Kraj vladavine Bašara el Asada

Islamistički pobunjenici su posle munjevite i kratkotrajne ofanzive iznenađujuće lako zauzeli Damask primoravajući predsednika Bašara el Asada da posle blizu 25 godina na vlasti i 13 godina građanskog rata napusti zemlju.

Pripadnici sunitske grupe Hajat Tahrir el Šam (HTS) i njihovih saveznika, koje podržava Turska, preko državnih medija su objavili pobedu koja označava „kraj tiranije”.

„Posle 11 dana Alah nas je blagoslovio spasavanjem od Asadove agresije protiv njegovog naroda”, napisao je na platformi „Iks” Hasan Abdul Gani, komandant grupe koju je Zapad stavio na listu terorističkih organizacija.

Vojnici sirijske regularne armije, demoralisani i umorni od rata, bez otpora su predali komandna mesta u glavnom gradu, pobacali oružje i uniforme. Stanovnici Damaska su klicali „slobodi” i radosno dočekali pobunjenike koji su upali u predsedničku palatu Al Radva odnoseći nameštaj, a zaposeli su i ambasadu Asadovog saveznika, Irana. Po gradu su se cepali predsednikovi posteri i rušile statue njegovog oca Hafeza, koji je 1971. uspostavio dinastičku vlast šiitske manjine nad sunitskom većinom.

Prema izveštajima ruskih državnih agencija, Asad je sa porodicom u Moskvi. Rusija, koja ga je napustila, kao znak iskupljenja ponudila je svrgnutom lideru azil po humanitarnoj osnovi. Ruski mediji do sada su pobunjenike nazivali „teroristima” a od kada je Moskva sa njima stupila u kontakte postali su „naoružani pobunjenici”. Rusko ministarstvo inostranih poslova saopštilo je da je Asad napustio zemlju pošto je prethodno dao uputstva za mirnu primopredaju vlasti.

Premijer Muhamed Gazi el Džalali izjavio je da je spreman na saradnju sa pobunjenicima i apelovao na mirnu tranziciju vlasti i raspisivanje slobodnih izbora, svega što je Asad odbijao. Sirijsko Ministarstvo spoljnih poslova izdalo je saopštenje u kome se kaže da je juče „ispisana nova strana istorije”.

Šokantno napredovanje pobunjenika počelo je sa severozapada zemlje 27. novembra, na dan primirja u libanskom ratu između Izraela i Hezbolaha, čime je prekinuto četvorogodišnje zatišje u zemlji na čijoj se teritoriji nalaze trupe Rusije, Irana, Turske, manji kontingent američkih snaga u oblasti naseljenoj Kurdima, kao i ostaci džihadista Islamske države, čiji je kalifat pobeđen 2019.

Do sada je u borbama poginulo više od 800 osoba, mahom vojnika, a UN procenjuju da je raseljeno 280.000 ljudi.

Asadovi protivnici su zauzeli drugi najveći grad Alepo, grad Hamu koju nikada dotle nisu kontrolisali, a u subotu su ušli i u strateški važan grad Homs, čime su presekli put od Damaska prema Asadovim bastionima na Mediteranu, lukama Latakija i Tartus, gde se nalazi ruska pomorska baza.

Pobunjenici su pod kontrolu stavili i južni grad Dara, sedište istoimene provincije na granici sa Jordanom. Dara ima simbolično značenje jer je tu demonstracijama studenata 5. marta 2011. počeo otpor režimu koji je bio uvod u građanski rat u kome je stradalo najmanje 500.000 ljudi, a milioni su prisiljeni da napuste svoje domove.

Vlasti u Damasku nikada tokom rata nisu izgubile kontrolu nad toliko gradova za tako kratko vreme. Seriju povlačenja tumačile su namerom da se izbegnu ulične borbe i sačuvaju civilni životi, ali je jasno da je režim bilo sve teže braniti i da regularna armija nije imala snagu za kontraofanzivu.

