Traži se ostavka predsednika

Hazarderski pokušaj predsednika Južne Koreje da uvede vanredno stanje se izjalovio. Posle šestočasovne političke krize koja je šokirala svet, diktator u pokušaju, Jun Suk Jol (64) je svoju političku budućnost stavio na kocku. Opozicija je juče u parlamentu pokrenula inicijativu za njegov opoziv, a najveći sindikat u zemlji poručio da će desetine hiljada zaposlenih protestovati sve dok Jun ne podnese ostavku.

Posle neuspelog državnog udara, ostavke su već ponudili ministar odbrane Kim Jong Hjun, šef kabineta predsednika Juna i pojedini sekretari. Ministar odbrane se u pisanoj izjavi izvinio javnosti i preuzeo odgovornost za previranja koja su nastala tokom kratkotrajnog uvođenja ratnog stanja.

Južnokorejski predsednik Jun Suk Jol je u utorak u 20.30 sati po lokalnom vremenu tokom televizijskog obraćanja proglasio ratno stanje kako bi „iskorenio prosevernokorejske snage i zaštitio ustavni poredak”. Ali je ubrzo odustao od te odluke koja je pretila da zemlju uvede u haos pošto su poslanici, usprkos kordonima policije i specijalnih jedinica oko zgrade parlamenta, glasanjem odbacili njegov dekret.

Južnokorejski opozicioni političari poručuju da će Jun na kraju biti opozvan, ako u međuvremenu ne bude podneo ostavku. Jun Hung Kim, poslanik stranke Obnovimo Koreju, za Bi-Bi-Si kaže da je predsednik trenutno najveći rizik po zemlju.

„On ima crno-beli pogled na svet. Opozicione stranke i članove parlamenta tretirao je kao antidržavne grupe. Bilo je previranja, ali mi smo pobedili. Ovo je moć korejske demokratije”, kaže Jun.

Glasanje o Predlogu zakona o opozivu predsednika Južne Koreje u parlamentu trebalo bi da se održi u petak ili subotu, izvestila je novinska agencija Jonhap. Zahtev za opoziv potpisao je 191 opozicioni poslanik bez podrške poslanika vladajuće stranke, a za usvajanje opoziva potrebno je 200 glasova u parlamentu.

U južnokorejskim političkim krugovima mesecima se šuškalo da Jun razmišlja o uvođenju vanrednog stanja. U septembru su opozicioni lideri i članovi stranke izjavili da postoji takva mogućnost, ali je većina to odbacila kao previše ekstremnu opciju.

Predsednik Jun je očito pogrešno pročitao politički puls kada je obnarodovao da uvodi ratno stanje da bi spasao zemlju od mračnih sila, nazivajući parlament pod kontrolom opozicije „brlogom kriminalaca”. Posle samo par sati bio je primoran da odustane od odluke koja bi zemlju uvela u politički haos. Šokantan pokušaj uvođenja vanrednog stanja je očito bio Junov pokušaj da zadrži političku moć koja mu je sve više izmicala iz ruku otkako je 2022. godine na izborima tesno, za svega 0,7 odsto glasova prednosti, pobedio protivkandidata opozicije Li Je Munga.

Od kada je preuzeo vlast, Jun se suočavao s brojnim izazovima. U aprilu je Junova stranka Snaga naroda izgubila na parlamentarnim izborima, što je oslabilo njegov predsednički položaj. Vodio je velike političke borbe sa opozicijom, stavljajući veto na njihove zakonodavne predloge. Usput se suočio i sa aferama u koje je uključena njegova supruga Kim Kon Hi (52), povodom manipulacije sa akcijama i tajnog snimka na kojem se vidi kako prva dama dobija od pastora na poklon skupu „Diorovu” torbicu. Zbog svega ne čudi što se Junov politički rejting srozao ispod 20 odsto i pre nego što je Južnokorejcima saopštio da im suspenduje osnovna ljudska prava.

Izjava kojom je sada već vidno poljuljani predsednik skupštinu nazvao „monstrumom koji uništava liberalno-demokratski poredak” zlokobni je podsetnik na vremena koje bi mnogi da zaborave. Južna Koreja, koja je za mnoge danas simbol modernog društva i koja u svet izvozi visoku tehnologiju i pop kulturu, od 1961. do 1988. godine bila je brutalna vojna diktatura.

Ako Jun Suk Jol bude smenjen s dužnosti, malo je verovatno da će to biti kraj njegovih problema. U Južnoj Koreji odavno kruži vic koji nije daleko od istine. Postoje dve vrste predsednika: oni koju su u zatvoru i oni koji će tek završiti iza rešetaka. Pre tri godine čak dvoje dvoje bivših predsednika nalazilo se u zatvoru nakon što su bili proglašeni krivima za korupciju. Inače od 80-ih godina prošlog veka još dvojica bivših čelnika ove azijske države bila su zatvorena, a jedan je počinio samoubistvo dok je bio pod istragom.

Sam predsednik Jun postao je poznat kada je sa funkcije glavnog tužioca predvodio progon bivše predsednice Park Geun Hje. Ona je bila osuđena na 20 godina zbog ogromnog skandala s korupcijom sve dok je nije pomilovao Junov prethodnik, predsednik Mun Jae In. Kada je Jun Suk Jol 2022. godine došao na vlast, on je pak pomilovao bivšeg predsednika Li Myng Baka, koji je bio osuđen na 15 godina zatvora zbog pronevere 21 miliona evra.