Moramo da sačuvamo naše legende

Knjiga razgovora o filmskoj umetnosti „Film davne budućnosti” (u izdanju „Službenog glasnika”) reditelja Darka Bajića sa kolegama Đorđem Kadijevićem, Zdravkom Šotrom, Borom Draškovićem i Mišom Radivojevićem, predstavljena je u okviru tridesetog Festivala autorskog filma u beogradskoj MTS dvorani.

Pored autora u razgovoru su učestvovali urednik Petar V. Arbutina i Miodrag Miki Stojanović, filmski kritičar i urednik u Filmskom centru Srbije. „Film davne budućnosti” projekat je autora i moderatora Darka Bajića, reditelja Siniše Cvetića i producenta Darje Bajić Božović, čiji je cilj da sačuva više od 200 godina filmskog iskustva, a knjiga je nastala na osnovu okruglog stola, kao i pojedinačnih razgovora, koje je sa sagovornicima vodio autor Darko Bajić. Prvi film iz ovog projekta premijerno je prikazan u velikoj sali MTS dvorane.

„Odnos autora i gledalaca treba da bude inteligentna provokacija, a ne luna-park u kome će se oni zabavljati uz kokice ili će ih jeftina paraumetnička sugestivnost sa platna ubediti da su gubitnici, jer život je takav kakav je, a borba je uzaludan čin. Bioskop mora biti ostrvo. Mesto na kome nećete videti ispoliranu medijsku istinu. Film je provokacija i susret sa vizijama hrabrih umetnika. Film ne pripada velikim producentskim ni medijskim kućama, on pripada autorima”, napisao je u predgovoru Darko Bajić, dok je predstavljanje knjige započeo podsećanjem na to koliko je važno kolegijalno podržavati kinematografiju, ulagati u film, u bioskope, u digitalizaciju filma, u bolje producentske uslove.

On je takođe istakao da se ovo delo na dobar način obraća budućim generacijama, koje će biti usmerene na veštačku inteligenciju, zbog toga što pokazuje načine na koje su reditelji kreirali svaki kadar, radili sa zanosom, pronalazili teme koje su davale specifičnost  kinematografskom delu, govorili hrabro o hrabrim temama, bili provokativni, upravljali velikim brojem statista kao nekim demonstracijama, uz stvaralačko uzbuđenje i adrenalin.

– Gledao sam film Olivera Stona o Aleksandru Makedonskom, kadar u kom se pojavljuje prelepa galija na moru, a onda još trista kopipejst takvih galija. Gotovo, tu nestaje film. U ovoj knjizi mogu se pročitati iskustva izuzetnih stvaralaca, od Đorđa Kadijevića, koji je jedan od zastupnika crnog talasa, čovek koji je snimio prvi naš značajni horor film, važan za čitavu istočnu Evropu, i filmski spektakl o Karađorđevoj smrti. Tu je i jedan Šotra, koji se uvukao u naše živote ljubavnim pričama, ali je ostavio i sjajne filmove „Braća po materi” i „Osvajanje slobode”. Ili Boro Drašković koji je napravio film „Život je lep”, za koji sam siguran da je jedan od deset najboljih filmova u Evropi krajem prošlog veka. I Miša Radivojević, koji je vrhunski eksperimentator, koji je i dan-danas pun energije. Kinematografija mora da ostane provokativna, a ovi sjajni reditelji ostavili su zapis o svom vremenu – rekao je Darko Bajić.

Petar V. Arbutina zapazio je da i sam pripada generaciji koja je odrastala uz film, ali da uvažava i novu tehnologiju, o kojoj je važno razgovarati.

– Ova knjiga pokušava da dočara filmsku atmosferu koja je obogaćivala naše imaginacije. Projekat „Film davne budućnosti” razgovor je sa četiri filmska stvaraoca koja se umnogome međusobno razlikuju i sa različitih tačaka gledišta govore o istoj stvari, o tome da li će film kakav znamo nastaviti da postoji. Ne mislim da će film nestati, iako kao književni kritičar branim i elektronsku knjigu kao još jedan od vidova čitanja. Na isti način sam potpuno siguran, a o tome govore i intervjuisani reditelji u ovoj knjizi, da tehnologija neće ubiti film, a ako nešto negativno utiče na filmsku umetnost, to je nedostatak bioskopske atmosfere. Mislim da je Đorđe Kadijević rekao da je film pokrao druge umetnosti, ali to je najbolja „krađa” u istoriji kriminala. I o tome govori ova knjiga – istakao je Petar V. Arbutina.

Miodrag Miki Stojanović pohvalio je autora knjige, njen dizajn,  kvalitetnu štampu, za čitaoca veoma podsticajan sadržaj.

– Moja generacija bila je ekstremno filmofilska i u tom smislu što nikada nije pravila razliku između gledanja filmova i čitanja o filmu. Kad smo u nekoj oblasti, uvek se pokaže da ne znamo još mnogo stvari, i u tom smislu je za mene ova knjiga važna, jer me uvodi u nešto što sam smatrao da znam do detalja. Na primer nikada nisam znao genezu filma „Zona Zamfirova” koji je spasao Dragan Nikolić ličnom intervencijom. Fraza iz filma Džona Forda „Čovek koji je ubio Liberti Valansa” govori o tome da moramo sačuvati naše legenede. Ova knjiga ide u tom pravcu zbog toga što pokazuje kakvu je važnost film nekada imao u našim životima – zaključio je Stojanović.

„Tema smrti fundamentalna je tema filma ... Za mene je najveće iskušenje bilo kada sam snimao filmove, kako ću izaći na kraj sa tom scenom koja znači kraj života, koja anticipira celokupnu budućnost univerzuma, ljudskog roda i svega. Kada se pokaže da je sve ništa. Postoji jedna dublja poenta u svemu tome. To je strah od apsolutnog nihil. Povratka u ništa, odnosno odlaska u ništa. To je ono sa čim ne možemo da se pomirimo. Svi imamo u svojim filmovima junake koji umiru, čak i neke vrlo velike segmente fenomenologije smrti”, rekao je Đorđe Kadijević u razgovoru sa Darkom Bajićem.