Da li je Putin deportovao ili spasavao decu

Specijalno za „Politiku”

Moskva ‒ Međunarodni krivični sud (MSK) sa sedištem u Hagu, kojeg mnogi greškom poistovećuju sa ad hok tribunalom za bivšu Jugoslaviju i Ruandu, podigao je u martu 2023. optužnicu i raspisao poternicu za ruskim predsednikom Vladimirom Putinom zbog „nezakonite deportacije dece sa okupiranih teritorija Ukrajine”. Za isto delo optužena je i Marija Lvova-Belova, funkcioner predsedničke administracije u Kremlju, zadužena za prava deteta.

Tema prisilne deportacije dece iz ratne zone periodično se provlači po zapadnim i ukrajinskim medijima. Poslednjih dana je često citiran, od Stejt departmenta podržan, izveštaj prestižnog američkog Univerziteta Jejl. Natanijel Rejmond, šef Jejlove Humanitarno istraživačke laboratorije, koja je i pisala izveštaj, tvrdi da su „avioni i sredstva pod direktnom kontrolom ruskog predsednika Vladimira Putina korišćeni u programu u kome su uzimana deca sa okupiranih ukrajinskih teritorija”. Izveštaj navodi da se to dešavalo sredinom 2022, i da su u pitanju deca iz Donjecke i Luganske oblasti, da su prvo dovedeni u Rostov i odatle prevoženi avionima na vojni aerodrom „Čkalovski” u blizini Moskve. Tvrde i da se jedan takav let obavio 16. septembra 2022, avinom tipa Tu-154 M, broj RA-85123, kojim upravlja 223. letački odred Ministarstva odbrane Ruske Federacije.

Od 24. februara 2022. zatvorene su sve civilne vazdušne luke u tri pogranične oblasti, plus međunarodni aerodromi u Voronježu i Krasnodaru. Jedini način da odatle odletite su specijalni letovi avionima kojima upravlja Ministarstvo odbrane RF. Sam aerodrom „Čkalovski” u Moskvi suštinski se ne razlikuje od civilnih aerodroma, tamo su postavljeni aparati za kafu i sokove, a jedina je razlika što se prilikom predaje prtljaga i provere dokumenata ne štampa karta.

Avion Tu-154, kojim su deca navodno prebačena u Moskvu legendarni je sovjetski putnički avion iz 70-ih, koji je svojevremno leteo i do Beograda. U posedu Ministarstva odbrane aktivno je još 17 ovakvih letelica. Dakle, to što su deca na bezbednu lokaciju prebačena putničkim avionima u posedu ruske vojske i sa vojnih aerodroma, ne može se u datim okolnostima smatrati nikakvim ekstremnim postupanjem, kako autori sa Jejla impliciraju.

Temi nasilne deportacije dece sa ratom zahvaćenih područja u ruskoj javnosti poklanjalo se malo pažnje i komentarisala se retko. „Rusija nije kidnapovala već je spasavala ukrajinsku decu, izvodeći ih iz ratne zone. Šta smo trebali da radimo, da ostavimo decu u sirotištima pod artiljerijskom vatrom?”, pitao se Putin na prošlogodišnjem samitu Rusija‒Afrika.

Među 400 dece, koja su se sa teritorije Rusije preko treće zemlje vratila roditeljima u Ukrajinu su desetogodišnja Kira i trinaestogodišnji Bogdan iz Hersona. U razgovoru sa dopisnikom Si-En-Ena Nikom Patonom, koji je vođen u aprilu 2023, Kira dva puta ponavlja da joj je u dečjem domu na Krimu bilo: „Super.” Bogdan tvrdi da mu je tamo „bilo dosadno”, zato što su decu učili da „pevaju ruske pesme”, kao i da su „Ukrajinci i Rusi bratski narodi koji treba da žive zajedno”. U reportaži Kirin otac Aleksandar i Bogdanova majka Irina priznaju da su decu dobrovoljno poslali u dečji dom na Krimu, jer kao samohrani roditelji nisu imali mogućnosti i sredstava da ih izdržavaju u ratnim uslovima. Nakon povlačenja ruske vojske iz Hersona menjaju i mišljenje i posle nekoliko meseci ruske vlasti su im uredno preko treće zemlje vratile decu.

Međutim, u Jejlovom izveštaju stoji da su deca iz Ukrajine bila izložena „prodržavnoj i militarizovanoj propagandi”, da je dokumentovano takvo „patriotsko prevaspitanje u kampovima u koje su hiljade dece prebačene” i da je tamo tekao proces „prinudne naturalizacije Ukrajinaca, što kako kažu predstavlja „elemente zločina protiv čovečnosti”. Kira i Bogdan su sa Nikom Patonom razgovarali na ruskom jeziku, čija je upotreba u Ukrajini zakonom iz 2019. zabranjena na javnim mestima, od bolnica, preko sudova, policije i državne uprave, sve do ugostiteljskih objekata. U pojedinim delovima Ukrajine, poput Ivano-Frankovske oblasti, nedavno je uvedena i tzv. jezička policija sa zadatkom da kažnjava sve koje čuju da govore na ruskom. Po logici stvari „jezička policija” kaznila bi i roditelje Kire i Bogdana, da su njihovu decu uhvatili da sa američkim novinarom pričaju na ruskom.    

„Zovem se Aleksej Ivljev, moji roditelji su poginuli tokom avionskog bombardovanja, želim da pronađem tetu (krsnu kumu) Tanju, ona živi u Moskvi”, ispričao mi je desetogodišnji dečak, koga smo sredinom aprila 2022. sreli u ruševinama Mariupolja. Snimak smo objavili na „Fejsbuku” i u sledećih nekoliko dana javile su se desetine ljudi željnih da Alekseja usvoje uz molbu da se pomogne. Kontaktirali smo sa ljudima u administraciji DNR, koji su nam preneli da je, dok rat traje, usvajanje dece apsolutno nemoguće.