Tri slučaja koji mogu da pomognu Vučiću

Dok najmanje dve paralelne istrage o eksploziji na kanalu Ibar-Lepenac još nisu pokazale ništa, predsednik Srbije i premijer Kosova ponudili su odmah potpuno različite forenzičke nalaze: Aleksandar Vučić izbegao je da ikoga optuži, ali je odlučno tvrdio da Beograd ne stoji iza „velikog hibridnog napada na Srbiju”, dok je Albin Kurti žurno i bez dokaza saopštio da se iza „zločinačkog terorističkog napada” kriju srpske vlasti.

Ko stoji iza diverzije u selu Varage kod Zubinog Potoka? „Mislimo da imamo određena saznanja ko bi mogao da bude počinilac... Ovu temu nećemo da ispuštamo”, kaže predsednik Srbije pridružujući se međunarodnim zahtevima za nezavisnu istragu.

Logika ne mora uvek da bude pouzdan vodič – iza sabotaže može da stoji i neka otuđena srpska hajdučija – ali je na Vučićevoj strani. Zašto bi Srbi izvršili diverziju na hidrosistemu koji pijaćom vodom snabdeva sever Kosova? Da bi bez vode ostavili Prištinu s okolinom, ili da bi onemogućili hlađenje elektrana „Kosovo A” i „Kosovo B”? Kad bi htela, Srbija bi na svojoj teritoriji mogla da promeni tok Ibra i isuši jezero Gazivode.

Kurti ponavlja da je Kosovo meta „raznih hibridnih formi” koje Beograd koristi po modelu ruskih napada na infrastrukturne objekte po Ukrajini. „Srbija je napadom... pokušala da ostavi građane Kosova bez vode, struje, grejanja i bez komunikacije.” „Ukrajinski argumenti” smišljeni su da Vučića ponovo predstave kao „malog Putina”. To što su neki beogradski mediji pisali da se sve organizuje po uzoru na demonstracije opozicije u Srbiji predstavlja pucanj u Vučićevu nogu u vreme kad je predsedniku više od svega na Zapadu neophodan kredibilitet.

Nezavisnu istragu zahtevaju EU, Evropski parlament, bivši izaslanik SAD za zapadni Balkan Ričard Grenel, ali i Srpska lista. Euleks, misija EU za vladavinu prava na Kosovu, koja radi pod okvirom Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, nema izvršni mandat da bi sprovela sopstvenu istragu.

Oni koji bi trebalo da znaju najviše, za sada se ne izjašnjavaju. Američki ambasador u Prištini izjavio je da SAD u ovom trenutku ne mogu da kažu ko stoji iza napada. „Prerano je za to i te stvari zahtevaju pažljivo istraživanje... Ne mogu da isključim nijednu grupu, zemlju ili bilo što drugo”, rekao je Džefri Hovenijer, dodajući da su „ovi nasilni postupci neoprostivi”.

Vučić i Kurti su se u utorak u Briselu sastali, a potom i večerali s novom šeficom evropske diplomatije Kajom Kalas. Nisu, kako je rečeno, razgovarali o dijalogu o normalizaciji, ali teško da su zaobišli diverziju na kanalu Ibar-Lepenac, koji je Kalasova osudila pozdravljajući istragu kosovskih vlasti. Beogradska istraga se ne pominje, mada se očekuje „saradnja obe strane”.

Utvrđivanje činjenica oko kanala Ibar-Lepenac za sada je prepušteno dvema stranama u postupku. Vlasti u Beogradu sprovode svoju istragu u još jednom naporu da prikažu da je KiM i dalje „južna srpska pokrajina”. Drže se načela Rimskog prava „Lex loci delcti commissi” – nadležan je zakon vlasti na čijoj teritoriji je počinjeno delo.

Kosovo je Srbija, nadležnost je Srbije, ali kako to funkcioniše u praksi? Jutro posle, na mestu eksplozije na kanalu našli su se mađarski pripadnici Kfora, ljudi iz Euleksa i kosovski policajci. Srpskih istražnih organa ili policajaca nije bilo – oni su još novembra 2022. „patriotski” poskidali uniforme i napustili kosovske institucije. Još jedna potvrda kolosalnog autogola koji su kosovski Srbi, po direktivi iz Beograda, dali sami sebi.

