Za „Policijski čas" na internetu

U jednom trenutku Duško Dugouško viče sa ekrana: „Šefe, koji ti je vrag”, a nekoliko klikova posle, vrag može odneti šalu i odvesti decu u svet gde je Zemlja ravna ploča, sletanje na Mesec Kjubrikova režija, a Ilon Mask je iz Republike Srpske. Društvene mreže dizajnirane su tako da zadrže publiku na način koji je pomalo zabrinjavajuć čak i kada je reč o odraslima, dok postaje jeziv kada uključuje one koji do juče nisu umeli ni pertle da vežu, a kamoli da daju saglasnost za bezbroj zahteva za prikupljanje podataka. To su čak i benigniji primeri, s obzirom na to da pedofili najčešće putem interneta vrebaju maloletne žrtve tako što se kriju iza lažnih profila, a nakon što zadobiju poverenje, traže eksplicitne fotografije.

Prema podacima Evropske komisije, zemlje EU su prošle godine zabeležile 1,3 miliona prijava o seksualnom zlostavljanju dece na internetu, sa više od 3,4 miliona slika i video-materijala povezanih sa tim slučajevima.

Kao i kada je reč o političkim pitanjima, Francuska teži da daje smernice EU i u domenu rešavanja ove krize. Njihov predsednik Emanuel Makron izjavio je u aprilu da Evropa želi da uspostavi „digitalnu punoletnost” sa 15 godina, što bi značilo da bi roditelji pre tog uzrasta kontrolisali pristup internetu.

„Da li iko šalje svoje dete u džunglu sa pet, 10 ili 12 godina? Danas, nekoliko sati dnevno, mi otvaramo vrata džungle”, rekao je Makron, misleći na sajber-nasilje, pornografski sadržaj, pedokriminalitet i nedostatak moderacije na digitalnim platformama. Pariz je još lani usvojio zakon koji zahteva da društvene mreže zabrane pristup deci mlađoj od 15 godina, osim ako jedno od roditelja ili staratelja izričito ne odobri njihovo korišćenje. Neispunjavanje ove obaveze može rezultirati kaznom za kompaniju u iznosu do jednog procenta od njenog ukupnog globalnog profita. Ipak, tehnički izazovi sprečavaju primenu ovog zakona. Jedno od predloženih rešenja ticalo se zahteva za identifikacijom korisnika putem ličnih dokumenata, ali je francuska agencija za zaštitu podataka to odbacila zbog rizika po privatnost građana.

„Takođe, ostaje pitanje šta raditi s onima koji već imaju profile na društvenim mrežama”, istakao je Tomas Romer, predsednik i osnivač Francuskog opservatorijuma za roditeljstvo i digitalno obrazovanje. A kako se problem u površinski najvećoj državi Starog kontinenta našao u ćorsokaku, čini se malo verovatnim da će dodatna digitalna starosna ograničenja uskoro biti uvedena na nivou cele EU.

Sa druge strane Rajne, u Nemačkoj, dozvoljeno je da tinejdžeri od 13 do 16 godina koriste društvene mreže, ali uz saglasnost roditelja. Prema pisanju njihovih medija, Berlin trenutno ne planira strože mere, iako aktivisti za zaštitu dece smatraju da postojeća pravila nisu dovoljna. Situacija u ostalim zemljama Evropske unije je manje-više slična, izuzev Holandije, koja nema pravni akt o minimalnoj starosnoj granici za korišćenje socijalnih mreža. Na primer, Belgija je 2018. usvojila zakon kojim se od dece zahteva da imaju najmanje 13 godina za otvaranje naloga na platformama poput „Tiktoka”, „Instagrama”, „Fejsbuka” i sličnih bez starateljske dozvole, dok u Italiji, mlađi od 14 godina moraju imati roditeljsku saglasnost za kreiranje naloga.

Preko Atlantika, zakonodavci u SAD su održali više kongresnih saslušanja o bezbednosti mališana na internetu, poslednje u januaru. Međutim, prethodni savezni zakon koji je imao za cilj zaštitu dece na mreži donet je 1998, šest godina pre osnivanja „Fejsbuka”. Iako je letos tamošnji Senat inicirao zakon koji je dizajniran da zaštiti decu od opasnog sadržaja na internetu, došlo je do zastoja u u Predstavničkom domu. Ipak, nekoliko pojedinačnih država je pokušalo da donese regulative koje zahtevaju verifikaciju uzrasta, a Juta je bila pionir prošle godine. Ali sudija je izdao privremenu zabranu primene zakona, smatrajući ga neustavnim. Sa tom odlukom se nije složio američki generalni hirurg Vivek Murti, koji je rekao da ne postoji dovoljno dokaza koji bi pokazali da su društvene mreže sigurne za decu, te je pozvao kreatore politika da ovo pitanje tretiraju isto kao i auto-sedišta, mleko za bebe, lekove i druge proizvode koje deca koriste.

Prošle godine, kineski regulator za internet predložio je da se maloletnicima ograniči upotreba pametnih telefona na dva sata dnevno. „Cyberspace Administration of China” zatražila je i da provajderi pametnih uređaja uvedu „mod za maloletnike” koji bi osobama mlađim od 18 godina zabranio pristup internetu između 22 sata i šest ujutro.

Iako Indija nema specifičnih zakona koji direktno štiti decu od štetnih sadržaja na internetu, indijski Zakon o zaštiti ličnih podataka iz 2023. uspostavio je nove propise. Prema njima, kompanije koje prikupljaju podatke o deci mlađoj od 18 godina moraju pribaviti „proverljivu roditeljsku saglasnost”, što predstavlja iskorak u odnosu na jednostavnu proveru uzrasta, gde svako može da unese bilo koji broj godina.