Simuliranje smrti da bismo živeli umesto da bismo preživeli

4. RSIFF

Džeda, Saudijska Arabija – Ima toliko toga zanimljivog u liku devojke Aje koja se bliži svojim tridesetim i živi uz osećaj zarobljenosti u životu s roditeljima bez ikakvih izgleda za promenu. Vozeći se svakodnevno minibusom od svog doma do iscrpljujućeg posla u hotelskom kompleksu na jugu Tunisa, doživeće nesreću koju će samo ona čudom preživeti i, na veliko iznenađenje, iskoristiti kao šansu za novi početak u velikom gradu Tunisu pod novim identitetom.

Početni osećaj sreće i slobode biva ugrožen kada je neželjeno postala glavni svedok policijske greške i burnog korupcijskog skandala, a sve to postaje tema filma „Ajša” tuniskog autora Mehdija Barsavija („Sin”, „Ovako nam je fino”, „Stranputica”...) u kojem su otvorena pitanja života ovdašnje omladine čiji se snovi prečesto negiraju, kao i pitanje da li je smrt postala jedino sredstvo za postizanje istinske emancipacije i življenja života punim plućima. Ovaj Barsavijev film svetsku premijeru imao je u „Horizontima” na Venecijanskom festivalu, a sada se u Džedi takmiči za „Zlatni jusr” 4. RSIFF-a...

Nudite neverovatan portret mlade žene na trnovitom putu ka slobodi i emancipaciji. Da li ovakav lik može da bude stvaran?

Da, može. Inspiraciju za ovu filmsku priču pronašao sam u stvarnosti, u jednoj novinskoj vesti iz 2019. koja je potresla javnost u Tunisu. Mlada žena koja je nekim čudom preživela autobusku nesreću odlučila je da se pretvara da je mrtva kako bi testirala ljubav svojih roditelja. Odluka da preko noći ostavi sve iza sebe, i porodicu i svoju prošlost i svoje rane, doneta je bez predumišljaja i to mi je odjednom bilo fascinantno, herojsko i duboko tužno. Razmišljao sam o tome kako postaješ tako očajan, kako u zemlji koja poseduje taj neprikosnoveni roditeljski autoritet što ga bespogovorno slušaš možeš da im pričiniš takvu patnju i sramotu? I što je najvažnije – zašto? Pokušavajući da sebi odgovorim na ova pitanja, prvi put sam dobio ideju za film. Ta mlada žena o kojoj je reč izdržala je samo tri dana sa svojom tajnom u stvarnom životu, ali ova priča je ostala sa mnom proganjajući me sve do dana kada sam saznao da ću postati otac devojčici.

I šta se tada desilo?

Očinstvo vas nemilosrdno projektuje u budućnost, gurajući vas da postavite temelje principa i vrednosti koje želite da prenesete svojoj deci. Ubrzo sam počeo da se pitam u kakvom ću okruženju dočekati svoju kćerku, jer se iza prelepog imidža Tunisa kao jedne od najmodernijih i najslobodnijih zemalja arapskog sveta krije i složena strana puna paradoksa i kontradikcija, a to je da većina stanovništva samo preživljava umesto da živi. To simuliranje smrti da bismo živeli umesto da bismo preživeli inspirisao je i sam naslov filma „Ajša”, što na arapskom doslovno znači živ. To je bila osnova filma.

Otvarajući nam put da upoznamo Aju koja postaje Ajša, vi nam govorite i dosta toga iz stvarnosti današnjeg Tunisa?

Dok sam pisao njen lik, slobodno interpretirajući tu originalnu priču iz vesti, stvarnost Tunisa me je sustigla. Između frustracije, društvene nepravde, porodičnog pritiska i društvenih i verskih diktata, ovaj lik personifikuje izmučenu, prevarenu omladinu kojoj su krila bila podrezana. Omladina lišena slobodne volje u korist verovanja i želja predaka. Puna snova i žeđi za slobodom, žrtvovana je na oltaru društvene, verske i ekonomske ideologije jedne zemlje. U potrazi za slobodom, moj lik se suočava s raznim preprekama: porodičnim autoritetom i pokornim odnosom, mizoginijom, seksizmom i sa još mnogo toga. Generalno, govorim o mestu žene u društvu, ali što je najvažnije i o korupciji i ugnjetavanju policije, njihovoj sveprisutnosti i svemoći nad stanovništvom. Scenario filma je slojevit i razvija se kako lik Aje, odnosno Amire pa Ajše, napreduje.

Izabravši lažnu smrt kao način za željenu slobodu lik Aje doživljava nekoliko metamorfoza, otvarate mnoštvo izazova?

Aja prolazi kroz nekoliko faza pre nego što pokuša da postane žena kakva je oduvek želela da bude. To je putanja koja je osmišljena u scenariju a posle i podržana sa puno rediteljskih detalja. Sve je osmišljeno imajući na umu evoluciju lika. Od rekvizita do različitih kostima, uključujući šminku, frizuru, okruženje, osvetljenje, način na koji se lik nosi, kako hoda, izgleda. Svi ovi detalji su pomno razrađeni s različitim šefovima odeljenja i glumicom Fatme Svar kako bi Ajina metamorfoza od Amire pa do Ajše bila što verodostojnija. Sa Antoanom Eberleom, snimateljem mog filma, opredelio sam se za dva potpuno različita načina snimanja lika. Dok u mestu Tozeuru, na početku filma, imamo kameru koja je jasno organska, ali prilično pasivna dok prati lik u njenoj veoma dosadnoj svakodnevici, u gradu Tunisu se kamera menja sa Ajinim pogledom kako ona postaje Amira. Kamera počinje da usmerava pogled, postaje aktivna poput samog lika. Boje postaju raskošnije i blistavije poput njenih očiju.

U filmu imate kao ključnog antagonistu lik zamenika šefa policije?

Da i policajac Fares je kompleksan lik čija motivacija ostaje nejasna do kraja. Glumac Nihdal Saadi dodao je dubinu liku, sprečavajući ga da upadne u kliše dehumanizovanog, beskrupuloznog policajca. Zbog lične porodične tragedije ovaj lik će postati pozitivac i pomoći Aji da i papirološki ostane Ajša. Živa i slobodna.

Taj policajac postaje pritajena ali ključna figura u razotkrivanju institucionalne korupcije. Gde je danas Tunis trinaest godina posle takozvane Revolucije jasmina?

Ne može se poreći da je ono što smo doživeli 2011. godine bila jedna od najlepših stvari koje su se desile u savremenoj istoriji Tunisa. Ta revolucija je omogućila omladini da stekne političku savest i povrati republiku. Neki dani su manje srećni od drugih, jer je pred nama još dug put ka punoj demokratiji. Zloupotreba je bilo, a zloupotrebe traju i dan-danas, zbog čega ih osuđujemo. Važno je biti u mogućnosti da ih osudite i da imate sredstva da to učinite kroz umetnost i film. U ime veoma teško stečene slobode izražavanja moramo da nastavimo borbu, osuđujući dok još možemo i boreći se za našu uspešnu demokratsku tranziciju kako bismo našoj deci preneli nadu u bolju budućnost i bolje društvo .