Danas je Vavedenje

Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja Vavedenje Presvete Bogorodice. Svečari ovaj praznik, upisan u crkveni kalendar crvenim slovom, uzimaju za krsnu slavu. Slava je srpskog manastira Hilandara na Svetoj Gori a Manastir Bradača, Manastir Svete Bogorodice Sićevo, Manastir Kalenić i Manastir Vavedenje Presvete Bogorodice u Beogradu su mu posvećeni. Jedan je od pet velikih Bogorodičinih praznika i označava ulazak (uvođenje) Presvete Bogorodice u hram.

Marija je kao trogodišnje dete, u skladu sa zavetom roditelja Joakima i Ane da će, ako dobiju porod, dete predati Bogu u hram, dovedena iz Nazareta u Jerusalim, gde je na samom ulazu dočekao je otac Jovana Preteče, prvosveštenik Zaharije. Ulazak Marije u hram praćen je svečanom povorkom Joakimovih i Aninih srodnika. Ispred Marije išle su device sa upaljenim svećama. Iza njih hodala je Presveta Deva svečano odevena i ukrašena, između svoje majke i oca, a iza njih ostali srodnici i prijatelji.

Ispred hrama je bilo 15 stepenika. Roditelji su digli Djevu na prvi stepenik, a onda ona sama se pope do vrha. Na ulasku u hram, prvosveštenik Zaharije uveo ju je u Svetinju nad Svetinjama, najsvetije mesto hrama iza druge zavese, gde ulaze samo arhijereji, i to samo jednom godišnje, na dan praznika Očišćenja. Roditelji su tada prineli žrtvu Bogu, primili blagoslov od sveštenika i vratili se kući, a Sveta Deva, Marija, ostala je u hramu, gde je boravila devet godina.

Devstvenica

Dok su bili živi, roditelji su je stalno posećivali, naročito blažena Ana. Nakon što su joj roditelji umrli, Devu Mariju su sa dvanaest godina predali Josifu, njenom srodniku u Nazaretu, da pod vidom obručnice živi u devstvenosti i tako da i svoju želju ispuni i prividno zakon zadovolji. Devica Marija bila je prva doživotno zaveštana devojka i posle nje usledilo je hiljade devstvenica i devstvenika.