Tri ve­li­ka­na u jed­noj zgra­di

Sve­do­ci smo du­go­go­di­šnje ras­pra­ve u jav­no­sti na ko­ju lo­ka­ci­ju pre­me­sti­ti Mu­zej Ni­ko­le Te­sle. Po­sto­je­ći pro­stor mu­ze­ja po­vr­šin­ski je ne­a­de­kva­tan, zbog če­ga se ogro­man broj do­ku­me­na­ta, eks­po­na­ta, lič­nih sred­sta­va i dru­gih vred­no­sti na­la­zi u de­po­i­ma da­le­ko od oči­ju do­ma­ćih i stra­nih po­se­ti­la­ca mu­ze­ja. Raz­mi­šlja­nja o no­voj lo­ka­ci­ji su broj­na i tra­ju du­že od de­ce­ni­je. Pr­va va­ri­jan­ta je bi­la, na Dor­ćo­lu, for­mi­ra­nje mu­ze­ja Ni­ko­le Te­sle na me­stu pr­ve elek­trič­ne cen­tra­le u Sr­bi­ji, pri če­mu je ta­da ura­đe­na va­ri­jan­ta pro­jek­ta bi­la čak i pri­hva­će­na od Skup­šti­ne gra­da, a ob­u­hva­ta­la je ce­lo­kup­nu re­kon­struk­ci­ju i adap­tiv­nost objek­ta pre­ma na­me­ni. Dru­ga va­ri­jan­ta je bi­la zgra­da biv­še že­le­znič­ke sta­ni­ce. Tre­ća va­ri­jan­ta, ko­ja je još ak­tu­el­na i ve­ro­vat­no naj­re­al­ni­ja, je­ste biv­ša zgra­da pred­rat­nog pred­u­ze­ća „Šu­ma­di­ja”, ko­je je pro­iz­vo­di­lo har­ti­ju, a ka­sni­je pred­u­ze­ća „Ju­go­šped”. Zgra­da se na­la­zi bli­zu Be­o­grad­skog saj­ma, od­no­sno Be­o­gra­da na vo­di.

Du­go­go­di­šnja di­le­ma gde pre­se­li­ti mu­zej Ni­ko­le Te­sle naj­ve­ro­vat­ni­je je ko­nač­no re­še­na, ali što se ti­če dru­ga dva srp­ska ve­li­ka­na, Mi­haj­la Pu­pi­na i Mi­lu­ti­na Mi­lan­ko­vi­ća, ne­ma čak ni raz­mi­šlja­nja u jav­no­sti, ti­me ni ini­ci­ja­ti­ve za for­mi­ra­nje mu­ze­ja ova dva pri­zna­ta svet­ska na­uč­ni­ka.

Pu­pi­nu su po­sve­će­ni sa­mo tzv. Vir­tu­el­ni mu­ze­ji, ko­ji ne­ma­ju ade­kva­tan sta­tus, ko­ji on za­slu­žu­je, a za­sni­va­li su se na sa­rad­nji sa SA­NU, Bi­bli­o­te­kom „Sve­to­zar Mar­ko­vić”, Mu­ze­jom re­vo­lu­ci­je, „Te­le­ko­mom”..., i to sve u nje­go­vom rod­nom me­stu Idvo­ru. Sve su to bi­le pri­vre­me­ne i skrom­ne ak­tiv­no­sti, ali mo­ra se pri­zna­ti da je naj­po­zna­ti­ja i ve­o­ma do­bra bi­la pri­re­đe­na u Mu­ze­ju Ju­go­sla­vi­je, pre de­se­tak go­di­na. Autor ovog član­ka je u ovoj ru­bri­ci Me­đu na­ma, jav­no po­hva­lio tu iz­lo­žbu, što je iza­zva­lo ve­li­ko za­do­volj­stvo or­ga­ni­za­to­ra.

