Donald Tramp iskušava BRIKS, Peking se sve više okreće Africi

Amerika danas kao da ima dve vlasti – odlazeću i dolazeću – koje, prva svojim potezima, a druga najavama i pretnjama, istovremeno dižu ogroman deo ostatka sveta na novi nivo „borbene gotovosti”. Administracije, ona u Vašingtonu i druga u „Zimskoj Beloj kući” na Floridi, ovih dana sa svog privrednog „nišana” ne ispuštaju Kinu –ključnog ekonomskog takmaca SAD. Tako je budući lider Amerike Donald Tramp ovih dana izgleda voljan da Kinu i njene partnere u BRIKS-u, možda ne baš sve, ali Rusiju sigurno – izvede na „brisani prostor”. I to ako samo i pomisle da svrgnu američki dolar s prestola dominantne valute u globalnom platnom prometu.

A Bajdenova administracija ne propušta svoje poslednje trenutke na vlasti da dodatno zaoštri ionako problematične odnose s vodećim rivalom – Kinom. Međutim, Pekingu ne manjkaju brzopotezne reakcije bilateralnih, ali i globalnih razmera.

Naime, Kinezi su juče saopštili da će ograničiti izvoz u SAD pojedinih ključnih komponenti u proizvodnji poluprovodnika, samo dan nakon što je Bajdenova administracija najavila ograničenja čiji je cilj da umanji sposobnost Kine da proizvodi čipove koji se mogu koristiti u naprednim sistemima naoružanja i veštačkoj inteligenciji. Među materijalima čiji izvoz u SAD Kina zabranjuje jesu metali galijum, antimon i germanijum, navodi se u saopštenju kineskog Ministarstva trgovine, koje se poziva na zabrinutost za „nacionalnu bezbednost”. Istovremeno, izvoz grafita takođe će biti podvrgnut „strožim pregledima krajnjih korisnika”, saopštilo je ministarstvo.

Uzvratna mera Pekinga usledila je nakon odluke Vašingtona u ponedeljak da ograniči prodaju sirovina bez dodatne dozvole za 140 kompanija, uključujući kineske „Piotek” i „Sikerijer”, koje proizvode čipove. Nove mere, prema američkom Ministarstvu trgovine, između ostalog, utiču i na „Naura tehnolodži grupu”, koja pravi opremu za proizvodnju čipova. U ovom naelektrisanom isturanju „figura” dve vodeće ekonomije sveta, Bajdenova administracija ipak se približava svojim izlaznim vratima.

Na Trampovom establišmentu je tek da zvanično predstavi kako vidi svet s proklamovanim uverenjem da je „Amerika na prvom mestu” i da dočeka reakcije međunarodne zajednice. Tim povodom, Donald Tramp je prošle subote, pre prethodno nenajavljene večere s kanadskim premijerom Džastinom Trudoom na Floridi, poručio članovima BRIKS-a da bi, u slučaju daljih pokušaja da se ratosiljaju dolara u platnom prometu i nastojanja da trguju u sopstvenim valutama, mogli da se oproste od američkog tržišta (i svega što je povezano sa zelenim novčanicama). „Nađite drugu naivčinu”, poručio je Tramp BRIKS-u.

Ovaj Trampov tvit već danima izaziva lavinu oprečnih reakcija širom sveta. Na berzama su, u međuvremenu, na prvu loptu krenuli da dodatno jačaju američki dolar i da obaraju kineski juan, rusku rublju, indijsku rupiju, brazilski real... a kome to koristi, složeno je pitanje. Izraelski ministar ekonomije Nir Barkat ocenio juče u Nju Delhiju da je Trampova pretnja dedolarizaciji „smeo i pametan potez u interesu slobodnog sveta”.

Drugi upućeni posmatrači muku muče da razumeju zašto je Trampu bio potreban takav tvit kad se zna da dedolarizacija nije ni bila uvrštena na dnevni red nedavnog samita BRIKS-a u Kazanju. I ne samo to. Organizatori samita u Kazanju preporučivali su učesnicima da sa sobom na taj skup ponesu gotovinu prvenstveno u dolarima. Rusija se ipak nije skroz odrekla dolara? Tema napuštanja dolarskog plaćanja uvedena je u debatni krug BRIKS-a prošle godine, na samitu u Johanezburgu, podsećaju znalci koji pamte da su Evropi za kreiranje evra bile potrebne 34 godine.

Da li je Tramp pre onog tvita bio upoznat s ovogodišnjom procenom Atlantskog saveta da je „status dolara kao globalne rezervne valute bezbedan u bliskoj i srednjoročnoj budućnosti”, ne zna se, a pitanje je da li je i od značaja.

Dva signala s dva kraja sveta možda ukazuju na moguće nove globalne manevarske motive tvita 47. predsednika Amerike upućenog BRIKS-u.

Naime, s one strane Atlantika, Kit Kelog, specijalni izaslanik Donalda Trampa za rusko-ukrajinski sukob, već neko vreme pominje mogućnost „delimičnog labavljenja sankcija protiv Rusije” pod određenim uslovima. S one strane Urala, Boris Mežujev, politički analitičar iz Moskve, procenio je prošlog petka da Trampov „prvi protivnik nisu ni Rusija ni Kina, već BRIKS. (Novi šef Bele kuće) pokušaće da fragmentira globalnu većinu”, smatra Mežujev.

Ako je tako, da li bi onda Donald Tramp mogao da pozove šefa Kremlja u „Zimsku Belu kuću” na razgovor, recimo o uslovima „delimičnog labavljenja sankcija”? I šta bi mogao da bude odgovor Vladimira Putina na takvu eventualnu pozivnicu.

U trouglu SAD, Rusija, Kina, Peking se već prestrojava. Dan nakon što je Tramp zapretio da će uvesti stoprocentne carine na svu robu iz zemalja BRIKS-a ako se oslobode dolara, Peking je ukinuo carine od 100 odsto na sve što dolazi iz država Afrike s kojima ima diplomatske odnose, a to su 53 od 54 zemlje.

Ko će biti „vezni igrač” u sledećoj rundi nadgornjavanja megauticajnih država sveta, ostaje da se vidi.