Maloletničke trudnoće, oblik kršenja dečjih prava

Tokom 2021. i 2022. godine u drugom stanju ostalo je oko 1.200 devojčica, kod trećine njih urađen je prekid trudnoće, a najmlađa trudnica imala je svega 13 godina. Podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) pokazuju da se svake godine sklopi oko hiljadu „dečjih” brakova, odnosno bračnih zajednica u kojima je bar jedan supružnik mlađi od 18 godina. Podaci izvedeni iz poslednjeg istraživanja Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut” pokazali su da je 17 odsto učenika i učenica srednje škole već stupilo u seksualne odnose – od tog broja čak petina njih imala je svoje prvo intimno iskustvo pre 12. godine života. Istraživanje ove zdravstvene ustanove o ponašanju u vezi sa zdravljem dece školskog uzrasta otkrilo je da je došlo do porasta broja đaka koji su koristili zaštitu – oko 64 odsto njih koristilo je kondom, a 13 odsto kontraceptivnu pilulu.

„Iako Srbija ne odskače od evropskog i centralnoazijskog proseka kada je reč o maloletničkim trudnoćama, važno je istaći da svaka trudnoća u adolescenciji nosi veoma visok rizik od komplikacija i mogućeg smrtnog ishoda. Takođe, posledice tih trudnoća nisu samo zdravstvene već i socijalne u smislu ranih udaja devojčica, kao i njihovog prekida obrazovanja i učešća na tržištu rada. S obzirom na to da se maloletničke trudnoće veoma često poklapaju sa siromaštvom i nižom stopom obrazovanja roditelja, kancelarija Unicefa u Srbiji radi analizu na koji način je zdravstveni sistem povezan sa sistemom socijalne zaštite kada su u pitanju trudnoće devojčica”, ističe Ana Prodanović, rukovoditeljka Programa za praćenje prava deteta u Unicefu. Dodaje da su maloletničke trudnoće oblik kršenja dečijih prava, za šta odgovornost snose roditelji, ali i obrazovni i zdravstveni sistem.

Podsećanja radi, u februaru 2019. godine na inicijativu Unicefa i Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost osnovana je Nacionalna koalicija za okončanje dečjih brakova. Koaliciju čini zajednica od 39 institucija i organizacija koje se zajedno zalažu za menjanje postojeće prakse dečjih brakova, uključujući i neophodna unapređenja postojećih zakona, a ova koalicija podnela je inicijativu za izmene i dopune Krivičnog zakonika, Zakona o sprečavanju nasilja u porodici i Porodičnog zakona u cilju suzbijanja dečjih, ranih i prinudnih brakova. Izmenama tih zakona ukinula bi se mogućnost da u brak stupe maloletne osobe, a dečji brak bi se prepoznao kao oblik nasilja u porodici i krivično delo. Međutim, do danas nije izmenjen nijedan zakon koji bi eksplicitno zabranio dečje brakove, a važeći propisi dozvoljavaju stupanje u brak osobama koje su napunile 16 godina, na osnovu odluke suda u vanparničnom postupku i uz prethodno dostavljeno mišljenje centra za socijalni rad o dostignutoj psihofizičkoj zrelosti.

Podaci RZS-a svedoče da su tokom protekle godine 1.792 majke uzrasta od 15 do 19 godina rodile dete, među kojima se nalazi i 15 devojčica mlađih od 15. Najnovije istraživanje o višestrukim pokazateljima položaja žena i deca u Srbiji (MIKS 6), koje je urađeno u saradnji Unicefa, RZS-a, Populacionog fonda Ujedinjenih nacija i Delegacije Evropske unije u Srbiji, govori da je svaka treća tinejdžerka iz romskih naselja, starosti od 15 do 19 godina, udata ili živi u vanbračnoj zajednici i već je postala majka, a tri procenta njih otišlo je u porodilište i pre 15. rođendana. Rana udaja, biološka i psihološka nespremnost da se uhvate u koštac sa izazovima prevremene trudnoće i roditeljstva povezani su sa činjenicom da je stopa smrtnosti dece u romskim naseljima značajno viša od nacionalnog proseka, a procene govore da osam na hiljadu novorođene dece premine pre petog rođendana. Brojke takođe govore da su maloletnički brakovi retki u opštoj populaciji – četiri odsto tinejdžerki živi u braku ili vanbračnoj zajednici, a tri odsto tinejdžerki od 15 do 19 godina trenutno je u drugom stanju ili su već rađale. Međutim, dečji brakovi češći su u siromašnim porodicama, a podaci govore da čak 13 odsto devojčica iz najsiromašnijih porodica ode kod matičara pre punoletstva. Dečje brakove najčešće sklapaju pripadnici romske i vlaške nacionalne manjine, zbog čega ih najviše ima u istočnoj Srbiji.

Dr Ubavka Radivojević, ginekolog iz Instituta za majku i dete, istakla je za medije nedavno da su neznanje i neinformisanost o seksualno reproduktivnom zdravlju jedan od ključnih faktora rizika zbog kojih dolazi do maloletničkih trudnoća. Ona je navela da se lekari na Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta, u službi za humanu reprodukciju, često susreću sa adolescentkinjama koje imaju najrazličitije zdravstvene tegobe kao što su poremećaj hormona, poremećaj menstrualnog ciklusa, ali i neželjena trudnoća.

„Ako gledamo na ukupan broj pacijenata koji nam se javi, slučajevi neželjenih trudnoća srećom predstavljaju manjinu. Što se tiče kršenja dečijih prava, zakon u Srbiji kaže da po službenoj dužnosti moramo da prijavimo svaki slučaj trudnoće kod dece mlađe od 14 godina. Međutim, već od 15. godine života, to nije slučaj”, zaključila je ona.