Obama: Ne plašim se pretnji
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 27. novembra – Baraku Obami pristiže rekordan broj poruka: masovnih očekivanja da će „vratiti Ameriku na ispravan put” ali i– pretnji da „treba da bude likvidiran”. Razapet između te dve vanrednosti, trudi se da građane uveri da ga „više pritiskaju” rizici po sudbinu nacije nego po njegov fizički integritet.
Ne brinu me pretnje koje mi se upućuju– sugerisao je u odgovoru na pitanje novinarske legende Barbare Volters. U sinoćnom intervjuu voditeljki televizije Ej-Bi-Si, za takvu „bezbrižnost” naveo je tri razloga: „fantastičnu zaštitu koju mu pružaju pripadnici tajne policije, duboku ličnu religioznost i veru u ljude koji me okružuju”.
Dovoljno? Verovatno.
Hroničari upozoravaju, međutim, da se „Obami preti više nego ijednom novoizabranom američkom predsedniku”, izvestio je AP. Tako motivisanih incidenata „bilo je na stotine (već u prvih desetak dana posle njegovog izbornog trijumfa), što je znatno više nego što je u sličnim prilikama uobičajeno”, izjavio je Mark Polok, iz organizacije koja prati delikte mržnje.
Ispadi su bili raznoliki. „Upucati crnca u glavu”, ispisala su četiti studenta u tunelu rezervisanom za slobodno izražavanje u Severnoj Karolini. Grupa osnovaca je u školskom autobusu raspevavala slogan „Ubiti Obamu”. U Mejnu je lutka crnca obešena o drvo (podsećanje na nekadašnje linčovanje). Dvojica „skinhedsa” uhapšena su u Tenesiju pod optužbom da su planirala (što oni poriču) atentat na Obamu. „Verujem da se naša nacija decenijama urušava, a izbor Obame za predsednika je vrhunac tog procesa”, nije se libio da kaže izvesni Grant Grifin iz Džordžije…
Nijedna promena nije laka, a crnac na funkciji predsednika je najdublja promena u rasnim odnosima u ovoj zemlji posle građanskog rata (1861–1965), smatra specijalista Vilijam Feris. I dodaje da je „rasizam kao kancer koji se nikad ne iskorenjuje”.
Mnogi stručnjaci uveravaju, pak, da se pokazalo da rasizam ovde nije više tako jak kao što je bio, a da su u svakom slučaju Amerikanci pokazali da imaju „prečih briga”, ponajviše zaista egzistencijalnih. Uzdrmane su ovdašnje svetinje kao što su berzanski centar Volstrit u Njujorku i domaća svetinja –automobilska industrija; milione ljudi je ojadilo tumbanje na pijaci nekretnina, kredita i hipoteka; zdravstvo i obrazovanje posrću; niz drumova, mostova i drugih objekata infrastrukture je u zapuštenom stanju…
Opšte stanje koje nasleđuje – novoizabranog predsednika zabrinjava, potvrdio je, više od ostataka predrasuda. Kad ga je Voltersova upitala koji mu je „najveći strah”, odgovorio je: „Ne mogu mirno da spavam zbog mnogih stvari.” Da bi potom kao jednu od takvih „stvari” naveo okolnost da je „ekonomija u toliko lošem stanju”, a da se na to nadovezuje period od oko dva meseca, sada prilično delikatnog, prenosa vlasti (do primopredaje 20. januara). Pri čemu se predsedniku Džordžu Bušuzavršava mandat, dok novoizabrani njegov naslednik (on, Obama) nema moć odlučivanja i „još ne zna koliko će novca (i za šta) biti potrošeno” u tekućoj tranziciji. Pratiće, dodaje Obama, kuda odlaze pare i o tome davati mišljenje…
Nastoji da stvori „vladu nacionalnog objedinjavanja” ili „tim rivala”– sa suparnicima kao partnerima”, ali tek treba da nađe način kako da izbegne ličnu „izolaciju”, na šta mu liči „perspektiva” ograničavanja saznajnih kontakata (osim porodičnih) samo na uski krug neposrednih saradnika. „U pregovorima sam s Tajnom službom (obezbeđenjem), pravnicima i osobljem Bele kuće da pronađemo put na kome bih mogao da dobijam informacije i mimo 10–12 ljudi oko moje kancelariju u Beloj kući”, poverio se.„Hermetičko okruženje” povremeno dovodi do toga da predsednik izgubi dodir sa onima koji su ga izabrali, što je jedna od najgorih stvari koje mogu da se dogode” lideru, napomenuo je i izrazio želju da mu bude omogućeno da „neposredno meri puls svakodnevnih iskušenja građana”.
Nije izvesno da će u tome uspeti, bar ne onoliko koliko kaže da priželjkuje. Čak– ni da li će moći da komunicira kako mu se prohte– internetski, a posebno uz pomoć „pametnog telefona” zvanog „blekberi”, na koji je navikao. Predsedniku je, naime, ograničena „elektronska korespondencija”, zbog bojazni da bi mogla da bude žrtva „hakera”, kao i zato što se arhivira u „istorijske svrhe”.„Elektronska korespondencija” je, zabeleženo je, ključno doprinela Obaminoj izbornoj pobedi. Njenim korišćenjem je ostvario dosad nezapamćenu mobilizaciju i novih birača i novčanih priloga. Bitno smanjenje takve komunikacije možda bi doživeo kao novu vrstu pretnje– metodu koji mu je doneo uspeh…