Mit je da se žene u našoj zemlji ne bave naukom

Nakon nedavne izborne skupštine Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) dobila je novih 17 redovnih članova, 22 dopisna i pet inostranih, a naučna javnost pozdravila je činjenicu da se u SANU sada nalaze 22 žene, s obzirom na to da je među akademicima bilo svega deset žena. Među novim članovima je i Snežana Smederevac, doktor psiholoških nauka, redovni profesor Univerziteta u Novom Sadu i rukovodilac STAR Centra izuzetnih vrednosti za bihevioralna istraživanja u psihologiji. Dr Snežana Smederevac je treći psiholog koji je postao član SANU i prva žena psiholog koja je stupila u nacionalni hram nauke i umetnosti. Najznačajnije oblasti njenog naučnog interesovanja su leksička istraživanja ličnosti, empirijske osnove teorije ličnosti i bihevioralna genetika.

Na pitanje kako razume značaj njenog imenovanja kao psiholog i kao naučnica, kaže:

„Meni je na prvom mestu veoma drago što je Odeljenje društvenih nauka SANU ove godine primilo četiri nova člana. Osim mene, izabrani su i dr Mirjana Rašević, prof. dr Milojko Arsić i dr Boris Milosavljević. Jedan od uslova za napredak društva je odnos prema društvenim naukama, koje u savremenom naučnom kontekstu prolaze kroz krizu, jer ne mogu da pruže konkretan proizvod ili tehničko dostignuće, kao merljive naučne doprinose. Ova kriza nije karakteristična samo za naše društvo. Na primer, pre desetak godina, japanski ministar obrazovanja Hakubuno Šimomura poslao je dopis nacionalnim univerzitetima, u kojem ih poziva da preduzmu aktivne korake za ukidanje društvenih i humanističkih odeljenja ili da ih transformišu na način da služe oblastima koje bolje zadovoljavaju potrebe društva. Naravno, nije uspeo u toj nameri jer je skandal izazvao reakcije međunarodne naučne javnosti, ali je nekoliko japanskih univerziteta smanjilo broj studenata i zaposlenih u ovim oblastima. Priča je poučna iz više razloga. Društvene i humanističke nauke imaju značaj za razvoj društvenih stavova prema važnim fenomenima i ne smeju biti marginalizovane u obrazovnom i naučnom kontekstu. Takođe, ako postoji tako direktan upliv države u strategiju razvoja nauke, ograničava se nezavisnost visokoškolskih i naučnih institucija, kao osnovni preduslov postojanja naučnog diskursa. Veliki broj zemalja poslednjih godina intenzivno radi na poboljšanju statusa društvenih nauka, kako bi se adekvatno odnosile prema nacionalnim kulturama i negovale slobodu misli kao najvažniju demokratsku tekovinu. Kada je psihologija u pitanju, meni je izuzetna čast što sam se našla u društvu velikih imena u srpskoj psihologiji kao što su Borislav Stevanović i Aleksandar Kostić. Akademik Kostić i ja smo dobitnici nagrade „Borislav Stevanović”, koju dodeljuje Društvo psihologa Srbije za doprinos razvoju psihologije u Srbiji, te smo i na taj način povezani i nadam se da ćemo opravdati očekivanja koja naša naučna i stručna javnost pretpostavljam da imaju. Činjenica da se bavimo različitim oblastima psihologije govori o velikom potencijalu psihologije kao nauke da odgovori na brojne društvene izazove.

Bili ste prorektor za nauku Univerziteta u Novom Sadu. Demografska istraživanja svedoče da je žena manje u nauci i da je naučnicama mnoge teže da napreduju. Kako vi vidite položaj žena u nauci?

