Ko je Fridrih Merc, mogući naslednik Olafa Šolca

Ankete pokazuju da Fridrih Merc, predsednik Hrišćansko-demokratske unije (CDU), ima značajne šanse da pobedi na vanrednim izborima zakazanim za 23. februar.

Fridrih Merc, dugogodišnji politički rival bivše kancelarke Angele Merkel, trenutno je lider nemačkih demohrišćana (CDU) na čelnoj poziciji za sledećeg nemačkog kancelara, nakon izglasavanja nepoverenja socijaldemokrati Olafu Šolcu.

Merc bi sa 69 godina mogao da postane najstariji kancelar u istoriji Nemačke, nadmašivši Konrada Adenauera, prvog posleratnog kancelara. On bi mogao da bude izabran jer se Nemačka suočava sa nizom izazova: stagnirajućom ekonomijom, potrebom za ulaganjem u infrastrukturu i industriju i rastućim geopolitičkim pretnjama, uključujući rat u Ukrajini i pretnje iz Rusije. On je obećao politiku koja će „gurnuti Nemačku napred” i vratiti ponos građana na svoju zemlju.

Poznat po svojim korporativnim vezama i bogatstvu stečenom u privatnom sektoru, Merc ima imidž pragmatičnog političara, ali i osobe koju ponekad kritikuju da je arogantna i osetljiva.

Odlazio i vraćao se

CDU, zajedno sa bavarskom sestrinskom Hrišćansko-socijalnom unijom (CSU), očekuje da ostvari jaku poziciju i najviše mesta u Bundestagu, a Mercovo vođstvo stranke obeležilo je pomeranje udesno, posebno po pitanjima migracija i bezbednost, ali i na ekonomiju.

Merc je po obrazovanju korporativni pravnik, a karijeru je počeo u politici 1989. godine, kada je postao član Evropskog parlamenta. Kasnije je izabran u Bundestag, gde je bio do 2009. godine. Političku karijeru mu je, međutim, zakomplikovao sukob sa Angelom Merkel, koja je u međuvremenu preuzela vođenje CDU, a on je morao da napusti političku scenu.

Nakon povlačenja iz politike uspešnu karijeru izgradio je u privatnom sektoru, radeći kao partner u advokatskoj kancelariji Majer Braun, a bio je i predsednik nemačkog ogranka Blek Roka, američke investicione kompanije. Prelazak u privatni sektor, zajedno sa njegovim bogatstvom, postao je osetljiva tema tokom njegovih pokušaja političkog povratka, a njegov raskošan način života, uključujući posedovanje dva privatna aviona, kritikovali su neki politički protivnici.

Međutim, Merc je ponovo izabran u Bundestag 2021. godine, a ubrzo potom i preuzeo lidersku poziciju u CDU. Njegov politički cilj je bio jasno izražen: da se preokrenu liberalne promene koje je Merkelova napravila i da se partija vrati na desno krilo politike, posebno u pogledu migracija. Merc opisuje svoj politički pogled na svet kao socijalno konzervativan i ekonomski liberalan, i zalaže se za manje uticaja države i jače ulaganje u ekonomski razvoj.

Merc se oštro suprotstavio Merkelovoj politici otvorenih vrata za izbeglice, a njegovu migracionu politiku karakteriše fokus na bezbednost, zakon i red. Ali njegovi stavovi o migrantima, posebno muslimanskim imigrantima, izazvali su kontroverze.

Merc je svojevremeno nazvao decu muslimanskih imigranata „malim kopiladima“ bez poštovanja prema autoritetima, a takođe je sugerisao da migranti imaju pristup skupim stomatološkim uslugama, dok obični nemački građani ne mogu da se pregledaju. On je takođe kritikovao povećan priliv ukrajinskih izbeglica, koje je nazvao „socijalnim turizmom“ čiji je jedini cilj da iskorišćavaju nemačke usluge, ali se kasnije izvinio.

Merc bi da „odveže” Ukrajinu

Iako su kritičari optužili Merca za populističku retoriku, njegove pristalice ga smatraju političarem koji ne brine o političkoj korektnosti i radije govori šta misli bez straha da će izgubiti podršku. Ova otvorenost o ključnim pitanjima mu je takođe omogućila da izgradi solidnu političku sliku među desničarskim biračima.

