Kakva je uloga Moskve u novom srpsko-mađarskom naftovodu

Kada su Rusija i Srbija nedavno u Sankt Petersburgu potpisale Memorandum o izgradnji zajedničke infrastrukture za transport nafte na teritoriji Srbije, a tiče se naftovoda koji treba ide od Mađarske do Srbije, postavilo se pitanje koja je uloga treće, ruske strane. Da li da pomogne u gradnji naftovoda, da našoj zemlji obezbedi dovoljno ruske nafte koja će kada prođe rat i sankcije Rusiji moći do stižu do Srbije, ili je reč o nečem trećem?

Činjenica je da je Srbiji potreban alternativni pravac snabdevanja crnim zlatom isto koliko i drugi izvor kako bi bili nezavisniji u snabdevanju naftom. Inače, reč je o naftovodu dužine 300 kilometara koji bi cevima trebalo da poveže rafineriju u mađarskoj Sasalambati sa srpskom mrežom naftovoda.

Inače, Budimpešta i Beograd su se pre dve godine dogovorili da izgrade krak „Družbe”, a u ovom času naša zemlja crno zlato dobija samo preko Jadranskog naftovoda (JANAF).

Upitani kakva je uloga ruske strane u ovom novom projektu koji bi trebalo da počne da se gradi naredne godine, iz Ministarstva energetike za „Politiku” objašnjavaju da uloga Rusije predstavlja za sada savetodavnu pomoć u okvirima regulatorno-tehničkih okvira u procesu pripreme projektno-tehničke dokumentacije, kao i u procesu izgradnje magistralnog naftovoda. Sa osvrtom na izbor materijala, delova, proizvoda, opreme i drugih proizvoda za koje postoji potreba prilikom izvođenja jednog značajnog infrastrukturnog projekta ovog tipa.

Na pitanje treba li da brinemo da iako Srbija dobije taj drugi pravac snabdevanja da Evropska unija neće zabraniti Mađarskoj da isporučuje rusku naftu našoj zemlji (ukoliko se rusko-ukrajinski rat dodatno oduži), iz resornog ministarstva odgovaraju da u ovom trenutku zemlje članice EU, koje uvoze naftu poreklom iz Ruske Federacije iz naftovoda ili naftne derivate, ne mogu ponovo da izvoze u druge države EU ili treće zemlje, s obzirom na to da postoji uslov garancije ravnopravnosti između zemalja članica.

–U ovom slučaju, Mađarska je ishodovala određeni kapacitet za svoje potrebe i ne može je reeksportovati dalje u skladu sa propisima EU. Dakle, Mađarska u tom slučaju i ne bi svoje količine prosleđivala Srbiji, već kupovala za sebe, a Srbija za sebe. Stoga bi se sasvim izvesno nafta dopremala naftovodom preko Mađarske, objašnjavaju u Ministarstvu energetike.

Naša zemlja, ističu, ni u prethodnom periodu nije u tolikoj meri zavisila od ruske nafte. Ona jeste za Srbiju najpovoljnija sa cenom od drugih na tržištu, ali je poznato da mi raspisujemo tendere za kupovinu nafte i tim postupkom određujemo dobavljače – kažu.

Srbija je, dodaju, u naftnom sektoru visoko uvozno zavisna zemlja sa relativno niskim učešćem sopstvene proizvodnje nafte u ukupnoj potražnji.

Nafta je berzanska roba i cena derivata nafte je pre svega određena kretanjem cene sirove nafte na svetskom tržištu, koja iako teško predvidiva, ima dugoročno rastući trend. Svedoci smo različitih sukoba na svetskom nivou koji utiču na lance snabdevanja i cene energenata i zato je diversifikacija izvora i ruta za snabdevanje energenata nužna da bismo obezbedili stabilnost.

Uvoz nafte se u najvećoj meri obavlja iz jednog pravca, naftovodom JANAF iz Hrvatske, a kao prioritetno investiciono ulaganje je prepoznata izgradnja još jednog naftovoda Srbija–Mađarska, koji će našu zemlju povezati na naftovod „Družba”, kojim se snabdeva veći deo centralne Evrope. Naftovod će značajno doprineti snabdevanju rafinerije u Pančevu.

Do 2026. izgradićemo 128 kilometara naftovoda od Novog Sada do mesta Alđe u Mađarskoj, i omogućiti diversifikaciju snabdevanja sirovom naftom i time uvećanje energetske stabilnosti. Kapacitet naftovoda je pet milona tona godišnje. Ulaganje je 150 miliona evra. Procenjeni vek trajanja naftovoda je oko 50 godina, stoga je strateški planiran kao alternativni pravac snabdevanja naftom koji će povećati sigurnost snabdevanja ovim energentom.