Ne radim stvari u koje ne verujem

4. RSIFF

Džeda, Saudijska Arabija – Biće interesantno saznati koji su se to međunarodni i novi saudiarabijski filmovi najviše dopali predsedniku žirija 4. RSIFF – američkom reditelju Spajku Liju s obzirom na to da znamo njegov angažman u kultnim delima poput „Malkom Iks”, „Crni član Kju kluks klana”, „Insajder”, „Dobio je igru”, „Dvadeset peti sat”...

Njegova trenutna pozicija nije nimalo zavidna, u prevreloj Džedi (ovde je 39 stepeni) i njenim preterano rashlađenim festivalskim dvoranama, treba nepristrasno odabrati najbolje filmove čiji su potpisnici uglavnom filmski debitanti. Lijev angažman na festivalu podrazumevao je i učešće u jednosatnoj sesiji „U razgovoru sa...” namenjenoj pre svega predstavnicima medija iz celog sveta i taj susret sa njim otvorio je mnoge teme, a jedna od njih ticala se njegove ponovne, već pete saradnje sa „Oskarom” nagrađivanim glumcem Denzelom Vošingtonom i to u novom projektu pod naslovom „Od najvišeg do najnižeg”/„Higest 2 Lowest”, čija se premijera očekuje na leto 2025.

– Denzel je toliko dobar u filmu „Gladijator 2“ da ga od srca pohvaljujem i želim mu „Zlatni globus” i nagradu „Oskar” za najboljeg sporednog glumca jer to zaslužuje. Što se našeg partnerstva tiče ja bih to nazvao dinamičnim duom: Denzel–Li. Mi smo braća. Mi radimo svoje i uprkos velikoj pauzi, nekih 18 godina od rada na „Insajderu”, sada se na setu ovog novog filma ništa nije promenilo. Vrlo dobro se poznajemo i „čitamo” jedan drugog, takođe su i naše porodice veoma tesno povezane. Tu smo jedan za drugog –  rekao je između ostalog Spajk Li, nudeći i odgovor na pitanje o najavljenom Vošingtonovom povlačenju iz rada u filmovima: „Ako to i učini neće biti nikakav problem, jer će igrati Otela na Brodveju i raditi mnoge druge stvari.”

A da li i sebe vidi kao mogućeg „penzionera” u filmskom stvaralaštvu?

– Akira Kurosava je imao 81 godinu kada je snimio svoj poslednji film, tako da mi je ostalo još malo vremena (smeh). Blagosloven sam. Ako ste u mogućnosti da zarađujete za život radeći ono što volite, to je blagoslov. I kako sam rastao, shvatio sam da mi je sudbina bila da postanem filmski stvaralac. Svemogući me je u različitim periodima života gurnuo i naveo da sednem i njegov blagoslov nikada nisam uzimao zdravo za gotovo – odgovorio je Li.

 Spajk Li nije slučajno pomenuo Kurosavu. Njegov novi film je zapravo neka vrsta nove verzije (ali, ne i rimejk) Kurosavinog kultnog filma iz 1963. godine koji je u originalu nosio naslov „Visoko i nisko”, a ostao i zauvek upisan kao „Između neba i pakla“.

– Još u filmskoj školi sam upoznao svetsku kinematografiju i bio fasciniran radom japanske filmske legende. Kurosavin film „Rašomon” i njegova struktura bili su mi inspiracija za „Ona to mora imati” koji sam snimio 1986. godine. Dakle, od samog početka bio sam pod uticajem Kurosave i to me je negde i odredilo kao stvaraoca. Moj otac je mrzeo holivudske filmove, a moja majka ih je volela, tako da bih ja za sebe rekao da sam proizvod oba roditelja. Imam svoja uverenja i neću nikada raditi stvari u koje ne verujem – govorio je Li.

Razgovor sa njim je iz minuta u minut postajao sve dinamičniji, a mnogi su se dotakli i njegove profesure na njujorškoj filmskoj školi.

– Na početku časova odmah studentima kažem da snimanje filmova nije šala već ozbiljan posao. Ako niste ozbiljni, otežavate sebi. A takođe im kažem da je to posao koji ne možete raditi sami. Za rad koristim dan, do nekih 18 časova, ali razumem ljude koji vole da rade do kasno noću. Svako ima svoj unutrašnji sat, a ja za stolom ne mogu da sedim duže od četiri sata. Kada snimanje počne mogu da radim osam do deset sati, ako se tako mora, a najvažnije je da oko sebe imate dobru filmsku ekipu. Kada atmosfera među nama nije dobra i ako uslovi rada nisu pravi, ne možete onda dati sve od sebe – kaže reditelj i profesor koji ne krije da postoji nešto što ni po koju cenu ne bi uradio dok snima film. A to je: nikada se ne bi popeo na krov iako je na njemu kamera. „Užasno se bojim visine!”, priznao je uz smeh.

Li je dugo i zanimljivo pričao i o svom dokumentarnom filmskom stvaralaštvu kojem ima istovetni pristup kao i u igranim delima.

– Bilo igrani ili dokumentarni, film uvek priča priču. Ako bih upoređivao te moje različite priče rekao bih da je moj rad na „Malkomu Iksu” bio lak u emotivnom smislu u poređenju sa radom na dokumentarnom filmu „Četiri devojčice” iz 1997. godine jer je to bilo jedno od mojih najdirljivijih iskustava na snimanju. Taj moj film se fokusira na ubistvo četiri afroameričke devojčice u bombaškom napadu u Birmingemu, Alabama, 1963. godine Iako je FBI zaključio da su bombaški napad počinila četiri člana Kju kluks klana, nije odmah pokrenuto krivično gonjenje. Mnogo godina kasnije,  a samo nedelju dana pre nego što je film trebalo da bude premijerno prikazan, zvali su me iz FBI-a i rekli da žele pristup filmu i dao sam im ga. FBI je ponovo otvorio slučaj i optužio te kriminalce za ubistvo. To je najbolji posao koji sam ikada uradio, i bio je veoma težak – rekao je slavni reditelj i oskarovac  Spajk Li ispraćen u Džedi na 4. RSFF stojećim ovacijama.