Rotfus: Svaki rat počinje lažima

U martu ove godine grupa od 35 Nemaca krenula je na, kako su je nazvali, „vožnju za mir” ka Beogradu, želeći da na godišnjicu NATO bombardovanja pošalje poruku izvinjenja. Ova inicijativa pretočena je u dokumentarni film „Put mira u Srbiju – 25 godina nakon međunarodno nelegalnog napada NATO-a”, koji je u četvrtak prikazan u Bundestagu. Kako je za „Politiku” istakao Rajner Rotfus, autor filma i poslanik iz stranke Alternativa za Nemačku (AfD), sedište zakonodavne vlasti u Berlinu je simbolično odabrano, pošto je baš odatle 1999. godine tadašnja vladajuća većina dala podršku agresiji.

„Budući da je NATO bombardovanje, koje je inicirala Amerika, a koje je naša vlada pod Socijaldemokratama i Zelenima podržala, bilo protivno međunarodnom pravu, smatram da je Bundestag pravo mesto da se podsetimo te sudbonosne nepravde. Time je bio prekršen naš osnovni Sporazum 2+4 iz 1990. godine (koji je omogućio nemačko ujedinjenje i kojim se, između ostalog, država obavezala da koristi vojnu silu samo u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija). Mi, iz stranke AfD, oštro odbacujemo takve ilegalne vojne intervencije, koje su isključivo geopolitički motivisane”, rekao je Rotfus za naš list.

Prema njegovim rečima, tamošnja javnost je još 2001. godine donekle bila obaveštena o obmanama SPD-a i Zelenih zahvaljujući dokumentarnom filmu ARD-a „Sve je počelo s jednom laži”. Ali, kako dodaje, danas se gotovo više ne može naći kritičko novinarstvo o 1999. godini, s obzirom na to da NATO vodi opasne geopolitičke igre moći u Ukrajini.

„Onaj ko ne obradi istorijski dokazane laži i greške iz prošlosti biće politički izmanipulisan da ih ponovo napravi. Svrha našeg filma je da informišemo građane i da, nadamo se, makar delimično doprinesemo izmirenju sa srpskim narodom. Mnogi ljudi i dalje pate, na primer, od velikog broja obolelih od raka u regionima pogođenim municijom sa osiromašenim uranijumom”, smatra Rotfus. Ipak, kako dodaje, najvažnija poruka nemačkoj javnosti je da svaki rat počinje s laži.

„Samo ako kao narod budemo kritični i budni, moći ćemo u budućnosti da zaustavimo ili sprečimo takve ratove, čak i kada mediji i njihove manipulativne tehnike deluju svemoćno”, objašnjava Rotfus. On dodaje da trenutno jedino AfD u Nemačkoj prepoznaje značaj Srbije za neophodni geopolitički preokret za koji se njegova partija zalaže, kako bi se Berlin oslobodio stroge kontrole i eksploatacije od strane Brisela i Vašingtona.

„Zbog toga smatramo da je saradnja između naših zemalja od ključnog značaja. Srbija Nemačkoj pokazuje kako se principi mogu očuvati, kako se mogu zaštititi kultura i jezik, a da se ne zaborave i ne izdaju koreni. Dok mi, zbog velike nespremnosti Evropske unije na reforme, tražimo izlazak iz takve Unije i stvaranje novih formata saradnje, srpsko stanovništvo gotovo isto toliko energično odbija članstvo u EU, kao i članstvo u NATO-u, ako je cena toga odricanje od srpskog kulturnog srca – Kosova i Metohije”, kaže ovaj poslanik iz Bundestaga. Kako je istakao, našu zemlju vidi kao most između Istoka i Zapada i zalaže se da Nemačka postane isti takav posrednik, uz Mađarsku, pa čak i neutralnu Ukrajinu.

Kao bivši profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Tibingenu, ocenjuje da je 1999. godina najveća prekretnica nakon Drugog svetskog rata.

„Sa napadom NATO-a na Jugoslaviju i narušavanjem mehanizama UN za očuvanje mira od strane Severnoatlantske alijanse, međunarodno pravo je pretvoreno u „pravo jačeg”. Taj jači je, sve do sada, bio onaj ko je dominirao globalnim medijima i propagandistički opravdavao svoje vojne intervencije. Nova prekretnica, međutim, pojavila se od 2022. godine sa vojnom intervencijom Rusije u Ukrajini”, smatra Rotfus. Prema njegovom viđenju situacije, vojna moć potrebna za interpretaciju međunarodnog prava u sopstvenu korist više nije isključivo na strani Zapada.

„Zemlje BRIKS-a od tada su stekle značajnu ulogu delujući kao protivteža bezobzirnom i prepotentnom, ali zapravo oslabljenom Zapadu, koji je i dalje moćan. Evropa sada mora da izabere: da žrtvuje svoju budućnost kako bi očuvala SAD kao globalnog hegemona ili da se zadovolji ravnopravnim mestom za pregovaračkim stolom u multipolarnom svetu. Ako ne izaberemo ovo drugo, bez obzira na to što smo stolećima kulturno i privredno bili vodeći u svetu, u 21. veku ćemo biti izloženi krizama unutar Starog kontinenta. U multikulturalnim metropolama taj raspad će biti brži, dok će u zdravijim strukturama Istočne Evrope biti sporiji, ali neizbežan”, smatra Rotfus.

Prema njegovom mišljenju NATO se, najkasnije nakon raspuštanja Varšavskog pakta, pripremao za novu ulogu vojnog krila globalističkih snaga Zapada.

„Prava svrha je oslabiti geopolitičkog konkurenta Rusiju, pa čak i razbiti je. Previše dragocenih sirovina nalazi se u najvećoj i resursima najbogatijoj zemlji na svetu. Rat u Ukrajini je za Zapad prepotentni geopolitički pohod, a za Moskvu je to egzistencijalna borba za opstanak. NATO, čak ni sa svojim budžetom za odbranu koji je preko deset puta veći, neće uspeti da slomi Rusiju.

Kako je istakao, s obzirom na to da novi predsednik SAD Donald Tramp podržava isti nacionalni razvojni model kao Rusija, nasuprot globalistima, njegova politika dovešće do toga da će NATO morati da preispita svrhu svog postojanja.

„Nacionalne snage poput AfD-a u Nemačkoj ili modela razvoja kakav sprovode Srbija i Mađarska, imaće sve više uspeha u Evropi”, zaključio je Rotfus.