Priština gradi sopstveni kredibilitet. Pritiska, iako bez ijednog dokaza o umešanosti Srbije. Srbinu osumnjičenom za napad određen je pritvor od mesec dana.

Zapad je više sklon Prištini, što nije neka novost. Srbija je ta koja mora da radi na jačanju uverljivosti sopstvene pozicije.

Beograd kredibilitet drži u sopstvenim rukama: ukoliko se konačno sazna ko je svirepo ubio šestoricu srpskih mladića u kafiću „Panda” u Peći decembra 1998, ko je odgovoran za likvidaciju braće Bitići jula 1999, morao bi odlučno da krene u raspetljavanje slučaja „Banjska” iz septembra 2023. Neophodno je više političke hrabrosti.

Masakr šestorice srpskih mladića i ranjavanja još 15 u kafiću „Panda” 15. decembra 1998. bio je teroristički napad za koji su vlasti Slobodana Miloševića odmah okrivile OVK. Cilj akcije je bio da se u očima međunarodne javnosti OVK prikaže kao teroristička organizacija i da se opravdaju akcije srpskih snaga na Kosovu.

„Ima puno strašnih stvari da se objasni povodom ubistva dece u kafiću ’Panda’ u Peći, za koje se skoro verovalo da su to uradili Albanci, ali danas se zna da oni to nisu”, izjavio je Vučić krajem 2013, kad je kao potpredsednik vlade bio i koordinator svih obaveštajnih službi. Januara 2014. dnevnik „Kurir”, pozivajući se na izvore bliske srpskoj vladi, objavio je da postoje konkretni dokazi da je zločin naredio Radomir Marković, tadašnji šef Službe državne bezbednosti, a izvršili su ga dvojica pripadnika Jedinice za specijalne operacije, čiji je komandant bio Milorad Ulemek Legija.

Trojica braće Bitići, američkih državljana i bivših pripadnika OVK, likvidirani su jula 1999. negde na istoku Srbije i pokopani u masovnu grobnicu. Svi optuženi oslobođeni su „zbog nedostatka dokaza”, iako stručna javnost smatra da presuda oslikava nespremnost Republike Srbije da se suoči s ratnim zločinima koje je počinila na tlu bivše države. Vučić bi ovaj slučaj, koji decenijama pritiska odnose sa SAD, mogao da skine sa spiska nerešenih i tako vrati narušeni kredibilitet srpskog pravosuđa.

Slučaj iz manastira Banjska 24. septembra 2023, kad je u amaterski organizovanoj akciji ubijen jedan kosovski policajac, delikatniji je po aktuelnu vlast pošto je reč o Milanu Radoičiću, koga Kurti dovodi u vezu sa sabotažom kanala Ibar-Lepenac. Vučić je za „kontroverznog biznismena”, koji je od kraja 2021. na američkoj crnoj listi zbog sumnje u umešanost u međunarodni kriminal i korupciju, govorio da nije „akademik”, ali ga je hvalio kao nekog ko je na „braniku srpskog naroda na severu Kosova”.

Bivši potpredsednik Srpske liste isporučio je Beogradu problem koji vlast pokušava polovično da reši: da se ne ogreši o „srpskog heroja”, a da udovolji međunarodnim zahtevima za pravdom. Protiv Radoičića, koji je na slobodi, pokrenuta je istraga, a Više javno tužilaštvo u Beogradu najavljuje da će krajem ove ili početkom naredne godine biti odlučeno o podizanju optužnice za slučaj „Banjska”.

Kredibilitet će se povratiti samo tako što će se meriti velika šteta koju je Radoičić naneo ugledu Srbije, a ne njegovo junačenje po KiM, koje je znao unosno da naplati. „Postoje stvari i pitanja na koja će morati da odgovori”, izjavio je svojevremeno Vučić.

Rasvetljavanjem ova tri slučaja efikasno bi se odagnalo nepoverenje u nadležne državne organe Srbije. Beograd bi delovao kredibilno kad bi predsednik konačno javno rekao šta sve zna. Tek tada će sasvim uverljivo zvučati argumenti predsednika da Srbija nije imala ni ekonomski ni politički motiv za diverziju na kanalu Ibar-Lepenac. Povlačenje u „zonu komfora” pomaže Prištini, a odmaže Beogradu.

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista