Ono si što sviraš

„Generacija 5”, grupa koja se održala tokom protekle tri decenije, nastupiće večeras u Studentskom kulturnom centru. Iako nema direktnog povoda, ovaj koncert je prilika da njihova publika, ali i svi zainteresovani čuju neke od pesama koje su obeležile vreme u kojem su nastale. O samom nastupu, istrajnosti, pozitivnoj tremi i svim osećanjima koje nosi živa svirka, popričali smo sa gitaristom grupe Draganom Jovanovićem, čovekom koji je muzici posvetio praktično ceo svoj život.

– Mi u poslednje vreme pravimo manje nastupe, po unutrašnjosti, ili recimo u Bosni, ima još ljudi zainteresovanih za pravi, iskreni rokenrol. Ne može se reći da nas nije bilo, samo nismo svirali na ovaj način, veliki koncert. Pokušali smo da shvatimo način funkcionisanja klupskih svirki, ali smo brzo uvideli da to nije za nas, jer se u takvim okolnostima „uspešnost” nekog benda meri blok-kasom i brojem popijenih pića. Mnogi nas pitaju kakvo iznenađenje spremamo, pa mogu da poručim da je iznenađenje to što još uvek sviramo i živimo rok, uprkos ovim nezahvalnim vremenima za kulturu.

Iskusni muzičar dodaje da je možda i dobro to što „Generacija 5” nikad nije previše „dosađivala” medijima.

– Kad si non-stop na sceni, u medijima, vremenom počneš da dosađuješ ljudima, ako nemaš da kažeš nešto novo. Mi ne želimo po svaku cenu da se vrtimo svuda, u svim novinama, na svim radio i TV stanicama, to često zna da bude i kontraproduktivno.

Jovanović kaže da i posle svih ovih godina ima onu blagu, pozitivnu tremu pred koncert.

– Bez obzira na to koliko mi je bio težak dan, kako se trenutno osećam, nikad mi nije bilo svejedno pred sam izlazak na binu. To je onaj pozitivan adrenalin, koji te drži da daš sve od sebe, jer znaš da su u publici ljudi koji te vole i koji žele da osete da to radiš iz srca. Ne valja ako je trema prejaka, to zna da bude kočnica. Ipak, da nije tog osećaja, tada bi nestala suština bavljenja ovim poslom.

Poznat i kao dobar studijski muzičar, Jovanović kaže da je koncert zapravo prava provera koliko dobro i kvalitetno svira.

– U studiju, ti možeš sebi da organizuješ vreme, da ispraviš ono što ti se ne sviđa, tu je i neki mali, lični komfor koji sam sebi priuštiš. Studio ti daje taj vid kombinatorike koji ne dobijaš uživo. Na koncertima toga nema, nema nazad, nema popravke, to si što si odsvirao. Ne mislim samo u tehničkom smislu, već je bitna i ta fuzija energije između nas i onih zbog kojih smo tu sve ove godine.

Nezaobilazno pitanje bilo je i da li „Generacija 5” u planu ima novi studijski album.

– Videćemo, možda nešto tokom sledeće godine. Lično mislim da klasičan album sastavima poput nas trenutno možda i ne treba. Danas pesme treba pretvarati u spotove, plasirati na Internet. To je neminovna sadašnjost i budućnost.

Upitan za simboliku koju SKC nosi, Jovanović ističe:

– SKC je mnogo više od koncertne dvorane. Mi smo tu gravitirali još kao tinejdžeri, kasnije tu i svirali. Kad god tamo nastupam, u glavi okrenem ceo krug i dobijem to isto, klinačko osećanje, bez obzira na to koliko je vremena proteklo – kaže Jovanović.