„Dunav film" prodat za 500.000 evra

Akcionarsko društvo za proizvodnju filmova „Dunav film” iz Beograda prodato je na aukciji 21. novembra Teodori Riznić iz Beograda po ceni od 45 miliona dinara, uz plaćanje na rate.

Dušan Velanović, predstavnik za medije Agencije za privatizaciju, objašnjava za „Politiku” da se plaćanje na rate odnosi na mogućnost koja se nudi kupcu da cenu isplati u šest jednakih godišnjih rata. U ovoj agenciji dodaju da kupac ima obavezu investiranja u „Dunav film” u vrednosti od 1.015.000 dinara u narednih godinu dana i da se delatnost preduzeća ne sme menjati naredne dve godine.

Nova vlasnica „Dunav filma” je direktorka firme za kinematografsku i video distribuciju „Dienter” koja je vlasnik Enter televizije, a 2006. godine je kupila televiziju YU info u čijim prostorijama sada radi beogradska TV Enter. Inače, radnici TV Enter, trenutno u štrajku zbog neisplaćenih zarada, realizuju minimum programa.

Zastupnik kupca na aukciji nije želelo da govori o planovima novog vlasnika „Dunav filma”, a komentar nismo dobili ni posle nekoliko poziva i molbi.

Direktor „Dunav filma” Ratko Vićentijević istakao je za „Politiku” da je ugovor o kupovini potpisan 25. novembra, da je nova vlasnica posetila preduzeće, ali nije želeo da precizira pojedinosti. Vićentijević je samo dodao da se nada da će „Dunav film” nastaviti da radi i da se nada povoljnim uslovima.

Početna cena za 76,2 odsto „Dunav filma” bila je 25.417.000 dinara, ali je ova filmska kuća prodata za skoro pola miliona evra.

Finansijski savetnik privatizacije „Dunav filma” Saša Dimitrijević, iz Agencije za strateški konsalting, istakao je u razgovoru za naš list da je cena određena uslovima tržišta.

– Tržište je najbitniji faktor pri procenjivanju vrednosti nekog preduzeća – smatra Dimitrijević.

„Dunav film” ima petoro zaposlenih od kojih je jedan sa visokom stručnom spremom, kancelarijski i magacinski prostor od 530 kvadratnih metara u Ruzveltovoj ulici i garažni prostor od 111 metara kvadratnih u Ulici Albanske spomenice u Beogradu, a raspolaže sa dva kinoprojektora, četiri montažna stola, tri filmske kamere (35 mm), tri filmske kamere (16 mm) i jednim kinoprojektorom (16 mm). Ova kuća je prošle godine poslovala sa gubitkom od oko četiri miliona dinara – prihodi su iznosili 5,2 miliona dinara, a rashodi devet miliona.

„Dunav film” je bio ugledna kinematografska i produkcijska kuća za koju su radili mnogi poznati reditelji kratkometražnog i dokumentarnog filma i animacije, poput reditelja animiranih filmova Rastka Ćirića i Petra Lalovića, autora filmova „Poslednja oaza” i „Svet koji nestaje”.

– Prvi igrani film u „Dunav filmu” bio je moj film „Jutro” koji je u ono vreme zaradio 300 miliona dinara, a ja danas nemam nijednu akciju u tom preduzeću – ističe reditelj Puriša Đorđević i ukazuje na bogat fundus „Dunav filma” i obilje nemontiranih materijala.

--------------------------------------------------------:

Proizvedeno više od 1.600 filmova

„Dunav film”, osnovan 1955. godine kao „Biro film”, bio je jedna od vodećih dokumentarističkih filmskih kuća koja je dala značajan doprinos razvoju domaće kinematografije i njene promocije u svetu. Proizvedeno je više od 1.600 kratkometražnih dokumentarnih, animiranih i namenskih filmova i deset igranih filmova. Polovinom šezdesetih godina oko „Dunav filma” se oformila beogradska škola dokumentarnog filma, koja se u svetu pročula zahvaljujući nagradama. U školi su radili Krsto Škanata, Vlatko Gilić, Vladan Slijepčević, Stjepan Zinanović, Mića Milošević, Nikola Jovanović, Petar Lalović i drugi.

--------------------------------------------------------

Petar Lalović: Naricanje nad grobom filma

– Ovo je sahrana nekada najuspešnijeg preduzeća za dokumentarne filmove u zemlji, Jugoslaviji i u Evropi. Mnogo ranije je trebalo organizovati akciju za očuvanje „Dunav filma”, ali bojim se da i tada ništa ne bismo postigli, tako da je ovo samo naricanje nad grobom filma – kaže za „Politiku” Petar Lalović koji privodi kraju montažu dokumentarnog filma „Kako se može kupiti i prodati toplina zemlje”, o poglavici-ekologu Sijetlu po kome je nazvan grad u SAD, a koji je pre 200 godina odbio da proda svoje imanje. Lalović se nada da će naše Ministarstvo kulture, sa ministrom Nebojšom Bradićem na čelu, uspeti, makar, da sačuva „Avala film”.