Novo odlaganje državne mature

Deset ministara prosvete nije uspelo da uvede državnu maturu za više od dve decenije koliko naš sistem istrajava u najavljivanju i odlaganju polaganja najvažnijeg ispita za kraj srednjeg obrazovanja koji bi zamenio i prijemne na fakultetima. Utoliko kontinuitet u radu sa svojim prethodnicima na čelu prosvetnog vrha ne prekida aktuelna resorna ministarka Slavica Đukić Dejanović. Za vreme njenog prvog mandata na čelu prosvete, na početku prošle 2023/24. školske godine, ozvaničeno je prolongiranje uvođenja velike mature do juna 2026, kao što piše u zakonima koji su na snazi.

Do tada ima godinu i po dana, a procena je prosvetnog vrha da ni tada sistem neće biti potpuno spreman da realizuje testiranje maturanata gimnazija i četvorogodišnjih stručnih i umetničkih škola na republičkom nivou tako da rezultati ove provere znanja budu uslov za dobijanje svedočanstva o završenoj srednjoj školi, ulaznica za brucoše na pragu visokog obrazovanja i ogledalo kvaliteta douniverzitetskog školstva. Zato su izmenama i dopunama zakona, krovnog o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i posebnog kojim se uređuje srednje obrazovanje, nadležni predvideli dodatno odlaganje državne mature, za još tri godine – do juna 2029. Javna rasprava o predlozima novih zakonskih rešenja u oblasti prosvete počela je prošle sedmice i trajaće do 31. decembra.

Ako se ovo novo, korekcijama legislative planirano, pomeranje uvođenja velike mature usvoji, ozvaniči i stupi na snagu – sadašnji mali maturanti, učenici koji upravo pohađaju završni razred osmoletke, biće prva generacija koja će na kraju četvrte godine srednje škole polagati državnu maturu: opštu, stručnu i umetničku. Naravno, pod uslovom da u međuvremenu ne bude novih odlaganja.  

Prema Nacrtu zakona o srednjem obrazovanju, koji je usklađen s radnom verzijom krovnog sistemskog propisa, a koje je objavilo Ministarstvo prosvete, „zaključno sa školskom 2027/28. godinom u školi se polaže maturski ispit za učenike koji završavaju srednje obrazovanje i vaspitanje u četvorogodišnjem trajanju, a počevši od školske 2028/29. godine u školi se polažu stručna, umetnička i opšta matura”. Nadležni napominju da je preduslov za kvalitetno sprovođenje ovih ispita da se u potpunosti obezbede uslovi za njihovu realizaciju. Na putu ka tom cilju, kako objašnjavaju, u prethodnom periodu izmenjeni su propisi iz oblasti obrazovanja radi definisanja poslova Centra za ispite pri Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, gde nastaju svi maturski testovi. Pripremljeni su zadaci iz predmeta koji se polažu na državnoj maturi. Obavljeni su razgovori sa rektorima i dekanima...   

– Ipak, da bi državna matura bila sprovedena u punom kapacitetu i omogućila ostvarivanje svih prava kandidata koji pristupe polaganju i svih funkcija maturskog ispita (sertifikacioni, selekcioni i evaluativni), treba sprovesti dodatne poslove u narednom periodu. Potrebno je ojačati kapacitete Centra za ispite (prostorne, kadrovske i materijalne), na čemu je dosad urađeno dosta, ali treba uložiti i dodatne napore – piše u obrazloženju predloga izmena zakona.

Napominje se i da je bilo neophodno da se do 31. avgusta 2022. godine visokoškolske ustanove izjasne o tome koje ispite sa opšte, stručne i umetničke mature vrednuju, da objave kriterijume za rangiranje i izbor kandidata za upis brucoša bez polaganja prijemnog ispita posle položene državne mature, ali i da to većina nije uradila u datom roku. Takođe, ukazuje se i da fakulteti koji bi da umesto prijemnog uvedu dodatnu proveru sklonosti i sposobnosti kandidata, mahom nisu objavili šta ti ispiti podrazumevaju i sadrže.  

