Pesnička enciklopedija

U izdanju Društva za afirmaciju kulture „Presing”, čije je sedište u Mladenovcu, izašla je iz štampe obimna, na ukupno 975 stranica, panorama poetskog stvaralaštva istaknutog istraživača i pesnika Miroljuba Todorovića.

Todorović je osnivač srpskog neoavangardnog pokreta signalizma, koji teoretičari određuju kao multimedijalnu i interdisciplinarnu umetničku praksu utemeljenu na predstavljanju pojmova, slika, emocija, stanja i misli pomoću znaka (signum) shvaćenog kao kristalizacija doživljaja, istine ili vizije. Signalizam spada u najfrekventnije i u svetu najprisutnije umetničke produkte sa našeg tla. O njemu je, iz pera stranih i domaćih autora, objavljeno nekoliko uzornih monografija, a validnost signalističkih projekata i prakse proveravanja je i u tri zapažene doktorske disertacije.

Izbor iz Todorovićevog pesništva obavio je kritičar srednje generacije Dušan Stojković, snabdevši svoj presek inspirativnim pogovorom pod naslovom „Signalistička pesnička enciklopedija”. Osvrnuvši se se na raskošnu mozaičnu strukturu Todorovićevog pesništva, i njegovu razuđenu žanrovsku raznovrsnost (realizovanu kroz oko dvadeset rodova i vrsta), Stojković naziva Todorovića „pravim klasikom srpske i evropske neoavangarde”, provokativno i najviše okrenutog poetskim eksperimentima u prostorima moderne misli. Podsetivši da Todorović ima izazovna ostvarenja i u oblasti proze i esejistike, Stojković je svoj izbor zasnovao na najboljim stranicama oko pedeset pesničkih zbirki ovog autora, dodavši im nekoliko ranih pesama koje do sada nisu bile objavljivane.

U zaključnom delu svoje studije Stojković piše da je Todorović tokom pola stoleća, iskušavajuću poetsku nosivost jezika, neprestano pomerao granice žanra kao takvog i jezika na koji taj žanr računa. Signalistička umetnost uvek je, piše Stojković, umetnost „preko mere”, pulsirajući, neuhvatljiva u svom propinjanju ka ostvarenju pesničke slobode u nekolikim pravcima istovremeno.

U posebnom bloku priređivač Stojković prezentovao je odabrane fragmente iz kritičkih i esejističkih tekstova o signalizmu iz pera brojnih domaćih i stranih ocenjivača – od Oskara Daviča, Dušana Matića, Miodraga Pavlovića, Predraga Palavestre i Draška Ređepa (od starijih), do Ivana Negrišorca, Jovice Aćina, Milivoja Pavlovića, Živana Živkovića, Marka Nedića, Miloslava Šutića i Jelene Marićević (od nešto mlađih).

Iz ove panorame saznaje se da je Todorovića i njegove signalističke saputnike snažno podržao Dušan Matić na jednom ozbiljnom skupu u SANU (1970), kao i da je Oskar Davičo godine 1972. napisao u časopisu „Gradina” ove reči: „Prvi put od pojave nadrealizma, dvadesetih godina, možemo, sa traženjima Miroljuba Todorovića, da s radošću utvrdimo ponovno hvatanje koraka srpske poezije sa istinski avangardnim traženjima u svetu”.

Priređivač Stojković obilato je citirao i fragmente iz studija i prikaza uglednih inostranih tumača moderne umetničke i pesničke misli.

K. R.