Obuzdavanje ili spasavanje rumunske demokratije

Boško Jakšić

Ustavni sud Rumunije poništio je prvu rundu predsedničkih izbora i otkazao za danas zakazani drugi krug pošto su objavljeni tajni podaci koji otkrivaju da je Moskva stajala iza kampanje doskora malo poznatog proruskog desničara.

Pet tajnih izveštaja različitih rumunskih institucija i agencija, objavljenih na zahtev odlazećeg predsednika Klausa Johanesa, pokazuju da je članica EU i NATO-a žrtva „agresivnih hibridnih napada” i da nagli rast popularnosti favorizovanog Kalina Đorđeskua „nije bio prirodan”.

Dokumenti navode na dva zaključka. Prvi je da šokantan uspon opskurnog desničara ne može da bude objašnjen samo nezadovoljstvom mnogih Rumuna tradicionalnim partijama već da je orkestriran. Drugi je da je aktuelna vlast u Bukureštu u Rusiji identifikovana kao „neprijateljska” i da je trebalo pomoći da padne.

Iako Moskva demantuje da je podržavala Đorđeskua, sve neodoljivo podseća na izbore u Gruziji 26. oktobra na kojima su međunarodni posmatrači konstatovali brojne neregularnosti i manipulacije koje su omogućile pobedu antizapadne, proruske stranke Gruzijski san. Vlasti su posle toga na četiri godine suspendovale pristupne pregovore sa EU i time izazvale talas nezapamćenog masovnog protesta.

Sličan scenario ispunjen optužbama o uplitanju Rusije u izborni proces ponovio se u Moldaviji 3. novembra, kada je proevropska predsednica Maja Sandu za dlaku izbegla poraz od proruskog kandidata.

„Ove godine po Evropi je zabeleženo 500 sumnjivih incidenata, a blizu stotinu može da se pripiše ruskom hibridnom ratovanju, špijunaži i operacijama uticaja”, izjavio je nedavno šef češke diplomatije Jan Lipavski.

Đorđesku je pobedio u prvom krugu 24. novembra 13 protivkandidata umnogome zahvaljujući osloncu na platformu „Tiktok”, koja je upotrebljena za njegovu i promociju ruskog narativa. Službe su identifikovale više od 85.000 sajber-napada, a „Tiktok” je obavestio da je identifikovao mrežu naloga povezanu sa ruskom agencijom Sputnjik, koja je ciljala korisnike po Rumuniji.

Đorđesku je u drugom krugu trebalo da se suoči sa Elenom Laskoni, liberalnom političarkom proevropskih nazora.

Smatrajući da im je uskraćena pobeda na izborima, koje je javnost doživljavala kao referendum za ili protiv članstva u EU i NATO-u, oboje kandidata je nezadovoljno. „Rumunska država je oduzela demokratiju i bacila je pod noge... Korumpirani sistem sklopio je pakt sa đavolom. U osnovi je to formalizovani državni udar”, izjavio je Đorđesku.

„Mislim da su uništili sve za šta smo teško radili poslednjih 35 godina”, izjavila je Laskonijeva, podrazumevajući revoluciju 1989, kada je oboren režim Nikolaja Čaušeskua. „Odluka Ustavnog suda je nelegalna, amoralna i ruši samu suštinu demokratije”.

Proevropskoj Rumuniji je laknulo što se oslobađa proruskog kandidata, ali način na koji je to učinjeno zabrinjava. Otkazivanje izbora deluje kao čin političkog oportunizma koji ide naruku socijaldemokratama i liberalima, čiji kandidat, premijer Marsel Čolaku, nije uspeo da se plasira u drugi krug i usamljen je u pohvalama Ustavnog suda, koji je 2. decembra potvrdio validnost prvog kruga, a sada odlučio da poništi čitav izborni proces, te naložio da se ponovo prebroji 9,4 miliona glasova i vladi prepustio da odredi nov termin.

Zapad će morati da odgovori zašto se ovo događa, dok se Rumunija suočava sa pitanjem kako je demokratski sistem zemlje uključene u zapadne institucije mogao da proizvede Đorđeskua, koji je deo novog fenomena istočne i centralne Evrope, gde populistički, desničarski i nacionalistički lideri pokazuju da su sve spremniji da prigrle Rusiju i njen autoritarni model.

Đorđesku ne krije antievropske stavove sa namerom da „potkopa Evropu, njene vrednosti i vladavinu prava”. Optužuje aktuelnu vlast da se „poklonila Zapadu iz klečećeg položaja”.

Iako obožava Donalda Trampa, protivi se njegovom zahtevu da članice NATO-a odvoje minimum dva odsto svog BNP-a za odbranu. „Nisam zainteresovan. Verujem samo u jedno – Rumunija nema obaveze ni prema kome.”

Kaže da je Vladimir Putin „istinski lider i patriota”. Obećao je ukidanje pomoći Ukrajini i Kijevu bi zabranio izvoz žita preko rumunske luke Konstanca.

Poput svog političkog mentora Viktora Orbana, koji slavi Mikloša Hortija, mađarskog saveznika nacista, on kao „heroje” veliča maršala Jona Antoneskua, fašističkog lidera Rumunije, i Kornelju Zelea Kodreanua, osnivača nacional-fašističke, antikomunističke i antisemitske Gvozdene garde – Legije arhangela Mihajla, odgovorne za smrt 350.000 Jevreja.

Kao ultranacionalista želi da povrati teritorije koje je Rumunija izgubila tokom Drugog svetskog rata. Posvećeni je pravoslavni vernik, podržava tradicionalne vrednosti i protivi se abortusu i gej brakovima. Pobornik je teorija zavera.

Ruska propagandna mašinerija radi punom parom uprkos ratu u Ukrajini, ali Vladimir Putin ne bi da Rumunija napusti EU i NATO. Moskva bi radije da Rumunija, kao i Mađarska i Slovačka, unosi haos i da unutar zapadnih savezništava ojača remetilačku prorusku osovinu Budimpešta–Bratislava.

Uspeh 62-godišnjeg Đorđeskua u prvom krugu bio je propraćen prodorom krajnje desnice na parlamentarnim izborima održanim 1. decembra. Iako su vladajuće socijaldemokrate sa izbora izašle kao prvi uz 22,6 procenata glasova, ultranacionalisti su osvojili više od 30 odsto mesta u parlamentu, u koji su ušle još dve manje krajnje desne stranke.

Iako nije poznato da li će Đorđesku biti diskvalifikovan posle otkrića da je favorit Moskve – a verovatno hoće – institucionalna kriza i neredi nisu isključeni. Rumunija je suočena sa dramatičnim linijama podela kao u vremenima posle Prvog svetskog rata: između parlamentarne demokratije i autokratije.

Izvesno je jedino da će Rusija nastaviti hibridno ratovanje kada god i gde god se za to ukaže prilika.