Diskretni heroji radničke klase

Sastav „Instant karma” već dugi niz godina važi za najpoznatiji zrenjaninski rokenrol brend. Ovo je grupa u čijoj muzici možete osetiti setni (ne i patetični) duh prošlosti, na najbolji način upakovan u sadašnjost, ali i viziju budućnosti, kakva god ona bila. Oni koji su svirali rok kad ga skoro niko nije hteo, brit-pop paralelno, ili čak pre Engleza, ritam i bluz kad su ga mnogi zaboravili, vraćaju se novim studijskim albumom da nas podsete da odrasti ne znači i ostariti. 

Pevač i frontmen Aleksandar – Sale Janković u intervjuu za naš list priča o relativnosti muzičkog vremena, istrajnosti, ljudima, navikama...

„Guru” je izašao pre pet godina. Šta nam donosite ove zime?

Promocija novog albuma „Sve je uredu, samo krvarim” planirana je za decembar. Album je sniman krajem 2007. i početkom 2008. u studiju „Drum”, u kome smo radili i protekla tri („Guru” 2003, „Metamorfoza” 2001. i „Blum” 1998). Producent je bio Srđan Muc (inače bivši gitarista „Instant karme”). Može se reći da je ovo povratak rokenrola i sigurno najtvrđi i najprljaviji album u istoriji „Instant karme”. Promociju planiramo u Beogradu, Novom Sadu i Zrenjaninu... Svaka promocija je i živi nastup. E sad, što se turneje ili nečeg sličnog tiče... Nisam baš siguran da to postoji u Srbiji. Naravno da ćemo gledati da sviramo gde god nas pozovu i da probamo, bar koliko možemo, da utičemo na mlade ljude, da se pokrenu i izađu iz ove sveopšte depresije. Uostalom, šta može siromašni dečko, nego da peva u rokenrol sastavu.

Dve decenije aktivnosti i vere u muziku. Šta je glavni motiv „Instant karme” za istrajnost svih ovih godina?

Motivacija? Znaš, to može i drugačije da se kaže. Šta bih radio da nema muzike? Mislim da bih poludeo. „Instant karma” me održava sve ove godine... Ona je moj eliksir, moja snaga i moja nada (da će sutra biti bolje).

Smatrate li da je rokenrol u Srbiji, uprkos velikom broju perspektivnih bendova, Internetu, kao i većoj dostupnosti medija, pomalo relativizovan u poslednjih osam godina?

Domaćem rokenrolu su svi okrenuli leđa, iskoristili ga kad im je trebao, i ostavili ga na margini smetlišta. Mnogi rokeri su krivi za to. Svako je gledao da se prikači nekom i dobije nešto, najednom svi su postali demokrate, počeli da poštuju vlast, da se dodvoravaju crkvi, političarima itd. To nije rok, muka mi je od toga. (Mani vođe, gledaj šta te glođe!)

Kako ocenjujete današnju vojvođansku scenu?

Vojvođanska scena je obična izmišljotina koja je nastala sredinom devedesetih. Ona ne postoji, kao što, nažalost, ne postoji ni srpska rokenrol scena. Pravo čudo je da uopšte postoje bendovi u ovoj zemlji.

Muzički gledano, puno toga je iza Vas, ali i ispred Vas. Da li je zapravo „Karma” u kreativnom zenitu?

Da li smo u kreativnom zenitu? To stvarno ne znam... Znaš, da sam bogat i uspešan, možda bih se i plašio da će me muza napustiti, ovako svakodnevna borba za život me održava i daje mi inspiraciju. Sad znam da nikad neću biti rokenrol zvezda, ali sam zato postao „heroj radničke klase”!

Koliko činjenica da ste bili domaći pioniri u mnogo muzičkih aspekata predstavlja odgovornost u današnje vreme?

Pre svega mislim da je „Instant karma” bila dobar i pošten rokenrol bend. Nikad niko nije uspeo da utiče na nas. I neće! U toj meri, da prodamo svoje dostojanstvo. Mogu reći da sam danas veoma ponosan na to.

I u vreme rata pevali ste o ljubavi. Nedostaje li tog romantičarskog, pomalo utopističkog stava današnjoj generaciji? 

Naravno, ne stidim se da kažem da sam kosmopolita i utopista. Možda je moja strana pobeđena? Ne znam. Ali ja verujem u ljubav, mir, slobodu, u ljude. Još postoje pravi ljudi na ovim prostorima... Problem je samo što ćute. Ali, progovoriće i sve će se promeniti. Ja verujem u taj dan... Ako ne bih verovao u to, sve što radim bilo bi uzaludno.

Vaši favoriti na aktuelnoj svetskoj sceni? Prepoznajete li neke nove „Bitlse” i „Stonse”?

(/slika2)Svetska scena je danas toliko raznovrsna... Ima dobre muzike, sa svih strana mi stiže muzika, muzika, muzika... Naravno, žao mi je što nikako da se pojavi neki novi bend koji će opet probati da menja svet. Ne znam. Možda nam treba novi pank? Ili bar „Nirvana”. Ok, možda puno tražim.

Što se tiče „Bitlsa”, nikada se neće pojaviti novi. A i nisam baš siguran da su oni sa planete Zemlje.

Koliko ste bili u prilici da pratite koncerte i festivale poslednjih godina? Šta Vam se najviše dopalo i koga bi, po Vama, trebalo dovesti?

Uživao sam u „Stonsima” (po treći put). Brajan Feri, Erik Bardon... puno dobrih stvari. „Egzit” je bio super. Voleo bih da vidim i Dilana (matori je opasan u poslednje vreme), „Rejdiohed”, to bi bilo dobro. „Oejzis” (imaju odličan novi album), naravno i Pola Makartnija, malo „Bitls” zvuka, što bi mi prijalo jako!

Za razliku od mnogih kolega, sve ove godine ostali ste u Srbiji. Patriotizam, prkošenje okolnostima ili nešto treće?

Sve što ti treba je ljubav... Patriota? Ne znam, ta reč u ovoj zemlji ima čudno značenje. A što se tiče prkosa, pa da ga nema u meni, onda se i ne bih bavio ovim poslom. Bio bih vodoinstalater ili političar... Za ovo moraš imati srca i hrabrosti.