Da li je ovo pravi razlog rata u Siriji

Ratovi u Siriji godinama su izgledali kao jedna velika zbunjujuća zbrka u kojoj učestvuje desetak međusobno zaraćenih strana uključujući i bivši režim Bašara al Asada. Međutim, dok redizajnirani okoreli teroristi sa novim i opeglanim uniformama još preuzimaju sve poluge vlasti, odjednom se pojavljuje jedan faktor za koga brojni analitičari tvrde je pravi uzrok sirijske tragedije.

Reč je o projektu vrednom više milijardi dolara, ogromnom gasovodu koji bi prirodni gas iz Persijskog zaliva dopremio do zapadne Evrope.

Turska, čije su proksi trupe stavile pod kontrolu veći deo Sirije, već je najavila nastavak projekta transporta gasa iz Katara preko Sirije i Turske do Evrope.

Izgleda da su gasovodi i ratovi dve međusobno povezane tačke.

Nekoliko godina pre majdanske revolucije u Ukrajini, nevidljiva ruka stopirala je izgradnju naftovoda Južni tok od koga bi Srbija imala značajne tranzicione prihode. Pod izgovorom da se krše „stroga pravila energetske politike EU“ zaustavljeni su planovi o izgradnji gasovoda koji bi preko Crnog mora dopremao gas do Bugarske, zatim preko Srbije do južne i zapadne Evrope.

Tek desetak godina kasnije, kada su minirani gasovodi Severni tok postalo je jasno o čemu se radi i da je reč o krupnijom geopolitičkom procesu koji podrazumeva i izazivanje ratova na tlu Evrope.

Da li je rat u Siriji, milionske kolone izbeglica, opremanje i obuka terorista Islamske države, obaranje režima Bašara al Asada, samo igrokaz iza koga se krije ogromna energetska investicija?

Postoje dve ideje, odnosno dve rute gasovoda ka Evropi, jedna od njih uključuje i Iran ali za obe Sirije je strateška raskrsnica.

Slom sirijske država izgleda da će Turska iskoristiti da postane glavno gasno čvorište Evrope. Turski mediji prenose vest o mogućem nastavku projekta transporta gasa iz Katara preko Sirije i Turske u Evropu.

Ovaj projekat koji je godinama bio zamrznut zbog političkih prepreka, sada ponovo dolazi u prvi plan, smatra turski stručnjak Zeinep Ozdemir iz SETA Fondacije Busra.

Ako Turska uspe da stabilizuje situaciju u Siriji, onda će Ankara u bliskoj budućnosti moći da snabdeva EU jeftinim prirodnim gasom iz Persijskog zaliva. Očigledno je da će takav razvoj događaja smanjiti zavisnost EU od ruskog gasa, a čak i ukidanjem sankcija Moskva više neće moći da se vrati na svoje ranije količine snabdevanja.

Međutim, turski scenario se možda neće dopasti Amerikancima, koji aktivno prodaju njihov, ili navodno njihov, tečni gas po znatno uvećanim cenama.  

Si-En-En spekuliše da Sjedinjene Države kupuju jeftin ruski gas od Kine i Indije, a zatim ga preprodaju Evropi kao svoj uz značajnu uvećanu na cenu.

Plan Ankare će poremetiti tako profitabilan posao, pa bi Vašington mogao da ometa realizaciju najavljenog projekta.

Projekat gasovoda Katar-Turska prvi put je predložen 2009. godine sa trasom kroz Saudijsku Arabiju, Jordan i Siriju. Međutim, protivljenje sirijskog Asadovog režima dovelo je do njegovog stopiranja i odlaganja svih planova.

Sada kada je u Siriji uspostavljena relativna stabilnost, projekat se može ponovo razmatrati bez ozbiljnih političkih prepreka u regionu.

Izgradnja ovako obimnog gasovoda zahtevaće značajna finansijska ulaganja.

„Cene prirodnog gasa na međunarodnim tržištima moraju biti na nivou koji omogućava realizaciju ovako skupog projekta. Bez adekvatnog finansiranja projekat će postati nemoguć, uprkos obilju katarskih rezervi gasa,“ smatra Ozdemir.

Katar ima trećinu otkrivenih rezervi prirodnog gasa na svetu, koje su procenjene na oko 25 triliona kubnih metara. Pored toga, zemlja je drugi najveći izvoznik tečnog prirodnog gasa posle Rusije.

Ko će graditi gasovod i pod kojim uslovima?

Malo je verovatno da će Katar hteti da izgradi celu trasu sopstvenim novcem, a Evropa će u sadašnjim uslovima ekonomske krize, veoma teško naći novac. Dužina cevi je oko 2000 kilometara i ovo je značajno finansijsko ulaganje.

Postoje još neki problemi, kao na primer trasa koja prolazi preko

Saudijske Arabije. Odnosi SA i Katara najblaže rečeno, nikako nisu topli ni dobrosusedski. Shodno tome, Katar neće ulaziti u ovaj projekat bez evropskih bezbednosnih garancija.

Na kraju današnja situacija na Bliskom istoku je takva da bi pre mogao da izbije neki veliki rat nego da zavlada veliki mir.