Blokade nisu popravile nijednu državu

Nama se niko nije obratio, ali ja to ne bih ni potpisao, jer nema nikakvog smisla tražiti da se glasa o nepoverenju vladi zbog pada nadstrešnice u Novom Sadu, budući da je na pravosudnim organima da utvrde ko je odgovoran za to. A postupak je u toku, znači oni rade svoj posao, kaže Branko Pavlović, advokat i šef poslaničke grupe „Mi – glas iz naroda”, objašnjavajući zašto poslanici ovog kluba nisu među potpisnicima navedenog opozicionog zahteva.

Kažete da zahtev nema smisla i zato što je ishod izvestan...

Izvestan je, nema ni blizu mogućnosti da se vlada ugrozi. Tako da je ovo korišćenje prilike da se na nesreći ljudi prikupe politički poeni, a meni to nije blisko. Mislim i da je sve to vrsta pritiska na pravosudne organe, a njih treba pustiti da rade svoj posao ozbiljno i na miru, pa kad budemo videli ishod može se imati neki politički stav. Osim, naravno, generalnog stava da mi imamo veliki problem s korupcijom i pritiskom na nadzorne organe na gradilištima. Ali jedino je sud merodavan da donese presudu. Ako sud utvrdi da je neko od nadležnih organa popustio pod zahtevima bilo investitora, bilo političara, oni će odgovarati, a osuđujuća presuda će biti otrežnjujuća za buduće odnose u građevinarstvu.

Možda je ovo pokušaj da se ispravi greška koju je opozicija napravila prilikom rasprave o budžetu, kad je pravljenjem haosa uskratila sebi priliku da u direktnom prenosu na RTS-u danima promoviše svoje ideje...

Taj deo opozicije, praktično svi, osim nas, stalno rade jedno te isto. Čim se dogodi nešto što podigne emocije građana, bilo da je to litijum, tragedija u „Ribnikaru”, sada u Novom Sadu, taj deo opozicije pokušava da uhvati ovaj talas da pliva na njemu, bez ikakvog političkog koncepta drugačijeg vođenja zemlje. Mi ne mislimo da u tome treba da učestvujemo.

A izazivanje haosa, umesto rasprave o budžetu?

Mi tu kritikujemo vlast, ali ne za haos. Haos je pokrenula opozicija i ona za to snosi glavnu odgovornost. Ali to što je predsednica parlamenta Ana Brnabić samo iščitala ceo dnevni red nije u skladu s poslovnikom. Ona je, u skladu s poslovnikom, trebalo da udalji sa sednice sve koji prave nered i onemogućavaju rad – jednog po jednog, pa koliko traje, i da tako omogući da oni koji su hteli da raspravljaju o budžetu i raspravljaju...

Brnabićeva je nepostupanje po poslovniku i nekažnjavanje onih koji su pravili haos objasnila time da je opozicija želela da ih ona kažnjava kako bi „onda mogli da se predstave kao žrtve represije režima”...

Ona je, u političkom smislu, u pravu. Htela je da pokaže da se politički može poentirati i s pozicije vlasti. Ja kao poslanik nisam time zadovoljan. Ona je izvanredno reagovala, neobično pozitivno, kad je ustala s mesta, ušla među poslanike i naterala sve da se vrate u klupe i da sednu. Međutim, kad je pokušano da se pištaljkama opstruira rad, mislim da je pogrešila, trebalo je da primeni poslovnik. Da sam ja bio na njenom mestu, tako bih učinio. Inače, opozicija koja je odgovorna za haos, jer ga je započela, podnela je ogroman broj amandmana. Da je htela da ih brani, imala bi 10 do 12 sati da govori o svemu u direktnom prenosu na RTS-u, i to mimo vremena predviđenog za poslaničke grupe. I sve je to žrtvovano da bi se napravio cirkus, što je u stvari težnja za vaninstitucionalnim preuzimanjem vlasti. „Mi – glas iz naroda” nećemo u tome da učestvujemo.

I to vam se zamera, a vi ste, kad god ste imali priliku da diskutujete, bili vrlo kritični prema vlasti, bez uvreda, ali s dosta konkretnih primedbi na rad vlade, uz predloge šta bi trebalo, međutim, vi takoreći nemate priliku da govorite...

