Veliki broj parova i dalje nema potrebne informacije o usvajanju deteta

Posle nekoliko godina bezuspešne borbe za potomstvo, beograđanka Marija S. i njen suprug počeli su da razmišljaju o usvajanju deteta, a konačnu odluku nisu doneli preko jedne, već posle hiljadu i jedne noći. U razgovoru za naš list ova beograđanka kaže da su neke od tih noći bile besane, druge ispunjene dilemama da li će biti dobri roditelji „tuđem” detetu. Mnoge su bile neprospavane zbog razmišljanja i razgovora o tome kakav bi mogao da bude genetski „paket” deteta koje će nositi njihovo prezime i da li su u stanju da se nose sa svim izazovima njegovog odrastanja.

„Meni je mnogo vremena bilo potrebno da prihvatim tu strašnu odluku prirode da ne mogu da budem biološka majka, zbog čega sam uporedo sa postupcima vantelesne oplodnje išla na psihoterapiju. Tek u razgovoru sa stručnjakom došla sam do spoznaje da ta odluka prirode nije strašni sud i da mogu da se ostvarim kao roditelj na drugi način”, navodi naša sagovornica.

Kada je par počeo da razmišlja o usvajanju i da se raspituje o proceduri, navodi naša sagovornica, dobili su obeshrabrujuće informacije da se godinama čeka na dete, da je administrativna procedura veoma dugotrajna...

„To me je dodatno obeshrabrilo i demotivisalo, ali sam shvatila da mi je suđeno da postanem roditelj na teži način i da postoje stvari u životu koje jednostavno ne dobijate na srebrnom poslužavniku. Kada smo nas dvoje odlučili, shvatili smo da tu odluku moramo da saopštimo našim roditeljima koji su godinama čekali da postanu bake i deke. Razgovori sa njima su takođe bili emocionalno zahtevni, jer im nije bilo jednostavno da prihvate činjenicu da neće imati biološko unuče. Tek kada uđete u ovu priču, zapravo shvatite koliko života ćete promeniti usvojenjem deteta”, iskreno priča Marija S.

Marija i njen suprug samo su jedni od oko 5.000 osoba koje su kontaktirale sa Savetovalištem za usvajanje, osnovano pre godinu dana, kako bi sa stručnjacima koji u njemu rade podelili svoje dileme i pitanja u vezi sa proširenjem porodice. Kako u razgovoru za naš list ističe Dragana Krstić iz Savetovališta za usvajanje, mnoge osobe i parovi potražili su pomoć njihovih saradnika – počev od onih koji su tek počeli da razmišljaju o usvajanju, pa do parova koji se nalaze u nekoj od administrativnih faza ovog procesa. Zbog toga savetodavnu pomoć njima pružaju pravnici, psiholozi, socijalni radnici, roditelji usvojene dece, ali i one osobe koje su usvojene u detinjstvu.

„Usvajanje je još osetljiva, ali veoma lepa tema – to je tema o deci koju mnogi parovi i osobe žele u svojim porodicama, ali se plaše procedure, administracije, procene, kriterijuma… Plaše se predrasuda koje se vezuju za proces usvajanja, ali se i pitaju da li su dorasli roditeljstvu i ovom odgovornom životnom zadatku, jer je usvajanje odluka koja menja živote najmanje tri porodice. Neki od njih razmišljaju i kako sopstveno biološko dete da pripreme za dolazak novog člana porodice. A kada dete stigne u porodicu, obično razmišljaju kada je vreme da mu saopšte odluku o njegovom poreklu i da li u vrtiću i školi treba da saopšte da je dete usvojeno”, priča naša sagovornica.

Iako se u medijima relativno često govori o usvajanju dece, veliki broj osoba i parova i dalje nema konkretne informacije gde se podnosi zahtev za usvajanje, koja dokumenta je potrebno odneti u Centar za socijalni rad, koliko traje proces dobijanja opšte podobnosti za usvojenje. Oni su uglavnom preplavljeni neprijatnim informacijama da će taj proces dugo trajati, da je procedura komplikovana, ishod neizvestan i da se godinama čeka na dete – ako ga uopšte i dočekaju. U prilog njihovoj strepnji svedoči i statistika Ministarstva za demografiju i brigu o porodici, koja svedoči da je tokom protekle godine usvojeno najmanje dece za proteklih 15 godina – svega 62 deteta. Poređenja radi, u 2019. usvojeno je 121 dete, pet godina ranije 195 mališana, a 2009. godine nove roditelje dobila su 134 deteta. Početak pandemije kovida 19 označio je značajan pad usvojene dece – tako je 2020. usvojeno samo 87 mališana, godinu dana kasnije 88, a 2022. godine samo 94 deteta dobila su nove roditelje.

U svakom trenutku broj osoba i parova koji su stekli opštu podobnost za usvojenje duplo je veći od broja dece koja čekaju da dobiju roditelje. Proces usvajanja najčešće koči nepodudarnost između želja potencijalnih usvojitelja i dece, odnosno činjenica da najveći broj njih želi da usvoji zdravo dete niskog kalendarskog uzrasta, a veliki broj dece koja su „kandidati” za usvojenje ima brojne smetnje u fizičkom i mentalnom razvoju.

Dragana Krstić, koja sa svojim suprugom već dve godine čeka na dobijanje opšte podobnosti za usvajanje deteta, kaže da nakon razgovora sa stručnjacima u savetovalištu mnoge osobe koje su u početku želele da usvoje isključivo bebu određenog pola ili uzrasta shvate da su spremne da vrata svog srca i doma otvore i za stariju decu, kao i za one mališane koji imaju neke smetnje u razvoju.

„Da biste usvojili dete sa fizičkim hendikepom ili intelektualno-mentalnim smetnjama, potrebno je da imate posebne lične kapacitete, koje procenjuju stručnjaci centra za socijalni rad, jer je to veoma delikatna životna odluka na koju nisu spremne sve osobe. Međutim, u proteklih godinu dana uočili smo dva problema sa kojima se susreću potencijalni usvojitelji, a čije bi rešavanje znatno olakšalo proceduru. Na prvom mestu je činjenica da osobe koje usvoje dete starije od pet godina nemaju pravo odsustva sa posla, što je veoma problematično, jer praksa govori da je potrebno najmanje par meseci da se i dete i usvojitelji naviknu na zajednički život. Zbog toga se usvojitelji na različite načine dovijaju kako bi proveli što više vremena sa novim članom porodice i uzimaju bolovanja, odmore i neplaćene dane na poslu. Drugi problem je dokumentacija, koja se predaje u inicijalnom delu postupka, mora da se ponovo podnosi centru za socijalni rad svakih šest meseci. Bilo bi lakše i jednostavnije svima nama ako bismo dostavljali dokumentaciju samo ako se dogodi neka promena u odnosu na prvobitno predate papire – recimo ako promenimo posao ili mesto prebivališta. Drago nam je što smo nedavno uspostavili saradnju sa Ministarstvom za demografiju i brigu o porodici, jer smo mi partneri na istom humanom zadatku”, zaključuje Dragana Krstić i dodaje da sve osobe mogu kontaktirati sa savetovalištem na besplatan broj 0800 300 038 ili putem mejla usvajanje@sansazaroditeljstvo.org.