Osmeh u ku­ći Par­ti­za­na

Teče priča s tre­ne­rom „cr­no-be­lih”Dra­ga­nom Ko­bilj­skim, po­go­to­vu u da­nu po­sle „ve­či­tog der­bi­ja” i „ru­še­nja” Zve­zde u „Pi­o­ni­ru”, i još ka­da se na to na­do­ve­že i pla­sman u fi­na­le Ku­pa Sr­bi­je, pa osmeh igra­ča, ener­gi­ja što iskri sa svih stra­na. Pri­ča naj­i­skre­ni­je o Par­ti­za­nu, o tre­nut­ku ka­da se vra­tio u svo­ju ku­ću, o po­jedinim pa­do­vi­ma, re­zul­ta­ti­ma ko­ji su po­sled­njih sed­mi­ca ozbilj­no po­gu­ra­li „va­ljak” na svim po­lji­ma. A tre­ne­ru Ko­bilj­skom i mom­ci­ma je upra­va klu­ba i te ka­ko da­li raz­lo­ga za mo­tivisanost i za­do­volj­stvo, po­tvr­du da je put pra­vi.

Iskre­no će Dra­gan Ko­bilj­ski u raz­go­vo­ru za „Sport­ski žur­nal” upra­vo o svom Par­ti­za­nu i stva­ri­ma ko­je pra­te sva­ki mi­nut ra­da, sva­ki uspeh, pa i po­sled­nja dva pr­vo iz­bo­re­nu bor­bu za tro­fej u naj­ma­sov­ni­jem tak­mi­če­nju, po­tom i pr­vi po­raz Cr­ve­ne zve­zde ko­ji joj je upra­vo nanela če­ta iz Hum­ske.

Na šta ste naj­po­no­sni­ji, šta vas či­ni za­do­volj­nim?

– Naj­po­no­sni­ji sam na to što ose­ćam da ova eki­pa, ka­da ka­žem eki­pa mi­slim na sva­kog po­je­din­ca ko­ji je na te­re­nu, na klu­pi, na tre­nin­gu s na­ma, da svi mi ide­mo napred i po­di­že­mo tu na­šu od­boj­ku na vi­ši ni­vo. Po­no­sam sam na to što se de­ša­va, ali sam još po­no­sni­ji što svi ti mom­ci u ti­mu pot­pu­no raz­u­me­ju za­što se ekipa uzdi­že, u smi­slu da zna­ju da mo­ra­ju da ra­de, da mo­ra­ju da bu­du fo­ku­si­ra­ni i da budu svesni toga da sva­ko od njih mo­ra da bu­de posvećen us­pe­si­ma Par­ti­za­na – otvo­rio je du­šu Dra­gan Ko­bilj­ski, tre­ner cr­no-be­lih”.

Spo­me­nu­li ste, po­sle utak­mi­ce, vaš Par­ti­zan, dru­gu ku­ću. Da li to je onaj Par­ti­zan, ku­ća ko­ju ste vi­de­li i na po­čet­ku se­zo­ne, a po­tom je i vi for­mi­ra­li sa svim uspo­ni­ma i pa­do­vi­ma?

– Par­ti­zan je mo­ja ku­ća i je­di­ni sport­ski ko­lek­tiv na ko­ji se ni­sam morao pri­la­go­đa­vati. U smi­slu toga da ka­da sam do­šo, našao sam lju­de sa ko­ji­ma sam igrao, koje poznajem duže od 20 go­di­na. Sve to mi je ne­gde olak­ša­lo da se do­bro ose­ćam. I u te­škim mo­men­ti­ma ose­ćao sam po­dr­šku lju­di iz klu­ba, ta­ko­đe sam ose­ćao i ener­gi­ju igra­ča, da smo na pra­vom pu­tu! Mi je­smo na­pra­vi­li do­bre re­zul­ta­te u po­sled­nje vre­me, ali isto ta­ko nam se dešavalo da čim iole po­ku­ša­mo da kre­ne­mo lak­šim pu­tem, da na­đe­mo pre­či­ce, da sa­ču­va­mo ener­gi­ju, da se ne da­je­mo sto od­sto, to nam se vra­ćalo kroz te­ške po­ra­ze. Iz­gu­bi­li smo i od Du­bo­či­ce iz Le­skov­ca 3:0, osta­li smo na 14, 15 po­e­na, po­sle od Ta­ko­va. Na­dam se da smo shva­tili su­šti­nu. I nastaviću da de­be­lo ra­dim na to­me da se ozbilj­no pri­la­zi sva­koj utak­mi­ci bez ob­zi­ra na to ko je pro­tiv­nik, gde igra­mo, da li je te­ren do­ma­ći ili go­stu­ju­ći. Ne dam im da uz­le­te jer ne mo­gu da uz­le­te. Pr­vi loš tre­ning, mi već vi­še ni­smo do­bri. Pr­va nji­ho­va dva do­di­ra na tre­nin­gu ako su lo­ša, vi­še ni­smo do­bri...

