Svet u kojem živimo uopšte mi nije jasan

Zahuktali 21. vek je vek Kafke i „Preobražaja”. Pitanje je kako ovo Kafkino delo kod nas nije ranije postavljano na pozorišnoj sceni, konstatuje mladi reditelj Marko Torlaković koji svoje dane provodi u probnoj sali u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Predstava na kojoj radi – „Preobražaj”, inspirisana novelom Franca Kafke – bavi se složenim porodičnim odnosima u trenucima krize i nastaje na osnovu ličnih iskustava, pre svega reditelja, a zatim i glumaca. Pored režije i adaptacije, Torlaković potpisuje autorsku muziku, izbor muzike i scenski pokret.

Premijera predstave „Preobražaj” je sutra uveče od 20.30 sati na sceni „Studio Ćirilov” Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Scenografiju i kostimografiju radi Irina Somborac, dok je za scenski govor zadužena Ljiljana Mrkić Popović.

– Od Kafkine smrti do danas prošlo je tačno 100 godina. U međuvremenu su se desili „Proces”, „Zamak”, „Amerika”, „U kažnjeničkoj koloniji”, „Umetnik u gladovanju”, „Preobražaj”... U radu na našoj predstavi fokusirali smo se na to da ovo delo učinimo intimnim i uzbudljivim, tihim i glasnim, nežnim i strašnim. Uzeli smo preozbiljnu temu i krenuli sa njom da se poigravamo. Baš kao i  Kafka – komentariše za „Politiku” reditelj Marko Torlaković.

„Preobražaj” ili „Metamorfoza” jedno je od najintenzivnijih dela Franca Kafke, o čemu svedoči i rečenica: „Kad se Gregor Samsa jednog jutra prenuo iz nemirnih snova, ugledao je sebe u postelji pretvorenog u ogromnu bubu...” Samsa, osobeni Kafkin junak fin je, lepo vaspitan mlad čovek koji pet godina radi u preduzeću kao trgovački putnik, i tako izdržava porodicu – oca, majku, sestru. Novca ima dovoljno, žive pristojno i deo para odvajaju za otplatu duga očeve firme koja je otišla pod stečaj. U trenutku kada se Gregor budi i vidi svoje transformisano telo, njegov način razmišljanja i dalje je sličan onom koji je za njega karakterističan – brine što će da zakasni na posao, razmišlja da se javi i izgovori bolešću iako za pet godina nijednom nije bolovao... Junake Franca Kafke igraju: Iva Manojlović, Hristina Tatić, Stojša Oljačić, Sara Pavlović i Marko Pavlovski.

O tome kako je sklapao glumačku podelu, odnosno kakvu avanturu je sa svojim saradnicima živeo kroz proces rada, Torlaković priča:

– Ovo su ljudi s kojima sam poželeo da radim. Oni su mladi, inteligentni, emotivni, energični i u ovom trenutku ih interesuje samo pozorište. Njega doživljavaju kao poziv, a ne kao obavezu. To pravi ogromnu razliku. Za mene su oni ravnopravni saradnici, deo autorskog tima. Meni ovaj svet u kojem živimo uopšte nije jasan, moje misli meni samom nisu jasne. Moje reči sigurno ne zvuče drugome onako kako zvuče u mojoj glavi. Pozorište je jedini prostor gde sva ta konfuzija dobija neki smisao. Svim umetnicima danas je teško jer novca za umetnost nema. A društvo koje ne drži do svoje umetnosti ne treba ni da postoji. Čemu onda sva ta jurnjava ako vam je najkreativniji oblik komunikacije blokiran?

Marko Torlaković potičete iz umetničke porodice. O tome koliko je teško mladom reditelju da pronađe svoje mesto u teatru danas, kaže:

– Nekoliko sezona već unapred popunjeno mi je pozorišnim angažmanom. Najviše me raduju dečje predstave koje ću uskoro raditi. One su prava protivteža onome što radim trenutno.