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, na visokoškolske ustanove u Srbiji u 2023. godini upisano je 102.112 muških i 147.656 ženskih studenata. Iste godine diplomiralo je 14.832 muškarca i 23.300 žena. Od ukupno 11.640 doktora nauka zaposlenih na univerzitetima u Srbiji, 5.757 su muškog, a 5.883 ženskog pola. Ovi trendovi bili su prisutni i prethodnih godina i pokazuju da u našoj zemlji generalno veći broj žena upisuje fakultete i završava fakultete. Veći broj žena doktora nauka je zaposleno u visokoškolskim institucijama. Prema podacima Fonda za nauku iz 2023. godine, na svim projektima ukupno je bilo angažovano 1.264 žene i 941 muškarac. Ako se pogleda Lajdenska rang-lista univerziteta iz 2024. godine, koju kreira Centar za naučne i tehnološke studije Univerziteta u Lajdenu, a koja kao jedan od kriterijuma koristi i proporciju ženskih autorstava na publikovanim naučnim radovima u odnosu na ukupan broj naučnih radova, Univerzitet u Beogradu nalazi se na 13. mestu u svetu sa 55,3 odsto, a Univerzitet u Novom Sadu na 29. mestu, sa 50,8 odsto žena koautorki. Mislim da ovi podaci, iako se odnose samo na visokoškolske ustanove, dovoljno ilustruju stvaran položaj žena u nauci i posvećenost naučnim istraživanjima, a dovode u pitanje i mit o tome da se žene ne bave naukom.

Šira javnost najviše vas prepoznaje kao rukovodioca STAR Centra izuzetnih vrednosti za bihevioralna istraživanja u psihologiji i Registru blizanaca. Kada je osnovan, sa kojim ciljem i koliko je blizanaca i trojki u njemu do sada evidentirano?

Registar blizanaca osnovan je u okviru Centra za bihevioralnu genetiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu 2013. S vremenom se razvijao, zahvaljujući zajedničkim naporima istraživača sa Filozofskog i Medicinskog fakulteta u Novom Sadu. U okviru akreditacije od strane Ministarstva za nauku, tehnološki razvoj i inovacije, Centar za bihevioralnu genetiku transformisao se u STAR Centar izuzetnih vrednosti za bihevioralna istraživanja u psihologiji. Ovo je bio značajan trenutak, jer je postao prvi akreditovani centar izuzetnih vrednosti u oblasti društvenih i humanističkih nauka u Srbiji. Uporedo sa ovom promenom, Registar blizanaca je preimenovan u STAR registar, proširujući svoj istraživački fokus, tako da uključuje ne samo blizance već i članove njihovih porodica i porodice sa decom između kojih je razlika u starosti manja od četiri godine. Danas STAR registar obuhvata više od 4.500 članova voljnih da pruže doprinos naučnim istraživanjima. Registar pruža osnovu za različite studije iz oblasti psihologije, medicine i genetike, čiji je najopštiji cilj utvrđivanje naslednih i sredinskih činilaca koji oblikuju ponašanje ljudi. Prvobitno je bio finansiran od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja kroz projekat Nasledni, sredinski i psihološki činioci mentalnog zdravlja, a trenutno kroz Fond za nauku Republike Srbije u okviru projekta „Genetic and Enviromental Influences on Psychological Adaption of Children and Adults” – GENIUS. U ovom projektu učestvuju istraživači sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, Medicinskog fakulteta u Novom Sadu i Instituta za molekularnu genetiku i genetički inženjering u Beogradu. Naravno, sarađujemo i sa kolegama iz drugih zemalja. Svi istraživači koji održavaju registre blizanaca međusobno se podržavaju, usled višedecenijskog napora koji je neophodan da bi se razvio ovakav istraživački resurs u nekoj zemlji. Na samom početku nama su najviše pomogle kolege iz Nemačke i sa Koledža „Džon Džej” iz Njujorka. Saradnju održavamo i sa kolegama iz Holandije, Mađarske i Australije.

Zbog čega su blizanačke studije važne i koje značajne odgovore one daju psihologiji?