Po­sle pla­sma­na u fi­na­le Ku­pa i pr­vog po­ra­za ko­ji ste na­ne­li Zve­zdi, šta ste re­kli igra­či­ma, po­go­to­vu po­sle der­bi­ja?

– Po­sle Zve­zde – da im pu­nog sr­ca če­sti­tam na od­lič­nom re­zul­ta­tu. Ni­je da se to de­si­lo ni la­ko, a ni slu­čaj­no, već smo za­slu­ži­li! Isto ta­ko sam sto pu­ta pre to­ga re­kao da je sport ta­kav da su sa­mo sle­de­ći tre­ning ili utak­mi­ca va­žni, da je sve ovo što na­m se de­si­lo u su­bo­tu, već da­le­ka isto­ri­ja u spor­tu. Ni­ko se ovo­ga ne­će se­ća­ti ako mi ne na­sta­vi­mo ovim pu­tem!

Da li na­sta­vlja­te, tu je Rib­ni­ca za kraj ovog de­la se­zo­ne, re­zul­ta­ti, iz­nad sve­ga ener­gi­ja ko­ju emi­tu­je­te, Vi, igra­či?

– Ne mo­gu da pri­čam o stva­ri­ma ko­je ne mo­gu da kon­tro­li­šem, o tome da li će­mo mi na­sta­vi­ti re­zul­tat­ski ova­ko ili ne. Ali ve­ru­jem u ka­rak­ter mo­ma­ka. Ka­da ka­žem ka­rak­ter, to znači da su zre­li, da su in­te­li­gent­ni, da im je ja­ko bi­stra sli­ka onoga što ih vo­di na­pred i da zna­ju da to što vo­di na­pred ni­je la­ko. Jer da je la­ko on­da bi­smo svi bi­li na­pred. Znam da ima­ju ve­li­ku že­lju da na­sta­ve u tom prav­cu i da naš pro­ces na­sta­vi­mo naj­bo­lje što mo­že­mo. Ne tre­ba se fo­ku­si­ra­ti na to da li će su­di­ja, ne daj Bo­že, da nas ošte­ti na ne­ku lop­tu, da će ne­ki vi­rus da nas zade­si. To ne mo­že­mo da kon­tro­li­še­mo, a to sve uti­če na re­zul­tat ko­ji se vi­di na se­ma­fo­ru. Naš od­nos pre­ma vre­me­nu ko­je pro­ve­de­mo u sa­li, u te­re­ta­ni, gle­da­ju­ći vi­deo-snimke i te ka­ko za­vi­si od nas. To po­ku­ša­vam da im ob­ja­snim. I mi­slim da će­mo ta­ko na­sta­vi­ti. Osta­će­mo fo­ku­si­ra­ni na stva­ri ko­je mo­že­mo da kon­tro­li­še­mo.

Va­žno je na kra­ju, a to je upra­vo is­ta­kao Ko­bi:

– Za­i­sta sam sre­ćan u Par­ti­za­nu i sre­ćan sam što mo­gu da ra­dim sa ova­kvim igra­či­ma i što mo­gu da bu­dem u ova­kvom ko­lek­ti­vu!

Po­dr­ška, od­go­vor­nost i pra­vi put...

Na pi­tanje da li ga i koliko igra­či pra­te, ka­kva je po­vrat­na in­for­ma­ci­ja, Ko­bilj­ski se na­sme­jao, isto ona­ko ka­ko se sme­je i kad je do­bro i kad je lo­še, a to uli­va si­gur­nost.

– To je za me­ne i sre­ća i ogrom­na od­go­vor­nost, jer su stva­ri pro­men­lji­ve, a ne­kad pro­me­ne idu nabo­lje, ne­kad u lo­ši­jem prav­cu. Sve je to nor­mal­no, ko­rak na­pred, dva na­zad. Ali bez ob­zi­ra na to da li ko­rak na­pred ili ko­rak na­zad, to je do­bar pra­vac. Si­gu­ran sam da smo na do­brom pu­tu i me­ni je to ja­ko va­žno. I je­sam sre­ćan i do­bi­jam do­bru po­vrat­nu in­for­ma­ci­ju od igra­ča. Ali do­bi­jam i od lju­di ko­ji vo­de klub. Ose­ćam ve­li­ku po­dr­šku nji­ho­vu, pot­pu­no raz­u­me­va­nje ka­ko stva­ri sto­je i ka­ko tre­ba da funk­ci­o­ni­šu u klu­bu.