Vosak na uši pre Sakašvilijem

Gruzijski kolerik na vlasti Sakašvili ugasio je u nedelju pet rođendanskih svećica svoje „revolucije ruža” u prisustvu svega jednog visokog gosta – predsednika Poljske Kačinskog. Međutim, i Kačinskog je uvalio u nevolju. Odveo je gosta u šetnju automobilom, ni manje ni više nego pored jedne utvrđene tačke novouspostavljene južnoosetijske „granice”. Nešto je, tamo negde, u tom trenutku zapucalo, i karavan kola okrenut je na prečac ka Tbilisiju, pravo „u svetski ekran”. Još zadihan, kao i uvek, gestikulirajući, Sakašvili je zavapio – „Rusi su pucali” u kolonu!

Kričanje ovog sangvinika u pomoć moglo je možda proizvesti utisak, ali pre pola godine. Ovoga puta, njegovo zapomaganje naišlo je na Zapadu na gluve uši. Posle rata Gruzije s Rusijom, u Evropi, a izgleda sve više i u Americi, nema mnogo volje da se misli na Sakašvilija. Čini se, naprotiv, da je šef Gruzije rastuća glavobolja i sve više politički teret dojučerašnjih zaštitnika.

Povod naglom obrtu u simpatijama je Sakašvilijeva laž o ratu, o tome kako je on počeo. Posmatrači OEBS-a i špijunaža NATO-a, čiji su izveštaji predočeni Briselu, ukazuju da je gruzijski demagog planirao napad na autonomije znatno pre događaja. Računao je, stvoriće situaciju u kojoj bi, oslanjajući se na „fakta na terenu”, zakukao da SAD eventualno priskoče u pomoć„žrtvi ruske agresije”.

Naknadna svedočanstva kažu: „Sakašvilijeve vojne pripreme počele su još jula. Na dan rata 7. avgusta, uz granicu Južne Osetije bilo je već dvanaest hiljada gruzijskih vojnika (Volfgang Rihter, nemački pukovnik pri OEBS-u).Sakašvili je procenio da mu je potrebno petnaest sati da, lomeći slab otpor, prođe i blokira Rokski tunel – jedini prolaz kojim je Rusima u „mirovnoj misiji” mogla da priskoči armija iz Rusije. Prislušna služba NATO-a uhvatila je pozive „mirovnjaka” da im se pošalju pojačanja.

Dvostruko dno Sakašvilijevih navoda o „agresiji” učinilo je obraz njegovih doskorašnjih zaštitnika prilično crvenim. U Evropi, retorika protiv Moskve uočljivo je utihnula. „Moramo znati više o tome ko koliko odgovornosti ima za vojnu eskalaciju”, citiran je ministar Štajnmajer (tokom obraćanja ambasadorima Nemačke, pozvanim u Berlin ). „EU je pred definisanjem odnosa sa stranama u sukobu za srednjoročni i dugoročni period i takva informacija je neophodna”, rekao je Štajnmajer. „Zapad mora da se upitada li zaista želi takvu zemlju u NATO-u – naročito, ako treba da interveniše vojno, u slučaju sličnog sukoba u budućnosti”, citiran je.

Na osnovu sada raspoloživih informacija, odluka je, čini se, tu. Sastanak predsedavajućeg EU Sarkozija i predsednika Medvedeva, nedavno u Nici, ukazao je da se Evropa okreće zaštiti svojih veza s Rusijom. Čak i u sektoru debate o sistemu odbrane i bezbednosti pokrenute na inicijativu Kremlja. To znači, Brisel će voskom da začepi uši pred Sakašvilijevim budućim kukanjem. Izraz trezvenijeg raspoloženja EU u odnosima s Moskvom potenciran je krizom s kojom se prema obalama Starog sveta valjaju talasi svakovrsnih i u ovom trenutku nikome još jasnih mogućnih opasnosti. Svi, reklo bi se, slute samo jedno da nekako neshvatljivo lako otkazuju šavovi stanja, do juče smatranog poretkom sveta.

NATO je prinuđenda potraži unutrašnje jedinstvo – i pronašao ga je navodeći Ameriku da se pred sam Bušov odlazak s dužnosti prikloni krilu evropskih saveznika nespremnih da Gruziju i Ukrajinu propuste stepenik bliže članstvu u paktu. Oni danas kažu – to iritira Rusiju.

Stav je da Tbilisi i Kijev ostanu među kandidatima za članstvo, ali test podobnosti Ukrajine i Gruzije za NATO produžen je bez roka. Kondoliza Rajs,državni sekretar, upravo je izjavila da te dve zemlje „još ne ispunjavaju” zahtevane standarde pakta, mada će ako žele postati članice, nekada u budućnosti.

To je novost u stavu Vašingtona. Ali Bušov ciklus prevrata „demokratskim revolucijama” zatvoren je fijaskom, na koji ukazuje ova gruzijska petogodišnjica. Iskonstruisanu stvar „demokratskih revolucija” obesmislio je Miša lažov,jedan od njenih krajnje nedemokratskih proizvoda, a inače štićenik potpredsednika Čejnija i američkih konzervativaca.