Ključni faktor Asadovog pada je što više nije mogao da računa na podršku Rusije kao 2015. kada ga je spasla vojnom intervencijom. Moskva je značajne efektive povukla iz Sirije zbog rata u Ukrajini. Pošto je svoje državljane pozvala da napuste Siriju, Rusija je apelovala na Asada da pod hitno otvori pregovore sa pobunjenicima, ali kasno.

„Ako želite da kažem, da, izgubili smo u Siriji, tako smo očajni”, iznervirano je na pitanje novinara „Al Džazire” odgovorio Sergej Lavrov na skupu šefova diplomatija Rusije, Irana, Turske, Egipta, Iraka, Saudijske Arabije, Jordana i Katara u Dohi.

„Sirija će od sada sama morati da se suočava sa pravim građanskim ratom”, upozorio je u Moskvi Konstantin Kosačov, potpredsednik Gornjeg doma Dume.

Promena režima u Damasku je nesumnjiv geostrateški gubitak Rusije kojoj je Sirija bila jedino uporište na Bliskom istoku, ali je i veliki udarac Iranu kome je Asad bio ključni partner u „Osovini otpora”. Ima izveštaja o povlačenju iranskog vojnog osoblja iz Sirije, a pojedini iranski komentatori se pitaju zašto se Asadova armija ne bori i zašto Rusi ne intervenišu.

Šef iranske diplomatije Abas Aragdži rekao je da će Teheran učiniti svaki napor da se osigura bezbednost Sirije i da se zaustave „naoružane terorističke grupe”, ali opcije Teherana su ograničene iako je bilo izveštaja da je Islamska Republika razmatrala mogućnost da uputi trupe za Siriju ukoliko Damask to zatraži. Time bi se rizikovao opasan sukob sa Turskom koja ima ključnu ulogu u Asadovom padu.

Ankara kaže da ne bi trebalo dopustiti da od haosa u Siriji korist imaju terorističke organizacije poput Radničke partije Kurdistana (PKK) ili Islamska država. Predsednik Redžep Tajip Erdogan pozivao je na rušenje Asada, ali je od toga odustao 2022. kada je ponudio pomirenje. Od Damaska se očekivala pomoć za povratak tri miliona sirijskih izbeglica u Turskoj u zamenu za saradnju protiv sirijskih Kurda koje Ankara optužuje za saradnju sa PKK. Asad je pomirenje uslovljavao povlačenjem turskih trupa iz sirijske provincije Idlib.

Turska sada ima zadatak da okupi raznorodne pobunjeničke grupe da bi se omogućilo „političko rešenje konflikta”, kako su se u telefonskom razgovoru pre pada Damaska saglasili američki državni sekretar Entoni Blinken i njegov turski kolega Hakan Fidan. Sirijski pobunjenici saopštili su, međutim, da su, verovatno po uputstvima iz Ankare, otpočeli napad na snage Kurda na severu zemlje, što je loš signal koji nagoveštava da građanski rat nije završen.

Odgovor Vašingtona je nedorečen i svodi se na saopštenje da Bela kuća „pažljivo prati izuzetne događaje”. Negira se bilo kakvo uključivanja oko 900 američkih vojnika u Siriji u operacije koje vodi Hajat Tahrir el Šam, grupa koja je od 2018. na američkoj listi terorističkih organizacija. Donald Tramp pozvao je sadašnju administraciju da izbegne svako mešanje. „Sirija je haos, ali nije naš prijatelj.”

Izrael je tradicionalno podržavao Asada, „đavola koga znamo”, pa nalet pobunjenika izaziva dilemu. Damask se nije pridružio Hezbolasima tokom rata u Libanu, a stabilna Sirija je u izraelskom strateškom interesu, ali se strahuje zbog pojačanog iranskog angažmana i mogućnosti da islamisti preuzmu kontrolu nad oružjem iz depoa sirijske armije.

Imajući u vidu da je HTS bivši ogranak Al Kaide u Siriji, posmatrači postavljaju pitanje da li će jedan autoritarnim režim biti zamenjen drugim? Pobunjenici najavljuju da žele da se udalje od svojih džihadističkih korena i to su pokazali izbegavajući opresiju nad šiitima i drugim manjinskim grupama po Alepu, Hami i Homsu. Nova Sirija, stara neizvesnost.