Ram za portret glumca, reditelja i aktiviste

Marakeš – Tokom dugog nezaboravnog dana na 21. Marakeš festivalu priređen je i uzbudljiv omaž program slavnom američkom glumcu, reditelju i humanitarnom, ali i političkom aktivisti i dvostrukom oskarovcu Šonu Penu. Na velikoj festivalskoj sceni glumica Valerija Golino uručila mu je „Zlatnu zvezdu” za sveukupnu karijeru, dok je publika dodelu dočekala na nogama isprativši laureata ovacijama.

Sa karijerom dugom više od četiri decenije, Šon Pen se etablirao kao jedna od najuticajnijih ličnosti u Holivudu. Prepoznat po svojoj sposobnostima da otelotvori složene likove i po svojim smelim izborima, odavno se istakao glumačkom talentom. Buntovnik u srcu, nikada nije oklevao da pomeša svoju umetnost sa svojom posvećenošću, po cenu kontroverzi koje su samo pojačale njegovu jedinstvenost u američkoj pa i svetskoj filmskoj industriji. Tokom svog govora zahvalnosti po prijemu nagrade Pen je, po svom običaju, bio direktan i jasan izjavivši:

„Oni koji poznaju mene i moj život znaju da nikada ne propuštam priliku da izrazim svoje mišljenje, posebno pred ovakvim skupom međunarodnih talenata. Postoji nešto što ne smemo ubiti iz vida: važnost izražavanja sebe. U kontekstu aktuelnih liberalnih trendova, posebno u Sjedinjenim Državama i širom sveta, neophodno je naglasiti različitost – ne samo ponašanja ili ideja, već i mogućnost izražavanja onoga što leži duboko u našim srcima. Ovo se nikada ne sme zaboraviti. Sloboda govora nema cenu.”

Italijanska glumica Valerija Golino kojoj je pripala čast da Penu uruči nagradu, igrala je u njegovom rediteljski debitantskom filmu „Indijan raner” (1991). Tokom uvodne reči u omaž programu, koji je podrazumevao i isečke iz svih filmova u kojima je igrao i režirao ih, Golinova je između ostalog rekla: „Šon Pen je čovek izuzetne harizme, celovite ličnosti i vulkanskog temperamenta. Iz njegovih prvih filmova bilo je očigledno da Šon Pen nije samo glumac. Daleko od klasične figure lepog lica, on namerno bira uloge sa teškim političkim i društvenim temama realnostima.”

Glumica je gledalište podsetila i na Penove „Oskare” osvojene za uloge u filmovima „Mistična reka” Klinta Istvuda (2003) i „Milk” Gasa van Senta (2008), kao i na remek-dela poput Robinsovog „Mrtav čovek hoda” i Nelsonovog „Zovem se Sem”, na tri osvojene kanske nagrade od kojih je prva bila 1997. za ulogu u filmu „Ona je predivna” Nika Kasavetisa.

 Penova sposobnost da prodre u dušu svojih likova čini ga pionirom u ponovnom pronalaženju tragičnog heroja u američkoj kinematografiji. Pored svoje glumačke karijere, on se etablirao i kao talentovani reditelj sa ostvarenjima „Indijan ranera”, „Dan zastave” ili „Zakletva” gde je kao glavnog glumca odabrao Džeka Nikolsona, a tu je i dokumentarca „Supermoć” u kojem je intervjuisao Zelenskog..

 Sa scene u Marakešu moglo se čuti i dosta toga o njegovom angažmanu na humanitarnim aktivnostima . Njegova posvećenost ne prestaje na bioskopskom platnu. Osnivač je humanitarne organizacije CORE  – „Zajednica je organizovala pomoć” koja je 2010. mobilisala resurse za pomoć žrtvama razornog zemljotresa na Haitiju, a danas podržava marginalizovane zajednice širom sveta. Zapamćen je i trenutak kada je Šon Pen lično stao ispred grada Bagdada u pokušaju sprečavanja daljeg američkog bombardovanja iračke prestonice, ali i još mnogo toga tokom njegovog bivstvovanja na javnoj sceni na kojoj je na početku važio za „lošeg dečka Holivuda”.

Prema sopstvenom priznanju, Šon Pen se trudi da svoju viziju i posvećenost utka u samu suštinu filma. A film je za njega most između univerzalnih priča i individualnih borbi. Tako je govorio u Marakešu. A u dvorani su ga u tom trenutku slušali Alfonso Kuaron, Dejvid Kronenberg, Valter Sales, Monika Beluči, Tim Barton, Džastin Kerzel i Džef Nikols...