Umetnici istražuju fragmentisanu stvarnost

Pančevo – Odnosi pojmova analogno-digitalno, prisustvo-odsustvo, tačno-netačno, istorija-sadašnjost, uspostavljanje-poricanje sistema... šta je sećanje danas i kako se postavljamo prema pamćenju u socijalnom okruženju i u okvirima urbanih sredina, projektni je zadatak ovogodišnje manifestacije „Umetnost arhitektura dizajn”, koja u svom 19. izdanju ima podnaslov „Fragmentacije: raslojavanje vremena i prostora”.

Pojam vremena u današnjim okvirima ima posebnu težinu, šta god da se radi, vremena je sve manje, a ubrzavanjem se, napominje selektorka i kustoskinja programa dr Nina Todorović, dobija na produktivnosti, ali gubi segment promišljanja i sagledavanja situacija iz više uglova. Pojave koje iz svega ovoga proističu mogu da budu zamršene i zbunjujuće. Svoje perspektive gledanja, ovoga puta donosi tehnički devet umetnika, radovima koji su pred publikom do 20. decembra u Galeriji savremene umetnosti Kulturnog centra Pančeva.

– Sedmoro umetnika, odnosno grupa odgovarali su na temu, a pred publikom je da pogleda i pokuša da odgonetne šta se ovde dešava. Ono što se krije iza naslova raslojavanje prostora jeste zadatak kolegama na koji su oni odgovorili različitim poetikama. Recimo, Nemanja Nikolić donosi klasičan medij slike na platnu, ali i ekranski prizor koji otvara mogućnost za dalja tumačenja, kao glič art ili zamrznuti ekran. Igor Bošnjak, umetnik iz Trebinja, predstavlja se sa pet video-inverzivnih radova koji podsećaju na video-igricu i bave se jednim istorijskim momentom i pitanjima sećanja i pamćenja, kolektivnog i ličnog, nasleđem zemlje i našim odnosom prema tome – objašnjava Nina Todorović.

Ove godine obeležava se stotinu godina manifesta nadrealizma, a selektorka dodaje, da radove u dijalogu Marije Ćalić, koji poput sekvenci snova razvijaju nove sinapse u mozgu kada ih posmatrate, povezuje upravo s tim pristupom. Umetnik Majkl Koldvel iz Velike Britanije je ovoga puta, pak, podstaknut aktuelnom diskusijom o veštačkoj inteligenciji i pitanjem koliko ju je moralno i etički koristiti.

– Majkl svojim radom dokazuje da upravo veštačka inteligencija predstavlja samo još jedan alat u rukama, stručnim i dobranamernim, u rukama umetnika, a možda najvažnijom temom – ekologijom – bavi se ambijentalna instalacija umetničkog dua Aleksandra Lazara i Manje Ristić. I sve druge teme, koje su ovde obrađene i dotaknute, simbolično padaju u vodu, jer ako se ovim pitanjem ne bavimo ništa drugo neće biti važno. Takođe, video-instalacija Anice Vučetić, pravi primer glič arta, angažovan je rad, kao uostalom i svi prikazani. Ona nam prikazuje jednu svakodnevnu kakofoniju kojoj smo izloženi, a ona kao umetnica večito poziva na revoluciju radom koji je prilično sumoran, i mislim da ukazuje na to da je možda i kasno – napominje Nina Todorović.

 Na kraju, tu je još jedan klasični medij, delo umetničke grupe diSTRUKTURA, koje se, takođe, bavi promenama nastalim u industrijskoj revoluciji, tehnološkom razvoju, kao i kretanjima kojima čovek utiče na svoju okolinu. Tu postoji jedna zapitanost da li nas očekuje neki novi svet i gde ćemo mi tada biti – zaključuje selektorka i kustoskinja Nina Todorović, tokom svojevrsnog stručnog vođenja izložbom UAD „Fragmentacije: raslojavanje vremena i prostora”, realizovanom uz podršku Grada Pančeva, Ministarstva kulture i informisanja i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama.