Mladi smo, naučićemo

Stisnuta pesnica ili otvorena krvava ruka - širom sveta isti simboli u nekoliko različitih država sa ciljem da se vlast promeni na ulici bez izbora i mimo volje većine građana.

Srbija ponovo svedoči pokušaju reprize Petog oktobra kada je nasilnim ulaskom u institucije izvršen državni udar dok isti simbol stisnute pesnice i sada možemo videti na ulicama Novog Sada i Beograda. Iako se radi o osvedočenoj koreografiji obojenih revolucija koje su dirigovane inostranim interesima i novcem, ostaje pitanje da li je narod u Srbiji naučio lekciju iz loših istorijskih iskustava. 

Izvozna demokratija

U međuvremenu, gotovo identičan scenario imamo prilike da vidimo u Gruziji. Prozapadna opozicija izgubila je na izborima u toj zemlji, a ove snage potpomognute svojim stranim sponozorima gotovo u svakoj zemlji, poraz prihvataju krajnje nesportski. Ubrzo su na ulicama Gruzije izbili neredi koji imaju za cilj smenu aktuelne vlasti i novog predsednika te zemlje.

Za razliku od zapadnih zemalja, izvozni oblik demokratije namenjen istočnoj Evropi i ostatku sveta, funkcioniše nešto drugačije, pa smo sve više svedoci činjenice da narod može da glasa kako hoće, ali ne može da izabere koga hoće.

Kako proevropske ili prozapadne snage ili jednostavnije eksponenti stranog interesa predviđeni za namesnike u zemljama od interesa ne mogu da izgube na glasanju, izborna volja brani se isključivo napadom na državne institucije i na ulici, a tu je nezaobilazan simbol otpora - stisnuta pesnica.

Iako biste pomislili da je za tržište Srbije scenario obojene revolucije malo prilagođen ne bi li odala utisak spontanosti, prevarili biste se, što ipak svedoči da se centri koji planiraju ovakve subverzivne akcije ne uzdaju preterano u inteligenciju građana Srbije, a još manje svojih pristalica. Možda i sa pravom.

Tako je dvadeset i kusur godina kasnije, stisnuta pesnica u Srbiji postala krvava šaka, ne zbog tragedije u Novom Sadu koja je samo deklarativno poslužila kao povod već je jednostavno preuzeta od sličnih pokreta i njihovih manifestacija. Krvava ruka sa natpisom "Ubica" postala je širom Evrope simbol protesta protiv predsednika Rusije Vladimir Putina. Sličan simbol koristi i albanska NVO "Dosta" koja se, nije teško pogoditi, finansira iz SAD.

Repetitio est mater studiorum

Mladi u Srbiji ne pamte stisnutu pesnicu, pa su mnogi poželeli da imaju svoju revoluciju i tako razbiju svakodnevnicu ispunjenu dosadom, ipak uzrokovanu daleko boljim standardom nego u vreme kada je Srbija prvi put dobila svoju obojenu verziju državnog udara.

Iako biste pomislili da je za tržište Srbije scenario obojene revolucije malo prilagođen ne bi li odala utisak spontanosti, prevarili biste se, što ipak svedoči da se centri koji planiraju ovakve subverzivne akcije ne uzdaju preterano u inteligenciju građana Srbije, a još manje svojih pristalica. Možda i sa pravom.

Prethodni pasus nije ponovljen slučajno kao ni pokušaj revolucije.