Studije blizanaca predstavljaju najvažniji istraživački dizajn u oblastima nauke čiji je cilj pružanje uvida u uloge genskih faktora i faktora životne sredine u oblikovanju različitih osobina, ponašanja i stanja. Osim za psihologiju, one su značajne za medicinu, biologiju i genetiku. Važnost studija blizanaca leži u njihovom potencijalu za razumevanje genske osnove složenih osobina i mentalnih poremećaja. Pored toga, blizanačke studije pružaju uvid u to kako faktori životne sredine utiču na genske predispozicije, omogućujući bolje razumevanje ljudskog razvoja i ponašanja. Studije blizanaca su postale važan deo istraživanja epigenetičkih promena, odnosno modifikacije u ekspresiji gena koje ne uključuju promene u samoj sekvenci DNK, a koje se dešavaju isključivo pod uticajem životnih iskustava i faktora životne sredine. Nakon što je završen Projekat ljudskog genoma 2003. godine, na kom su učestvovale stotine istraživača iz vodećih svetskih naučnih institucija, mapirani su skoro svi geni koji čine ljudski genom, ali je započeo višedecenijski rad na otkrivanju njihove funkcije i uloge u svim sferama života, bolesti i zdravlja. Tim temama se bavi oblast bihevioralna genetika, kroz blizanačke, molekularnogenetičke i epigenetičke studije. U njima blizanci imaju veliku ulogu, jer učestvujući u ovakvim istraživanjima mogu pružiti značajan doprinos naučnim rezultatima relevantnim za teme koje su važne za sve ljude, a to su fizičko i mentalno zdravlje ili objašnjenje uspešnih ili manje uspešnih oblika adaptacije.

Za blizance se kaže da su prirodni eksperiment kada je u pitanju izučavanje uticaja sredine i genetike na razvoj ličnosti. Šta govore rezultati vaših istraživanja?

Za blizance se u nauci kaže da su jedini prirodni eksperiment zato što upoređivanjem monozigotnih, tj. jednojajčanih blizanaca, koji dele skoro sto odsto svojih gena, sa dizigotnim, tj. dvojajčanim blizancima, koji dele oko 50 procenata svojih gena, poput svih braće i sestara, istraživači mogu da izračunaju uticaje nasleđa i životne sredine, jer oba tipa blizanaca obično odrastaju u istom porodičnom okruženju i dele slična iskustva tokom kritičnih faza razvoja. Mi te uticaje posmatramo kao deljene i tokom statističkog modelovanja drže se pod kontrolom. Takva vrsta uslova je tipična za eskperimentalni istraživački dizajn, koji u prirodnim uslovima omogućuju samo blizanci. Naša istraživanja su započeta tek nakon osam godina prikupljanja podataka o osobinama blizanaca, zato što su za pouzdanost naučnih rezultata neophodni veliki uzorci ispitanika. Dosadašnje publikovane studije bile su usmerene na ispitivanje naslednih i sredinskih činilaca kognitivnih sposobnosti, osobina ličnosti i mentalnog zdravlja. Na primer, neki od rezultata pokazuju da simptomi mentalnih poremećaja, poput anksioznosti ili depresivnosti, nemaju specifičnu gensku osnovu, već je dele sa osobinama ličnosti. To znači da isključivo od sredinskih činilaca zavisi da li će se neki genski potencijal razviti ili ne. Publikovali smo i prve studije u Srbiji o epigenetičkim promenama kod ljudi, koje su poseban fokus stavile na vezu različitih oblika impulsivnosti i rizičnih ponašanja sa promenama jednog gena koji učestvuje u regulaciji nivoa dopamina. Drugim rečima, iako u našim istraživanjima učestvuju blizanci, rezultati se odnose na sve ljude i mogu imati važnost za objašnjenje različitih oblika ponašanja svih ljudi. Osnovna nit koja povezuje sve ove studije je da se u objašnjenju ponašanja ne može davati primat genima ili sredini, jer su oba činioca jednako važna i ne mogu imati uticaj bez zajedničkog delovanja. Dakle, ne možemo tražiti alibi za svoje ponašanje u genima, je su oni nemoćni bez uticaja životne sredine.