Za unapređenje visokog obrazovanja

Suprotstavljena mišljenja o potrebi unapređenja visokog obrazovanja u Srbiji, samo na prvi pogled, svedoče da su u pravu i rukovodstvo Univerziteta u Beogradu i predsednik republike i Vlada Srbije. Pokrenuto je, konačno, jedno od ključnih pitanja, ne samo zbog članstva Srbije u Evropskoj uniji (EU), već i zbog konkurentnosti u svetu.

Potpuno je razumljiva žurba predsednika Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, a zatim i Vlade Srbije, da se što pre sprovedu promene u oblasti visokog obrazovanja koje će imati izuzetan uticaj na naš brži razvoj u budućnosti.

Takođe, neophodno je uvažiti i duboku zabrinutost Univerziteta u Beogradu, koji se ponosi tradicijom dužom od dva veka, zahtevajući da se pre bilo kakvih izmena Zakona o visokom obrazovanju sprovede najšira stručna i javna rasprava, kako bi se izbegle dalekosežne negativne posledice po domaće visokoškolske ustanove, ali i društvo u celini.

Srbija u ovoj oblasti, bar u proteklih pola veka, ima bogata pozitivna i negativna iskustva, pa ne treba žuriti. Ako očekujemo članstvo Srbije u EU do 2030. godine, javna rasprava može da traje i nekoliko meseci. Promene će doprineti da se naši univerziteti ne ponose samo tradicijom već i savremenim programima obrazovanja.

Prvi korak u procesu unapređenja visokog obrazovanja, kao i ukupnog razvoja, treba da pokrene Vlada Srbije u skladu s inoviranom Strategijom razvoja Republike Srbije, s jasno identifikovanim ciljevima (uključujući visoko obrazovanje), prirodnim resursima, postojećim i neophodnim ljudskim kapacitetima, utvrđenim nosiocima zadataka i načinima preispitivanja realizacije, rokovima i preporukama za dalja unapređenja.

Plasman naših proizvoda i usluga na „jedinstvenom tržištu EU” (i u svetu) zahteva poštovanje pravila (standarda), uključujući niz elemenata konkurentnosti. Institucije visokog obrazovanja nude svoje „proizvode i usluge” ključne za razvoj privrede i društva u svakoj zemlji. U Saopštenju Komisije EU o politici proširenja EU za 2024. godinu navodi se da je Ekonomska integracija Srbije sa EU snažna i da je EU glavni trgovinski partner Srbije, tako da je u 2023. godini trgovina s EU činila 59,7 odsto ukupne trgovine Srbije. Na sličnom nivou treba očekivati i razmenu obrazovanih ljudi koji vladaju i svetskim jezicima.

Postojeći „državni” fakulteti, ili novi, koje će Vlada Srbije osnivati u skladu sa Strategijom razvoja Srbije, moraju biti usmereni na potrebe našeg razvoja i kvalitet visoko obrazovanih diplomiranih studenata. Bitnu ulogu u ovom procesu treba da obavlja Nacionalno akreditaciono telo za akreditaciju programa visokog obrazovanja i Inspekcija nadležnog ministarstva, kako bi se izjednačio status svih obrazovnih ustanova (državnih, privatnih, inostranih). Državi su neophodna znanja – a ne do diplome koje niko ne ceni.

Osnovnu brigu države treba usmeriti na studente i kvalitet studija. Svaki student treba da ima obezbeđenu stipendiju (školarinu) od države ukoliko zadovolji propisane uslove konkursa za izabrani fakultet. Vlada Srbije, u zavisnosti od tehnologije obrazovanja na fakultetima za pojedine oblasti (društveni, inženjerski, medicinski...), treba da propisuje visinu stipendija, a ne plate nastavnika. Treba imati u vidu da univerziteti i fakulteti imaju mogućnost, zavisno od njihove sposobnosti i kompetentnosti, da ostvaruju prihode ne samo od školarina, već i učešćem u realizaciji niza nacionalnih i međunarodnih projekata i poslova za različite naručioce. Plate nastavnika treba da budu briga fakulteta. Sigurne plate nastavnika (profesora) koje obezbeđuje država uvek će biti male. Jedino će zarađene plate na fakultetima biti zadovoljavajuće. Ključna obaveza države je da za „državne” fakultete obezbedi neophodnu infrastrukturu i njeno održavanje.

Na ovaj način se, bar delimično, uvode tržišni principi i jača autonomija univerziteta, čime se sprečavaju konflikti s državom. Ove stavove podržava i pomenuto Saopštenje Komisije EU: „Srbija je na dobrom nivou pripremljenosti i ostvarila je izvestan napredak u razvoju funkcionalne tržišne privrede... Kvalitet i relevantnost obrazovanja i obuke ne ispunjavaju u potpunosti potrebe tržišta rada... Neophodno je obezbediti da politike i institucionalni okvir za obezbeđivanje kvaliteta u visokom obrazovanju u potpunosti budu u skladu s preporukama Evropske asocijacije za obezbeđivanje kvaliteta u visokom obrazovanju.”

Naravno da sve detalje i institucionalni okvir u cilju unapređenja visokog obrazovanja ne propisuje EU, već oni zavise od naših iskustava, kreativnosti i usvojene Strategije razvoja Srbije u budućnosti. Svakako da je pokretanje javne rasprave o ovim pitanjima pravi put za iznalaženje najboljih rešenja.

Dr Ratko Uzunović,
dipl. inž. mašinstva, naučni savetnik, Beograd