Izgradnja kolektora plaši meštane Botuna

Od našeg dopisnika
Podgorica – Meštani sela Botun, u najmlađoj opštini Zeti, već mesecima vode borbu protiv izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda na granici njihovog sela i Dajbaba. Konflikt između lokalne zajednice i vlasti oko izbora tehnologije i lokacije kolektora ne sme biti protiv zdravlja stanovništva.

„Planirano postrojenje neće biti izgrađeno u Botunu. Nudili su nam kompenzacije u vidu zemljišta, ali na to nikada nismo pristali i nećemo”, istakao je predsednik opštine Zeta Mihailo Asanović, poručivši da opština ostaje čvrsto protiv izgradnje.

Asanović je ukazao na to da je ignorisanje ovog problema od strane ekologa poražavajuće jer je reč o projektu koji pogađa desetine hiljada ljudi, a ekološke organizacije nisu se uključile u raspravu.

Brojne javne rasprave otvorile su mnoga pitanja i još više sumnji, dok stručnjaci, lokalne vlasti i stanovnici izražavaju neslaganje u vezi s tehnologijom koja planira da se koristiti i mogućim posledicama po zdravlje i životnu sredinu.

Inženjer Milorad Vukotić, jedan od najglasnijih kritičara, upozorava da će primena zastarele tehnologije, koja uključuje spalionicu, proizvesti opasne PM 10 čestice.    „Ove čestice ozbiljno ugrožavaju zdravlje ljudi, posebno utičući na mozak i unutrašnje organe. Moderniji sistemi prečišćavanja otpadnih voda mogu raditi bez dimnjaka, čime se izbegava zagađenje vazduha. Tehnologija predložena za Botun je zastarela i ekološki štetna, uprkos finansijskoj podršci KFW banke”, izjavio je Vukotić i dodao: „Ako ne možete da kontrolišete PM 10 čestice, osuđujete ljude na doživotne zdravstvene probleme. Predlažem savremenije rešenje koje se koristi u SAD i Češkoj”.

Stanovnici Botuna smatraju da projekat predstavlja pretnju njihovim porodicama i zdravlju. Jedan od meštana Boris Ćetković, poručio je onima koji upravljaju podgoričkom opštinom: „Vi branite papire i projekte, a mi branimo naše živote.” Dodao je da se „vlasti ne mogu osloniti samo na teorijske podatke već moraju uzeti u obzir stvarne posledice na zdravlje i životnu sredinu”.

Za Botunjanca Slavka Vukčevića zabrinjavajuće je pitanje šta ako se postrojenje pokvari. U tom slučaju, moraće se ispustiti voda direktno u reku Moraču, što bi predstavljalo ekološki genocid, a to je krivično delo, kaže on.

Funkcioner Demokratske Crne Gore Luka Krstović zatražio je dodatne analize kvaliteta vazduha u širem regionu, „jer u postojećem elaboratu nisu obuhvaćene analize za područja Zete i Botuna”.

Rukovodilac postojećeg postrojenja, Natalija Blagojević, tvrdila je da je oprema za postrojenje već unapred rezervisana i da je moguće isključiti deo postrojenja ako dođe do problema: „Bilo šta da se desi, može se isključiti jedan deo opreme, a drugi da radi.” Ipak, meštani su ostali skeptični prema ovim objašnjenjima i drugim obećanjima.

Zanimljiva je i tvrdnja Bojana Bašanovića iz Botuna da je „u otpadnim vodama iz postojećeg postrojenja utvrđeno prisustvo antibiotika i ljudi treba da znaju kakvu ribu jedu”.

Pomoćnica sekretara za planiranje prostora, Branka Knežević, istakla je da je spaljivanje otpada „mnogo manje štetno od spaljivanja guma”, ali je naglasila da „postrojenje neće ispuštati neprerađene vode u Moraču”, dodavši da su „kriterijumi za izgradnju ovog postrojenja stroži nego u Evropskoj uniji”.

Ostaje da se vidi hoće li meštani sela Botun uspeti da spreče izgradnju kolektora. Njihova borba ne temelji se samo na zaštiti životne sredine već i na zaštiti zdravlja sadašnjih i budućih generacija.