Potraga za Nemicom pod pseudonimom Mirjam

Kruševac – Priča o nestalim bebama, koja datira još iz vremena SFRJ, ponovo je aktuelizovana nedavnim svedočenjem u Palati „Srbija” pred državnom Komisijom za utvrđivanje činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta. Naime, penzionisani načelnik GAK-a u Kruševcu dr Božidar Pavićević izneo je pred članovima ove komisije nove informacije o Nemici koja je sedamdesetih godina prošlog veka imala apartman u porodilištu.

Napominjemo da dr Pavićević nakon svedočenja nije želeo da odgovara na novinarska pitanja. Informacije o njegovom svedočenju za „Politiku” preneo je Radiša Pavlović, predsednik komisije.

„Nemica pod pseudonimom Mirjam boravila je nekoliko godina u kruševačkom porodilištu, gde je imala svoj apartman. Imala je ključeve od posebnog ulaza u bolnicu i nesmetan pristup bebama”, preneo je Pavlović delove svedočenja.

Nju je, kako je objasnio, doveo sada pokojni lekar, koji joj je sa još jednim čovekom omogućio nesmetano kretanje na dečjem odeljenju, kao i pristup novorođenčadi.

„Pomenutoj Nemici niko od njih nije mogao da se obraća, ona je imala svoj krug bliskih saradnika. Mi smo u međuvremenu razgovarali s babicama i akušerskim sestrama. Jedna od babica je, prema našim saznanjima, imala prijateljski odnos s Nemicom. Ona je jedina odbila da razgovara članovima komisije”, kaže Pavlović, navodeći da će se zvanično obratiti Ginekološko-akušerskom odeljenju i bezbednosnim službama u Kruševcu.

Iz kruševačke Opšte bolnice za „Politiku” su rekli da nemaju komentar na ovaj slučaj.

Pomenutom svedočenju prisustvovala je Dušica Lazić iz Kruševca, koja tvrdi da je kroz prozor porodilišta videla kako iznose bebu. Tada nije znala da je reč o njenom detetu, ali je kasnije pretpostavila da jeste.

Porodila sam se 21. aprila 1987. godine, rodila sam dečaka. Dva dana sam dobijala dete na svaki drugi podoj jer je beba imala žuticu, druge večeri po rođenju otišla sam u boks za bebe s porodiljom koja je radila na tom odeljenju, moj sin je bio u inkubatoru na „sunčanju”, a njen jer je bio mali. Oko pola dva te noći s prozora smo videle kako jedna lekarka (ime poznato redakciji) iznosi bebu i predaje je dvema osobama koje su ušle u žuti „mercedes” nemačkih registracija. Oni su otišli s bebom, lekarka se vratila na odeljenje, a mi smo bile zbunjene celim događajem. Sledećeg jutra moju bebu nisu doneli na podoj. Oko 7.30 časova došao je ginekolog i rekao: ’Šta tražiš dete, tvoje dete je sinoć preminulo”, priča Lazićeva za naš list.

Dodaje da je otpuštena bez ikakve dokumentacije, porodica je tražila telo bebe da je sahrani, ali je lekar rekao da je poslato za Beograd na obdukciju i da „bolnica sahranjuje tu decu”.

„Odlazila sam više puta u bolnicu tražeći dokumente, ali ništa nisam dobila. Za dete su mi redovno stizali pozivi za vakcinaciju. Tek 2019, preko Udruženja nestalih beba, dobila sam prvi put dokumentaciju i naišla na puno grešaka i neispravnosti. Ubeđena sam da sam gledala krađu svog sina ne znajući da je to moje dete”, kaže Dušica.

Danica Nikolić iz Čitluka kod Kruševca porodila se 1981. u devetnaestoj godini. Na porođaju joj je rečeno da je dete mrtvo. Danica veruje da je njen sin živ. Iako sada ima dva sina i šestoro unučadi, njena želja je da ga vidi. Kaže da ne bi htela da mu ni na koji način poremeti sadašnji život, već samo da zna da je zdrav i da je dobro.

„Porodila sam se 2. februara i odmah su mi rekli da je dete mrtvo. Tu se izdešavalo dosta nelogičnosti. Imala sam bolove, ali oni su čekali s porođajem. Imala sam utisak da čekaju nešto, niko mi nije prilazio. Moji roditelji su bili dole, kao i moj muž. Rekli su im da za bebu ne pitaju, a da mene jedva spasavaju. Ja sam se porodila sasvim normalno, bez ikakvih komplikacija. Bebu su odmah odneli, ja sam pitala kako je, sestra mi je rekla da je dečak, da ima tri kilograma i da je dugačak 52 santimetra. Nakon izvesnog vremena, čula sam neko šuškanje i reči: ’Šta da pišemo?’ I malo kasnije doktor mi kaže da je beba mrtva. Ja sam odmah skočila i tražila da je vidim, nisu mi dali”, navodi Danica.

U bolnici je bila šest dana, pod terapijom. Iz nje je otišla bez ijednog papira.

„Kad sam se sutradan vratila i tražila otpusnu listu, rekli su mi da će stići na kućnu adresu. Nikad nije stigla. Nakon šest meseci sam ostala trudna s drugim sinom, i u Dispanzeru za žene otvorili su mi novi karton. Prethodni kao da nikad nije ni postojao. Nikad nisam, niti ću da poverujem da mi je dete mrtvo”, priča Nikolićeva za „Politiku” svoju tešku priču.

Jelena Vučić, novinarka iz Kruševca, na lokalnoj TV Plus napravila je serijal emisija o ovoj temi i uspela da spoji sina s biološkom porodicom, što je i bila prva zvanična potvrda da je borba ovih ljudi na pravom putu.

„Počela sam da verujem u čitavu priču i bila rešena da pomognem koliko je moguće. Tako sam ugostila Mlađena Radivojevića, koji je u emisiji uživo izneo svoje sumnje. Nakon emisije ispred zgrade televizije stajala je porodica koja je mislila da je Mlađa njihov „preminuli” sin. DNK test nije pokazao tako, ali je u nedugo nakon toga Mlađa upoznao svoju biološku porodicu jer je ’mama’ koja ga je odgajila rešila da progovori – kaže novinarka Jelena Vučić.

Iz Komisije za utvrđivanje činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta kažu da se od pedesetih godina, pa do sredine osamdesetih prošlog veka, desilo više od 380 stranih usvojenja, po njima, nezakonitih. Svoje traganje intenzivno nastavljaju.