Od pisoara do banane

Ima li granice posle koje umetnost postaje čist egzibicionizam? Neretko se u svetu kako stvaralaštva tako i  trgovine umetničkim delima postavlja ovo pitanje, posebno nakon legendarnog slučaja Dišanovog izloženog pisoara, a jedna od skorijih prilika za debatu ovim povodom mogao bi biti nedavni događaj – umetničko delo u obliku banane zalepljene lepljivom trakom za zid prodato je prošle nedelje za 6.24 miliona dolara da bi kupac dotičnu bananu pojeo nakon kupovine. Rad „Komičar” je delo Italijana Mauricija Katelana, a prema pisanju agencija kupac je bio Kinez Džastin Sun, koji je svoju nameru obelodanio i pre zvanične primopredaje da bi je i sproveo u delo jedući bananu tokom konferencije za medije u Hongkongu.

Procene njujorškog ogranka „Sadebija” da će delo koštati između milion i 1.5 miliona dolara višestruko su nadmašene, a u saopštenju za javnost u kojem je najavljena prodaja, Dejvid Galperin, prvi čovek ove kuće zadužen za savremenu umetnost za područje Amerike, opisao je „Komičara” kao „prkosno delo čistog genija”.

„Nalazeći se između duboke kritičke misli i subverzivne duhovitosti, ovo je delo koje definiše umetnika i našu generaciju”, rekao je Galperin, dodajući: „Ako u svojoj srži ’Komičar’ dovodi u pitanje sam pojam vrednosti umetnosti, onda će stavljanje rada na aukciju biti krajnja realizacija njegove suštinske konceptualne ideje – javnost će konačno imati reč u odlučivanju o njenoj pravoj vrednosti.”

Sun, inače kineski kolekcionar i osnivač platforme za kriptovalute, tim povodom je izjavio: „Ovo nije samo umetničko delo. To je kulturni fenomen koji povezuje svetove umetnosti, mima i zajednicu kriptovaluta. Verujem da će ovaj komad inspirisati razmišljanje i diskusije u budućnosti i da će postati deo istorije.”

Nakon aukcije je objašnjeno da je „Komičar” konceptualni rad u okviru kojeg se stvarni fizički materijali zamenjuju sa svakom instalacijom, pa je Sun, koji je priznao da se pre kupovine pitao hoće li banana u međuvremenu istruliti, umesto instalacije dobio rolnu selotejp trake i jednu bananu (kupljenu neposredno pre aukcije za 35 centi), kao i potvrdu o autentičnosti, zvanično uputstvo za sklapanje i pravo da je izloži.

Ova Katelanova kreacija jedno je od nekoliko „izdanja” ovog dela koje nije prvi put izazvalo pažnju ni svojom pojavom ni činjenicom da je neko eksponat pojeo, mada ovo jeste prvi put da se našlo na aukciji.

Kako podsećaju strani mediji, i autor i francuska umetnička galerija „Perotin” dospeli su na naslovne strane medija širom sveta izlažući 2019. zalepljenu bananu na Bazelskom sajmu umetnosti u Majami Biču. Taj prvi rad, to jest original, bio je napravljen korišćenjem banane kupljene u prodavnici u Majamiju. Događaji su dobili neočekivani tok kada je David Datuna, umetnik performansa, skinuo bananu sa zida i progutao je pred stotinama posetilaca sajma, karakterišući ovaj potez kao umetnički performans sam po sebi, a ne vandalski čin. Instalacija u Majamiju je na kraju uklonjena zbog zabrinutosti za javnu bezbednost, ali su sva izdanja prodata na sajmu. Dva rada su kupili privatni kolekcionari za 120.000 dolara, javio je Bi-Bi-Si, dok je treći kupljen za veću (ali nepoznatu) sumu, a kasnije je poklonjen muzeju Gugenhajm u Njujorku.

Rad je prošle godine bio izložen i u Umetničkom muzeju Leum u Seulu, u Južnoj Koreji. I tada je bio pojeden: student umetnosti sa Nacionalnog univerziteta u Seulu izvadio je unutrašnjost voća i sažvakao ga pre nego što je zalepio koru na zid. „Student nam je rekao da je bananu pojeo jer je bio gladan”, saopšteno je tada iz muzeja za Si-En-En.

Sam umetnik, poznat po svojim satiričnim delima, govorio je o svom radu za „Art newspaper” 2021. ističući da to „nije šala”, već „razmišljanje o tome šta cenimo”.

  Mediji su, očekivano, u vezi sa ovim aktuelnim događajima po asocijaciji navodili i s početka teksta pomenuti slučaj Marsela Dišana, francuskog konceptualnog umetnika, čiji je potez za neke bio briljantan, a za neke apsurdna bizarija, ali je svakako ušao u istoriju umetnosti. Te davne 1917. Dišanov koncept „redimejd” objekta bio je revolucionaran – pisoar okrenut naopako i nazvan „Fontana” nije pisoar već je skulptura koja se može napraviti od običnih predmeta i to, u zavisnosti od ugla posmatranja, asocijacija, konteksta i same zamisli, predmetima daje nova značenja, oni su lišeni osnovne namene i postaju nešto sasvim drugačije i novo.

I sama ideja Udruženja nezavisnih umetnika, piše portal „Artsy”, bila je takva da je pogodovala inovacijama razne vrste – tadašnji Njujorški izložbeni salon odigrao se bez formiranog žirija i bilo kakvih propozicicija, jedini uslov koji su umetnici imali da ispune da bi im delo bilo prihvaćeno bio je da plate za učešće na izložbi. I, Dišan, inače član odbora, platio je sumu, a svoje delo koje je predao potpisao je kao „R. Mut, 1917”. Odbor udruženja rad je doživeo kao neozbiljnost anonimnog šaljivdžije i odbio je isprva da ga izloži, postavljalo se u diskusiji pitanje i da li bi prihvatili da pred publiku stave i konjski izmet nalepljem na platno ako to neki umetnik reši da uradi, a sam Dišan je protestovao, zahtevajući da se delo nađe na izložbi jer je autor ispoštovao pravila – platio je za učešće.

„Za slikara je slikanje isto što i biranje količine plave ili količine crvene i biranje mesta na platnu gde će ih naneti. Kada biramo, možemo da koristimo boje i četkice, ali i da se poslužimo nekim već gotovim predmetom i da ga prisvojimo…”, zabeležene su Dišanove reči izrečene mnogo godina kasnije.