Srpske vojvode na sudu

Ostoja Balkanski (1937), naš poznati vajar, pune četiri i po decenije radi i stvara, nudi veoma zanimljive ideje, poklanja svoje radove, ali i dalje nailazi na nerazumevanje sredine. Živi tiho, povučeno, van magistralnih tokova umetničke estrade. Stvara u malom ateljeu na Novom Beogradu. Svoj posao shvata kao misiju.

Ipak, Ostoja Balkanski je tužio Istorijski muzej Srbije, kojem je poklonio 69 reljefa-portreta srpskih ustanika, i traži odštetu od 3,65 miliona dinara. Spor se vodi kod Okružnog suda u Beogradu.

U Muzeju u Orašcu, o dvestagodišnjici Prvog srpskog ustanka, bilo je izloženo deset portreta srpskih vojvoda, rad Ostoje Balkanskog. Nažalost, autor nigde nije potpisan. Nema ga u programima proslave, katalozima, nema ga među autorima ostalih programa i izložbi. Ne veruje da je to slučajno. Navedeni su, kaže, čak i statisti iz predstave „Skela” Gorana Petrovića, samo njegovog imena nigde nema.

 Bila je to poslednja kap koja je prevršila čašu. Balkanski je savio tabak i tužio Istorijski muzej Srbije. Vidno razočaran onim što se događalo, vajar traži i da se unište svi izliveni otisci.

Pisao je ministrima kulture Draganu Kojadinoviću i Vojislavu Brajoviću, predsedniku Srbije Borisu Tadiću, ali odgovora nije bilo. Balkanski je, s razlogom, ljut. Stalno ponavlja: „Želja mi je bila da moj rad bude u službi naroda”.

Ostoja Balkanski je prve dve decenije svog umetničkog rada inspiraciju nalazio u ljudima i kulturama zemalja u razvoju. Vajao je, slikao i izlagao u Siriji, Sudanu, Nigeriji, Libiji, Gvineji, Iraku, Šri Lanki, Australiji... Portretisao je mnoge šefove nesvrstanih zemalja: Haila Selasija, Nehrua, Makariosa, Suharta, Sadata, Kaundu, Njererea, Sirimavo Bandaranaike, kralja Birendu, Indiru Gandi, kralja Huseina, Sengora, Kastra, Bumedijena, Mugabea, Gadafija, Mobutua, princa Norodoma Sihanuka, Nasera... Autor je spomen-obeležja nesvrstanosti na Brionima i deset reljefa u Galeriji nesvrstanih u Podgorici. Skulpture i slike Ostoje Balkanskog nalaze se kod svetskih državnika, u galerijama i kolekcijama širom sveta. U Muzeju Prvog srpskog ustanka u Orašcu u stalnoj postavci je deset njegovih reljefa-portreta najznamenitijih ustanika. Uradio je i čitav niz portreta značajnih književnika: Sime Matavulja, Jovana Skerlića, Ive Andrića, Miloša Crnjanskog, Isidore Sekulić, Branka Ćopića, Alekse Šantića, Petra Kočića, Jovana Dučića, Njegoša, Meše Selimovića, Borislava Pekića... Tu su i portreti Vuka St. Karadžića, Filipa Višnjića, Milutina Milankovića, Nikole Tesle, Mihajla Pupina, Ljube Tadića, Predraga Milojevića, Jovana Raškovića, Petra Lubarde...

Osnovnoj školi „Sveti Sava” u rodnom selu Lipnički Šor, poklonio je 24 reljefa Vuka St. Karadžića i njegovih savremenika. Bio je spreman da zavičaju, bez ikakve nadoknade, pokloni svih dvesta portreta znamenitih Srba, od Nemanje do danas, pod samo jednim uslovom: da se obezbedi prostor za galeriju „Velikani Srbije”, u kojoj bi bila smeštena njegova kolekcija. Galerija bi, naravno, bila otvorena i za druge umetnike koji bi radili portrete znamenitih Srba. Škola je poklon prihvatila, ali do realizacije nikada nije došlo jer u budžetu opštine Loznica za ovako nešto nije bilo para.

Svoju vrednu kolekciju ponudio je i glavnom gradu. Iz Ministarstva kulture Republike Srbije obavestili su ga da se za „sufinansiranje projekata i programa” mora raspisati konkurs, formirati stručna komisija…

Predlagao je Balkanski da se na početku beogradskih ulica postave granitne ploče sa reljefima ličnosti čije ime ulica nosi. Tako bi građani, i gosti glavnog grada, saznali nešto više o srpskim velikanima. Bio je spreman da pokloni pedeset portreta. Iz Sekretarijata za kulturu grada Beograda dobio je pismo u kome ga obaveštavaju da gradska odluka predviđa raspisivanje konkursa i da nisu u mogućnosti da prihvate njegov dar.

Predlagao je i osnivanje Galerije srpskih prijatelja, u kojima bi se našli Arčibald Rajs, Nikolaj Nikolajevič Rajevski, general Šturm, nemački vojnik Šulc... Bio je spreman da uradi i pokloni dvadeset portreta. I ova ideja je ostala bez odjeka.

I posle svega što se događalo, verujemo da još ima vremena da se nepravda prema umetniku ispravi i sačuva dragocena kolekcija od 69 reljefa-portreta znamenitih istorijskih ličnosti, kojom bi se ponosila svaka kultura.

--------------------------------------------------------:

Zakopao portrete Vuka – iz protesta

Tršić, rodno mesto Vuka St. Karadžića, kaže Balkanski, nema svoje prepoznatljivo lice. Smatra da bi Tršić trebalo da bude u znaku naše azbuke i lika Vuka St. Karadžića. Na raskrsnici Valjevskog puta i ulaza u Tršić trebalo bi uraditi dva velika natpisa – Tršić od bronze ili mesinga koji bi u imenu Tršić nosili slova azbuke. Slova azbuke bi valjalo ugraditi i u kapiju na ulazu u dvorište Vukove kuće. Posetioce bi sačekivao, kao svaki dobar domaćin, Vuk lično. Balkanski je već uradio spomenik. I putokazi u Tršiću trebalo bi da budu od slova naše azbuke.

Balkanski je još pre deset godina predložio da se Tršić proglasi – Kneževinom pismenosti. Ali, kako tada, tako i sada. U opštini Loznica nemaju sluha za ideje svog zemljaka. U znak protesta, poznati vajar je svojevremeno u Tršiću zakopao deset portreta Vuka St. Karadžića, izlivenih u bronzi, i „Zavetno slovo”, u kojem objašnjava razloge svog protesta. Dragocena zbirka je i dalje pod zemljom.