Iako je poznat po svom liberalnom stavu u ekonomiji, pozicija koju zauzima u međunarodnim odnosima pokazuje njegovu zabrinutost za stabilnost transatlantskih odnosa. Merc je dugogodišnji pristalica nemačko-američkog partnerstva, videći ga kao ključ za bezbednost i ekonomski oporavak. Istovremeno, on je kritikovao aktuelnu nemačku vladu zbog njene neizvesne spoljne politike i nedostatka jasnih koraka ka jačanju evropske odbrane.

On je kritikovao i carinsku politiku Donalda Trampa prema EU i Nemačkoj u njegovom prvom mandatu, pa će biti zanimljivo videti kako će se on postaviti prema Trampu koji se sledećeg meseca vraća u Belu kuću.

Merc takođe snažno podržava Ukrajinu u njenom sukobu sa Rusijom i zalaže se za oštriji pristup pružanju vojne pomoći Ukrajini, uključujući i odobrenje raketa Taurus dugog dometa, piše Vašington post. Merc, favorit u nemačkom javnom mnjenju za budućeg kancelara, pružio je Zelenskom retoričku podršku, pa je trenutnu politiku Berlina opisao kao teranje Ukrajine da se bori sa Rusijom dok joj je jedna ruka vezana na leđima.

On je uporni pristalica Izraela, zalaže se za slanje oružja izraelskoj vladi i odbacio je kritike na račun politike premijera Benjamina Netanjahua u sukobu sa Hamasom u Gazi.

. Fridrih Merc ulazi u političku arenu u trenutku izazova za Nemačku, ali njegov jasan stav, iskustvo u privatnom sektoru i ambicije za političkom obnovom zemlje trebalo bi da mu omoguće da oblikuje kurs koji će se svideti mnogim desničarskim glasačima u zemlji.

S obzirom na trenutnu ekonomsku i političku neizvesnost, njegov izborni uspeh mogao bi da označi novu fazu za nemačku politiku, u kojoj bi socijalna i ekonomska politika mogla da bude više tržišno orijentisana, uz manje intervencije vlade. Upitno je koliko bi takav pravac unapredio nemačku ekonomiju i međunarodni položaj Berlina.

Mercov put do kancelara mogao bi da bude obeležen i otporom, kako unutar same CDU, tako i među drugim političkim partijama i glasačima koji se protive njegovim stavovima o migracijama i drugim pitanjima. Njegov lični rejting nije na bajkovitom nivou, pojedini istaknuti članovi CDU imaju, na primer, znatno bolju poziciju među nemačkim biračima.

Merc ili Vajdel

Problem bi mogao biti i formiranje nove vladajuće većine. CDU neće imati dovoljno ruku da sama vlada, već će morati da ide u koaliciju. S obzirom na to da se očekuje težak poraz Zelenih i liberala, koji su uz socijaldemokrate (SPD) u poslednje četiri godine deo vlasti, ne bi bilo nemoguće očekivati novu veliku koaliciju CDU i SPD. Merc je već odbacio mogućnost koalicije sa radikalnom desnicom AfD, koja bi mogla da postane druga politička snaga u Nemačkoj.

Kranje desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) nominovala je Alis Vajdel za kandidata za kancelarku Nemačke na predstojećim parlamentarnim izborima. AfD u poslednje vreme dobija na popularnosti i trenutno je druga najjača stranka u zemlji posle demohrišćana desnog centra. AfD trenutno ima između 18 odsto i 19 odsto u anketama.

Ovo je prvi put da je AfD predložio sopstvenog kandidata za kancelara. Ipak mala je šansa da će ona to postati pošto ostale stranke odbijaju da sarađuju sa krajnjom desnicom.

Vejdel koja je 45-godišnja ekonomistkinja rekla je da će ponovo pokrenuti posrnulu ekonomiju zemlje, prekinuti nemačku energetsku tranziciju i oštro smanjiti svaku imigraciju. Vajdel je ilegalnu migraciju u Nemačku nazvala „izvorom svakog zla".

Merc i Vejdel imaju “dodirnih političkih tačaka” ali Merc je favorit.