Azijski gromoviti udar

Nedavni, 16. samit BRIKS-a u Kazanju, u Rusiji, pokazao je da su okupljene zemlje predstavljale jasnu većinu čovečanstva. Mnoge od ostalih zemalja takođe žele da se pridruže BRIKS-u.

Prvobitnih pet članova BRIKS-a bili su Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južnoafrička Republika. Četiri nova su Egipat, Etiopija, Iran i Ujedinjeni Arapski Emirati. Iz Kazanja je pozvano i 13 partnera – Alžir, Belorusija, Bolivija, Kuba, Indonezija, Kazahstan, Malezija, Nigerija, Tajland, Turska, Uganda, Uzbekistan i Vijetnam.

Argentinu je novi predsednik Havijer Milei izveo iz BRIKS-a, kome Saudijska Arabija nije još formalno pristupila. Pakistan i Venecuela ostali su posle Kazanja među 27 zemalja kandidata za članstvo. Uz to, Bangladeš i Urugvaj učestvuju u Novoj razvojnoj banci (NRB), finansijskoj instituciji BRIKS-a.

Članice BRIKS-a sa zemljama kandidatima čine 57 procenata svetskog stanovništva i 47 procenata globalnog ukupnog domaćeg proizvoda (BDP, meren paritetom kupovne moći, PKM). Opet, SAD čine 4,1 odsto svetskog stanovništva i 15 odsto svetskog BDP-a. Sa američkim saveznicima udeo stanovništva alijanse na čelu sa SAD čini oko 15 odsto svetske populacije.

Međunarodni monetarni fond (MMF) predviđa da će narednih pet godina svetska ekonomija više zavisiti od zemalja BRIKS-a nego od Grupe sedam (G7) najrazvijenijih država. Lideri u rastu, mereno PKM, biće Kina i Indija, Rusija i Brazil.

Istovremeno, SAD, Nemačka i Japan (članovi G7 sa Francuskom, Velikom Britanijom, Kanadom i Italijom) brzo gube prostor. Očekuje se da u budućnosti G7 manje utiče na ključna pitanja razvoja globalne trgovine, monetarnih i finansijskih odnosa i ekonomske saradnje.

MMF je, simbolično, objavio procene tokom jesenjeg zasedanja u Vašingtonu, nekoliko dana pred samit BRIKS-a. Očekuje najveći uspeh od Kine. Njen udeo u globalnom ekonomskom rastu dostigao je 21,7 odsto i veći je od svih zemalja G7 zajedno. Još jedan gigant – Indija – kako se procenjuje, do 2029. će u globalnom GDP-u učestvovati sa skoro 14,8 odsto.

Globalna ekonomija sve više je zavisna od tržišta u razvoju, uključujući zemlje koje nisu članice BRIKS-a. Ovo je posebno uočljivo u pokazatelju kupovne moći, koji može dati veću težinu siromašnim, ali mnogoljudnim zemljama.

SAD su, shodno proceni MMF-a, na trećem mestu u svetskoj ekonomiji, s manje od 12 odsto. Na četvrtom mestu je Indonezija, čiji bi doprinos u narednih pet godina trebalo da bude 3,5 odsto. Rusija je peta na rang-listi sa 2,1 odsto.

Proširenje BRIKS-a pretvorilo je grupaciju u još snažniji geopolitički i ekonomski centar. Predviđa se da će, čak i u sadašnjem sastavu, BRIKS moći da dostigne 50 odsto svetskog BDP-a do 2050, dok će uticaj razvijenih zapadnih zemalja biti smanjen na 20 odsto.

Međutim, BRIKS, kako je izjavio ruski predsednik Vladimir Putin, nije u opoziciji postojećem svetskom poretku, već je zagovornik reformi. „Zemlje BRIKS-a ne teže stvaranju novog antizapadnog svetskog poretka, već će preobraziti nepravedne i nerazumne aspekte postojećeg sistema, čineći ga pravednijim i ravnopravnijim kroz opšte upravljanje i zajedničke konsultacije”, poručio je Putin.

Važna karakteristika BRIKS-a jeste da uključuje najveće ekonomije u razvoju i druge koje brzo rastu. Nekada su one smatrane periferijom svetske ekonomije, ali sada pretenduju na ulogu novog centra. Porast globalnog značaja BRIKS-a u velikoj meri je posledica uspona Kine i Indije, koje su postale ključni igrači u globalnoj trgovini i investicijama.

