Dug put EU do energetske nezavisnosti

Većina zemalja EU ima ispred sebe još dug put u postizanju energetske nezavisnosti, objavljuje Juronjuz. Ograničena samodovoljnost EU je opisana kao „kritična ranjivost” od strane Evropskog saveta za spoljne odnose, koje je EU dalo ocenu četiri od 10 u svom Indeksu energetskog suvereniteta o „energetskoj nezavisnosti”.

Većina država članica ima ocenu ispod pet, a zemlje poput Nemačke, Italije, Grčke, Irske i Portugala blizu nulte energetske nezavisnosti.

SAD su trenutno najveći dobavljač nafte u EU (17,1 odsto) i tečnog prirodnog gasa (47,4 odsto), dok Norveška ostaje najveći snabdevač prirodnog gasa (46,6 procenata).

Na Rusiju i dalje otpada 17,3 procenta prirodnog gasa i 17,7 odsto u isporuci tečnog prirodnog gasa.

S druge strane, EU se ističe u čistoj energiji, sa prosečnom ocenom od 8,1, u odnosu na 7,3 prošle godine. Ukupan energetski rang Evropskog saveta za spoljne odnose takođe uzima u obzir faktore kao što su energetska efikasnost i narativ, što odražava koliko efektivno neka zemlja naglašava svoje napore da pređe sa fosilnih goriva, prenosi bilten Agencije za energetiku.

Na lestvici vodi Finska sa ukupnim rezultatom 8,8, a slede je Estonija i Rumunija, obe sa ocenom 8,2. Prosek EU je 6,6. Rumunija je posebno iznela ambiciozne energetske projekte, uključujući bušenje prirodnog gasa na moru, vetroturbine, proširenje nuklearnih kapaciteta i povećanje ulaganja u obnovljive izvore energije.

Malta, Belgija, Irska, Bugarska i Litvanija klasifikovane su kao „zaostale”, koje se u velikoj meri oslanjaju na uvoz energije i suočavaju se sa značajnim izazovima u ostvarivanju napretka u drugim oblastima.