To je igra koja godinama traje između vlasti i tog dela ekstremno prozapadne opozicije. Kažem ekstremno, zato što je i naša vlast prozapadna. Njima to odgovara, zato što onda kreiraju samo dva narativa na političkoj sceni – mrzim Vučića i volim Vučića. Ta dva narativa se međusobno hrane, ne dozvoljavajući pojavljivanje ozbiljne argumentacije o ozbiljnim i teškim pitanjima s kojima se Srbija suočava. Čim kažeš da opozicija greši, oni kažu da taj, ili ja lično, razgrađuje opozicioni narativ, prema tome on je protiv njih i obrnuto. Ali ja ne vidim nikakav drugi smisao bavljenja politikom, nego da se argumentovano i razborito kritikuje bilo ko – vlast, ili opozicija, sve u nadi da će to nekako pomoći da se neka ozbiljna pitanja pred kojima se Srbija nalazi bolje razumeju.

Kako gledate blokade...

Što se tiče studentskog protesta, u jednom stavu su u pravu, ne znam da li su procesuirani ljudi koji su verovatno udarili, tukli, fizički nasrnuli na studente, svejedno, ti ljudi moraju biti hitno procesuirani. U ovim drugim zahtevima, ja ne vidim da su studenti u pravu. Zvuči mi nelogično da zahtevate poštovanje prava kad je reč o pogibiji ljudi zbog nadstrešnice, a tražite puštanje studenata na slobodu. Znači, kažete da za studente zakon ne važi. Zamislite kakva bi reakcija bila kada bi SNS rekao da se puste pripadnici SNS-a koje je policija uhapsila.

A blokade?

Kada bi postojala uzročna veza između blokiranja saobraćajnica i popravljanja stanja u državi, onda bi sve države davnih godina bile popravljene. To prisiljavanje drugih ljudi da učestvuju u iskazivanju njihovih stavova u vremenu kad i kako oni žele je nemoralno. Nemate pravo da fizički prisiljavate ljude na nešto zato što tražite nešto što je već procesuirano. Na tim postupcima koje vi tražite u vezi s padom nadstrešnice već se radi. To je uveliko u toku, po mom mišljenju, radi se prebrzo. Kažem prebrzo, zato što je tužilaštvo dobilo ozbiljan šamar kad je sud ukinuo pritvor Vesiću, s obrazloženjem da tužilaštvo nije pružilo dokaze o osnovanoj sumnji. Tužilac nije smeo sebi da dozvoli da predlaže pritvor, a da nije sto odsto siguran da su do tada prikupljeni dokazi dovoljni za taj stepen verovatnoće koji se zahteva kao jedan od kumulativnih uslova za određivanje pritvora. Bilo bi bolje da tužilaštvo ne radi pod pritiskom prebrzo, nego da radi kako treba, a da onda, kad izađe sa svojim stavom i s optuženjem, niko živi ne može da dokaže suprotno. Naravno, sud će odmeriti kaznu, ako ima osnova.

Razni dekani podržavaju studente u zahtevima, mada samo sud može da utvrdi odgovornost...

Ja ponekad pitam opozicione kolege – ako vi stojite ispred tužilaštva i suda i zahtevate da se postupa kako vi želite, da li ste saglasni da sudije i tužioci dođu u skupštinu, izbace vas i da oni biraju vladu, ministre i donose zakone? To je put u haos. Nažalost, stvoren je narativ da su sva sredstva dozvoljena u obaranju vlasti, pa će se onda nekako uspostaviti sreća, bolji život, demokratija i šta znam šta. Nikakvo nasilno obaranje vlasti ne dolazi u obzir, što se tiče „Mi – glas iz naroda”. Oni imaju pravo da protestuju, da podržavaju koga hoće, ja sam samo izneo svoj stav da to nikako ne bi smelo da vodi destabilizaciji Srbije. Zašto oni to rade, iako bi trebalo da uče studente i širu javnost pravu i razumevanju funkcionisanja države, morate njih da pitate. To je, iz mog ugla, svakako razočaravajuće, ali i ranije ste videli da jedan broj profesora, pre svega, voli da mrzi, pa onda da razmenjuju argumente.

Ne strepite od „čerečenja” zbog takvog stava? Mnogi misle tako, ali se ne usuđuju da kažu, strahujući da ne budu razapeti na društvenim mrežama...

Ma, ne. Zvuči patetično, ali ja sam spreman i mnogo više da se žrtvujem za svoja uverenja. Ovo nije ništa posebno. Do boljitka se može samo na ovim temeljima koje mi zastupamo. Ne ja lično, sigurno postoji neko ko bi bolje komunicirao s građanima. Meni je važno da se mi borimo za ideju u koju verujemo bez obzira na to da li to danas donosi aplauz ili ne.