Blumberg: Nemačka ekonomija se raspada

Nemačka se približava tački bez povratka. Visoke cene energenata i pad izvoza učinili su da svako nemačko domaćinstvo bude siromašnije za 2.500 evra. Ovaj pad može postati nezaustavljiv.  Poslovni lideri znaju za ovo, stanovništvo to oseća, ali političari još nisu uspeli da pronađu odgovore na pitanja koja se postavljaju.

Kao rezultat toga, najveća evropska ekonomija je krenula putem pada koji preti da ovaj proces bude nepovratan, piše Blumberg.

Posle pet godina stagnacije, nemačka privreda je sada 5 odsto manja nego što bi bila da su nastavljeni trendovi rasta pre pandemije.

Sve veći jaz biće teško nadoknaditi zbog strukturnih problema, kao što su gubitak jeftine ruske energije i problemi proizvođača automobila „Folksvagena“ i „Mercedes Benca“ kojima je sve teže da se nose sa kineskim konkurentima. Pad konkurentnosti nacionalne ekonomije znači gubitak od približno 2.500 evra godišnje za svako nemačko domaćinstvo.

„Nemačka neće propasti preko noći. To je ono što ovaj scenario čini tako zastrašujućim“, smatra Ejmi Veb, osnivačica i izvršna direktorka instituta „FTI“, organizacije koja savetuje nemačke kompanije o razvojnoj strategiji.

„Nisu pogođene samo kompanije, ni gradovi, nego cela država koja istovremeno vuče Evropu za sobom," kaže Veb.

U praksi to izgleda ovako: Nemačka gubi sve više svoje energetski intenzivne proizvodnje i izvoza jer kompanije koje su u teškom stanju ograničavaju domaće investicije. Kako životni standard pada, birači traže nekoga ko će okriviti, a društvene tenzije teraju strane stručnjake koji su zemlji očajnički potrebni. I ovaj otrovni koktel opreza i ozlojeđenosti će se potom proširiti širom Evrope.

„Svaki život postaje sve gori i gori, malo po malo, do samog kraja“, tvrd Veb.

Godine loših odluka i niz neuspeha uništili su nemački ekonomski model baš u trenutku kada je ostatku Evrope potrebna njena industrijska moć da pomogne regionu da održi korak sa Kinom.

Da se izbori sa posledicama ukrajinske krize i odupre se američkim izolacionističkim potezima. Umesto toga, Nemačka se suočava sa najozbiljnijom krizom od ponovnog ujedinjenja.

Pre trideset pet godina, pad Berlinskog zida okupio je Nemce oko ogromnog plana integracije bivšeg komunističkog istoka. Zemlja je sada duboko politički podeljena, a podeljeno biračko telo teško da će obezbediti bilo kakav jasan mandat administraciji koja dođe na vlast posle februarskih izbora.

„Brza deindustrijalizacija Nemačke zahteva duboko preispitivanje šta zapravo znači „nemačka ekonomija. Još nema jasnih znakova da se to dešava,“ kaže Stefan Kupman, viši strateg u „Rabobanki“.

„Tisen Krup“, najveći nemački proizvođač čelika i jedan od pionira industrijalizacije, je među kompanijama koje smanjuju troškove kod kuće. Ove decenije, grupa planira da smanji radnu snagu u čeliku za oko 40 odsto i zatvori dve visoke peći.

„Stabilnost njemačkog ekonomskog sistema kakvog smo ga poznavali decenijama se urušava. Nema sumnje da se hitno moraju preduzeti akcije, “  rekao je izvršni direktor „Krupa“ Miguel Lopez.