Ga­še­nje ter­mo­e­lek­tra­na i bi­o­ma­sa

Na­me­ra EPS-a da se TE „Ko­lu­ba­ra” (TEK) i TE „Mo­ra­va”, ukup­ne sna­ge 400 me­ga­va­ta kon­zer­vi­ra­ju i sta­ve u hlad­nu re­zer­vu je ne­funk­ci­o­nal­na. TEK sa­go­re­va dva mi­li­o­na to­na ot­pad­nog uglja iz „Ko­lu­ba­ra pre­ra­de”, pro­iz­vo­di mi­li­on me­ga­vat-sa­ti stru­je go­di­šnje, gre­je Ko­lo­ni­ju TEK, ško­lu, am­bu­lan­tu, ob­da­ni­šte i dru­ge objek­te u Ve­li­kim Cr­lje­ni­ma i tre­ba­lo bi da je u po­go­nu što vi­še jer je na­ša pro­iz­vod­nja stru­je ne­do­volj­na i uvo­zi­mo vi­še ne­go što iz­vo­zi­mo.

Even­tu­al­no is­klju­če­nje i sta­vlja­nje ovih elek­tra­na u hlad­nu re­zer­vu mo­že da se de­si na­kon pu­šta­nja u po­u­zda­nu pro­iz­vod­nju ugo­vo­re­nih so­lar­nih elek­tra­na, ukup­ne sna­ge 1.000 me­ga­va­ta. Do ta­da tre­ba na­ba­vi­ti po­go­dan ko­tao na ugalj i bi­o­ma­su za za­gre­va­nje obje­ka­ta ko­ji se sa­da gre­ju iz TEK-a.

Bi­o­ma­sa bi se do­bi­ja­la od ko­rov­skih bi­lja­ka mi­skan­tu­sa i či­čo­ke, ga­je­nih na re­kul­ti­vi­sa­noj de­po­ni­ji pe­pe­la. Ove bilj­ke se raz­mno­ža­va­ju iz kr­to­la i ri­zo­ma. Jed­nom za­sa­đe­ne, du­že od 10 go­di­na iz nad­zem­nog de­la da­ju 20 to­na go­di­šnje su­ve ma­te­ri­je po hek­ta­ru, to­plot­ne mo­ći če­ti­ri me­ga­vat-sa­ta po to­ni, a deo pod­zem­nog de­la ko­ri­sti se za raz­mno­ža­va­nje ili in­du­stri­ju.

Za po­če­tak bi bi­o­ma­sa mo­gla da se ga­ji na de­po­ni­ji pe­pe­la TE „Ko­lu­ba­ra”, po­vr­ši­ne 86 hek­ta­ra. Ako bi se, re­ci­mo, po­če­lo sad­njom či­čo­ke na jed­nom hek­ta­ru, do­bi­lo bi se kr­to­la da se sle­de­će go­di­ne za­sa­de dva hek­ta­ra, a sva­ke sle­de­će go­di­ne za­sa­di bi se udvo­stru­ča­va­li. Ovom bi­o­ma­som, u kom­bi­na­ci­ji s ugljem lo­žio bi se ko­tao za gre­ja­nje obje­ka­ta ko­ji se sa­da gre­ju iz TEK-a i za prob­nu pro­iz­vod­nju pe­le­ta, seč­ke i bi­o­ga­sa.

Pro­iz­vod­nja bi­o­ma­se pro­ši­ri­la bi se na pri­vat­na ze­mlji­šta na ko­ji­ma bi vla­sni­ci ga­ji­li ove bilj­ke i pro­da­va­li TEK-u. Ta­ko bi raz­vi­ja­li teh­no­lo­gi­ju i pro­iz­vo­di­la bi se opre­ma u EPS-u s ten­den­ci­jom po­ti­ski­va­nja uglja iz ener­ge­ti­ke do 2050. go­di­ne i za­po­šlja­va­li bi se rad­ni­ci ko­ji bi osta­li bez po­sla zbog od­u­sta­ja­nja od uglja.

Sli­čan pro­gram se mo­že iz­ve­sti u okvi­ru „Ko­lu­ba­ra pre­ra­da i ko­po­vi”, gde bi se bi­o­ma­sa pro­iz­vo­di­la na re­kul­ti­vi­sa­nim rud­nič­kim ja­lo­vi­šti­ma ko­ji sa­da de­lu­ju kao pu­stinj­sko ze­mlji­šte, gde uspe­va kr­žlja­vi ko­rov i ži­ve di­vlje ži­vo­ti­nje. Te po­vr­ši­ne tre­ba kul­ti­vi­sa­ti ener­get­skim eko­lo­škim ko­rov­skim bilj­ka­ma.

Ne bi tre­ba­lo da Ru­dar­ski ba­sen „Ko­lu­ba­ra”, ko­ji da­je ugalj za 50 od­sto po­treb­ne stru­je, bu­de i osta­ne u ta­ko za­pu­šte­nom sta­nju.

Sa 2.500 re­kul­ti­vi­sa­nih hek­ta­ra mo­že se do­bi­ti bi­o­ma­sa za ga­si­fi­ka­ci­ju i gre­ja­nje La­za­rev­ca. Ko­tlo­vi u „Ko­lu­ba­ra pre­ra­di” sta­ri­ji od 40 go­di­na ipak će pre­sta­ti s ra­dom i sa­da im tre­ba tra­ži­ti za­me­nu.

Su­ša­ra uglja „Vre­o­ci” pro­iz­vo­di­la je go­di­šnje 600.000 to­na su­vog uglja, ko­ji je ko­ri­šćen po ce­loj Sr­bi­ji.

Sa­da pro­iz­vod­nja pa­da i tre­ba tra­ži­ti za­me­nu bi­o­ma­som iz šu­ma i sa nji­va. Tre­ba for­mi­ra­ti lo­kal­ne ener­ga­ne za pro­iz­vod­nju ener­gi­je iz bi­o­ma­se kao za­me­ne za ugalj pre­ma is­ku­stvi­ma iz Ko­lu­ba­re. Za­par­lo­že­nog ze­mlji­šta i ne­za­po­sle­nih rad­ni­ka ima do­sta i tre­ba se sa­mo or­ga­ni­zo­va­ti.

Ne mo­gu sa­mo elek­tra­ne na ve­tar i sun­ce za­me­ni­ti ener­gi­ju od 24 mi­li­o­na me­ga­vat-sa­ti ko­ja se sa­da do­bi­ja od 38 mi­li­o­na to­na uglja go­di­šnje, tre­ba im po­mo­ći. S pro­iz­vod­njom bi­o­ma­se se mo­že po­če­ti od­mah. Ima­mo po­tre­bu za tim, ali i sve uslo­ve, ze­mlju i lju­de.

Mi­o­ljub Stan­ko­vić,

dipl. maš. inž.