Danas te zemlje nastoje da svoj uticaj ojačaju alternativnim finansijskim institucijama, kao što je NRB. Međutim, NBR nije zamena za Svetsku banku, a njene odluke imaju za cilj dopunu i jačanje postojećih međunarodnih finansijskih institucija.

Među faktorima koji određuju rastuću pozicijy BRIKS-a jeste, pre svega, ukupna ekonomska težina članova BRIKS-a, koja raste globalno zahvaljujući napretku u oblastima tehnologije i industrijske proizvodnje. Drugo, zemlje BRIKS-a nastoje da razgranaju svoje ekonomije aktivnim razvojem međudržavnih projekata, stvaranjem zajedničkih finansijskih institucija, što im omogućava da ojačaju uzajamne trgovinske veze i saradnju.

Kao da je priča o istoriji svetske privrede sada opisala pun krug. U početku je centar svetske ekonomije bio u Kini, istočnoj i južnoj Aziji, navodio je Angus Medison (1926–2010), istaknuti britanski ekonomista, stručnjak za makroekonomsku istoriju. Procenio je da su Indija i Kina, po BDP-u, bile dve najveće ekonomije do 18. veka. Po Medisonu, pre 1750. Kina i Indija su zajedno činile 53 odsto svetske privrede i veći deo svetskog življa. U agrarnom društvu tog perioda Medison je uočio pozitivnu korelaciju između veličine ekonomije i broja stanovnika.

Situacija se potpuno promenila s britanskom industrijskom revolucijom, koja se proširila na čitav Zapad, gde se preselio centar globalnog ekonomskog razvoja. U svetu je nastupila zapadna era. Verovatno je ekonomski centar oko 1950. prebačen u transatlantski region.

Deni Kua, singapurski profesor ekonomije i političkih nauka, čija istraživanja prate menjanje svetskih centara ekonomije tokom vekova, smatra da su 1980. to bili istočni deo Atlantskog okeana i obala Evrope. Po ključnim pokazateljima globalna privreda izjednačila se s transatlantskom ekonomijom, osim Japana. Afrika nije bila važna.

Međutim, od sredine 20. veka, a naročito u poslednje četiri decenije, uspon Kine i istočne Azije, pre svega Japana i Južne Koreje, doveo je do pomeranja centra svetske ekonomije na Istok. Kua smatra da je sada centar svetske ekonomije severoistočno od Arabijskog poluostrva, a da će do 2050. dostići kinesko-indijsku granicu. To znači da će Kina i Indija postati ekonomski centri. Simbolično, to pretpostavlja da „azijska era” zamenjuje „zapadnu eru”.

Po svemu, pravac kretanja svetskih ekonomskih centara sa Zapada na Istok neće biti promenjen. Sada se govori o usponu istočne Azije i južne Azije, poput Indije, koja je 2023. postala najmnogoljudnija zemlja na svetu.

Ipak, zbog rasta globalnog Juga, putanja pomeranja centra nije jednostavna. Razvojem Afrike i usponom Latinske Amerike, čovečanstvo će do pedesetih godina 21. veka postati složenije. Osa Istok–Zapad biće promenjena s Severa na Jug.

U narednim godinama zemlje BRIKS-a će steći relativnu ekonomsku težinu, tehnološku superiornost i vojnu moć. Kombinovani BDP zemalja BRIKS-a raste za oko pet procenata godišnje, a SAD i njihovih saveznika u Evropi i azijsko-pacifičkom regionu za oko dva procenta. Međutim, čak i s njihovim sve većim uticajem, zemlje BRIKS-a ne mogu zameniti SAD kao novi globalni hegemon. Nedostaje im vojna, finansijska i tehnološka moć. Zato u praksi deluju na novoj i realističnoj multipolarnosti, a ne na alternativnoj, vlastitoj hegemoniji.

Suština je da se menjaju i centri svetske vlasti, politike, diplomatije, kulture. Ipak, ekonomski centar je osnovni aspekt i on promoviše promene u drugim sferama i širom sveta. Dominantan faktor nisu vojne, političke ili druge snage, već ekonomske.

Novinar

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista