Bor­ba za prav­du za na­še gra­đa­ne u Ha­gu

Go­di­na­ma me ti­šti, kao i ve­ći­nu Sr­ba, ne­za­slu­že­na te­ška sud­bi­na na­ših pred­sed­ni­ka i ge­ne­ra­la, kao i svih dru­gih ko­je je on­da­šnja vla­da su­ro­vo iz­ru­či­la Me­đu­na­rod­nom su­du u Ha­gu i ko­ji su umr­li ta­mo ili su osu­đe­ni na du­ge vre­men­ske ka­zne. Ni­je slu­čaj­no da su osu­đe­ni­ci po­sla­ti da svo­ju ka­znu pro­ve­du u ka­za­ma­ti­ma an­glo-ger­man­skih dr­ža­va, gde bo­ra­ve u te­škim i po­ni­ža­va­ju­ćim uslo­vi­ma. Na­ža­lost, i oni sno­se te­ret po­li­ti­ke tih dr­ža­va, ko­je ne­pre­kid­no vr­še pri­ti­sak na Sr­bi­ju da po nji­ho­vom na­lo­gu pri­zna­ju Ko­so­vo i Me­to­hi­ju kao ne­za­vi­snu dr­ža­vu, kao i da ospo­re na­šu ne­u­tral­nost u spolj­noj po­li­ti­ci.

Ve­o­ma me je ob­ra­do­va­la vest da je na­ša mi­ni­star­ka prav­de Ma­ja Po­po­vić u uto­rak, 10. de­cem­bra, pri­su­stvo­va­la sed­ni­ci Sa­ve­ta bez­bed­no­sti i da je pri­li­kom raz­ma­tra­nja še­sto­me­seč­nog iz­ve­šta­ja o ra­du Me­ha­ni­zma za me­đu­na­rod­ne kri­vič­ne tri­bu­na­le odr­ža­la go­vor ko­jim je uka­za­la na ne­hu­ma­ne uslo­ve ži­vo­ta na­ših osu­đe­ni­ka i zah­te­va­la da se nji­ho­vo da­lje iz­dr­ža­va­nje ka­zne na­sta­vi u Sr­bi­ji, što bi im omo­gu­ći­lo ade­kvat­ni­je uslo­ve, bo­lju zdrav­stve­nu ne­gu, br­žu re­ha­bi­li­ta­ci­ju i ostva­re­nja pra­va, do­du­še pod nad­zo­rom me­ha­ni­zma.

Kao što smo pom­no pra­ti­li sve do­sa­da­šnje bor­be na­še vla­sti za za­šti­tu svo­je ze­mlje na sed­ni­ci Sa­ve­ta bez­bed­no­sti, na­ro­či­to onu u Uje­di­nje­nim na­ci­ja­ma kad je usva­ja­na re­zo­lu­ci­ja o ge­no­ci­du u Sre­bre­ni­ci i kad smo ose­ti­li ko­li­ko su ta­da na­ši pred­stav­ni­ci na če­lu sa pred­sed­ni­kom Sr­bi­je ulo­ži­li ne­za­mi­sli­vu bor­bu, ta­ko je i ovog pu­ta na­ša mi­ni­star­ka mo­ra­la da sa svom hra­bro­šću i zna­njem upo­zo­ri na ne­prav­du ko­ja se na­no­si srp­skim ha­škim osu­đe­ni­ci­ma. Si­gur­no je vi­de­la le­de­ni po­gled po­ne­kih čla­no­va Sa­ve­ta bez­bed­no­sti, mo­žda i iro­ni­čan osmeh po­ne­kih, zna­la je ko­li­ko je nje­na bor­ba za uspeh mi­ni­mal­na, ipak nje­no hra­bro uče­šće i go­vor su na­da da Sr­bi­ja ni­je za­bo­ra­vi­la svo­je gra­đa­ne ko­ji su ne­za­slu­že­no, a de­lom i kri­vi­com sop­stve­ne dr­ža­ve, bez nje­ne za­šti­te.

Za­to oda­jem ve­li­ko pri­zna­nje na­šoj mi­ni­star­ki za hra­brost i bor­bu za prav­du za na­še gra­đa­ne.

Dr Zla­ta Lon­čar Ćet­ko­vić