Če­sto se na­vo­di da u Idvo­ru po­sto­ji  tzv. Mu­zej Mi­haj­la Pu­pi­na, ali sma­tram da ni­je do­sto­jan zna­ča­ja sa­mog na­uč­ni­ka. Zgra­da, ne­ka­da­šnja ško­la u ko­joj se na­la­zi tzv. Mu­zej je u zgra­di re­no­vi­ra­noj pre 45 go­di­na, a sa­da u ve­o­ma lo­šem sta­nju –fa­sa­da je ru­i­ni­ra­na, zi­do­vi oro­nu­li i vla­žni, po­do­vi tru­li, iz­lo­že­ni su ne­bit­ni eks­po­na­ti, uglav­nom cr­te­ži, pred­me­ti ko­ji ni­su u ve­zi s Pu­pi­nom… Opis tog mu­ze­ja i iz­lo­že­nih eks­po­na­ta, do­ku­me­na­ta, fo­to­gra­fi­ja, ra­znih pi­sa­ma, mno­go­broj­nih ar­te­fa­ka­ta, di­sku­ta­bil­nog rad­nog vre­me­na (sa­mo za na­ja­vlje­ne grup­ne po­se­te), i mno­gih dru­gih okol­no­sti, sa svih aspe­ka­ta, ve­o­ma je loš. Kom­pleks po­sve­ćen Pu­pi­nu sa­sto­ji se od obje­ka­ta rod­ne ku­će (ko­ja je u so­lid­nom sta­nju), Za­du­žbi­ne „Na­rod­nog do­ma Mi­haj­la I. Pu­pi­na”, spo­me­ni­ka Pu­pi­nu, a u ne­po­sred­noj bli­zi­ni na­la­zi se i cr­kva. Taj kom­pleks je u ne­što bo­ljoj si­tu­a­ci­ji, što ne zna­či da ne­ma po­tre­be za re­no­vi­ra­njem i bo­ljim odr­ža­va­njem, ka­ko bi po­se­te tu­ri­sta bi­le in­ten­ziv­ni­je, to­kom ce­le go­di­ne, a ne sa­mo pri go­di­šnjim Ok­to­bar­skim su­sre­ti­ma pro­na­la­za­ča. Tre­ba ima­ti u vi­du da da­nas u Be­o­gra­du ne po­sto­ji spo­me­nik Pu­pi­nu i po­red de­ce­nij­ske po­le­mi­ke da li ga i gde po­sta­vi­ti.

Kad je reč o tre­ćem ve­li­kom na­uč­ni­ku, Mi­lu­ti­nu Mi­lan­ko­vi­ću, u od­no­su na pret­hod­na dva, si­tu­a­ci­ja je naj­ne­pri­jat­ni­ja – ne sa­mo da mu ni­je po­sve­ćen mu­zej, već ne­ma ni dru­ge stal­ne po­stav­ke u vi­du za­du­žbi­ne ili spo­men-ku­će. Udru­že­nje „Mi­lu­tin Mi­lan­ko­vić” do­ne­lo je 2020. go­di­ne od­lu­ku o for­mi­ra­nju mu­ze­ja, ali od ta­da ni­šta ni­je ura­đe­no. S ob­zi­rom na nje­go­vo na­uč­no de­lo, ko­je sve vi­še do­bi­ja na zna­ča­ju, sva­ka­ko da po­sto­ji po­tre­ba da se nje­go­va bo­ga­ta za­o­stav­šti­na pri­ku­pi i iz­lo­ži u bu­du­ćoj mu­zej­skoj po­stav­ci i ti­me kul­tur­no i na­uč­no na­sle­đe uči­ni do­stup­nim svim za­in­te­re­so­va­nim do­ma­ćim i stra­nim po­se­ti­o­ci­ma. Sve­do­ci smo svo­ja­ta­nja Ni­ko­le Te­sle od stra­ne Hr­vat­ske, s ob­zi­rom na to da je ro­đen u Smi­lja­nu, ko­ji je sa­da na nje­noj te­ri­to­ri­ji, a slič­no se mo­že de­si­ti i s Mi­lan­ko­vi­ćem, ko­ji je ro­đen u Da­lju, ta­ko­đe na te­ri­to­ri­ji Hr­vat­ske. Te či­nje­ni­ce ni­ka­ko ne tre­ba pot­ce­nji­va­ti, već ih shva­ti­ti ve­o­ma ozbilj­no, ka­ko bi se te mo­guć­no­sti iz­be­gle.

Uzi­ma­ju­ći u ob­zir na­ve­de­ne či­nje­ni­ce, pri­li­ka je da se vi­še­de­ce­nij­ski neo­sno­va­ni pro­pu­sti pre­ma ve­li­ka­ni­ma Te­sli, Pu­pi­nu i Mi­lan­ko­vi­ću is­pra­ve na no­voj lo­ka­ci­ji, u zgra­di biv­šeg pred­u­ze­ća „Ju­go­šped”, či­ja je po­vr­ši­na do­volj­na da se u njoj for­mi­ra­ju tri stal­ne mu­zej­ske po­stav­ke – po­sve­će­ne Ni­ko­li Te­sli, Mi­haj­lu Pu­pi­nu i Mi­lu­ti­nu Mi­lan­ko­vi­ću.

Dr Pre­drag Pe­tro­vić,

na­uč­ni sa­vet­nik, Be­o­grad