– Softver koji izrađuje „Komtrejd”, čija je uloga da podrži sve poslove u vezi sa sprovođenjem državne mature i upisom učenika na visokoškolske ustanove, još je u fazi razvoja i povezivanja sa registrima koji se vode u okviru JISP-a (Jedinstvenog informacionog sistema prosvete), gde se svakodnevno rešavaju situacije koje otežavaju rad softvera. Zbirke zadataka za vežbanje i spremanje učenika za državnu maturu još su u pripremi i to je u nadležnosti Centra za ispite i potrebna su finansijska sredstva koja će biti obezbeđena u Zakonu o budžetu Republike Srbije za određenu godinu – ukazuju nadležni.

Pripremaju se i podzakonski akti i uputstva za detaljno upoznavanje učenika, njihovih roditelja, nastavnika, svih učesnika o procedurama i aktivnostima u sprovođenju državne mature. Istovremeno, objašnjavaju predlagači izmena zakona, analiziraju se i pitanja ko će štampati testove, kako i gde će se ispitni materijali pakovati i distribuirati po školama i koliko će to da košta.

– Imajući u vidu sve navedene razloge, predlaže se da odluku o polaganju opšte, stručne i umetničke mature donosi vlada, na predlog koji utvrđuje ministarstvo na osnovu analize ispunjenosti uslova za sprovođenje završnih ispita na kraju srednjeg obrazovanja. Do tog trenutka će se neprekidno obavljati svi poslovi pripreme polaganja državne mature i dodatna probna testiranja za učenike – pojasnili su.

Podsetimo, samo u poslednjih pet godina, od 2019, kada je započeta realizacija „Projekta državne mature”, vrednog više od četiri miliona evra koje je finansirala Evropska unija, uvođenje ovog ispita odloženo je tri puta. Za četiri godine trajanja ove stručne podrške pripremi našeg obrazovnog sistema za sprovođenje velike mature bilo je planirano da se održe dva pilotiranja i dve probe ove provere znanja. Svi predviđeni rokovi su probijeni. Prvo pilotiranje trebalo je da se održi u martu 2020. godine, ali je održano krajem oktobra te godine – pandemija virusa korona je „prepravila raspored”. Drugo pilotiranje trebalo je da se realizuje u proleće 2021. godine, održano je u aprilu 2022. Prva proba velike mature, bilo je najavljeno da će se održati iz tri predmeta u tri dana (od 31. maja do 2. juna) lane, realizovana je samo iz srpskog (maternjeg) jezika i književnosti u jednom danu, 31. maja 2023. Pamtimo, bio je to crni maj, trećeg dana tog meseca dete je u školi počinilo masovno ubistvo. Odustalo se tada od probe državne mature u punom obimu, nije bilo drugog ispitnog dana ni testa iz matematike, kao ni trećeg testiranja iz opšteobrazovnog predmeta.  

Za ovu školsku godinu, zvaničnim kalendarom rada srednjih škola, planirano je da u ponedeljak, 2. juna 2025. godine, samo test iz matematike rešavaju učenici trećeg razreda gimnazija i četvorogodišnjih smerova srednjih stručnih i umetničkih škola u okviru druge probe državne mature.

Prosvetni sindikati zahtevaju prekid javne rasprave

U toku aktuelne javne rasprave povodom planiranih izmena četiri zakona kojima se uređuje obrazovanje Ministarstvo prosvete organizuje i tribine. Prva je počela juče u Nišu, ali je prekinuta, a osim nje najavljene su još dve: 23. decembra, u Subotici, i 24. decembra, u Beogradu. Sugestije za unapređivanje zakonskih rešenja dostavljaju se prosvetnom vrhu na imejl: javna.rasprava@prosveta.gov.rs. Reprezentativni prosvetni sindikati tražili su da se iz javne rasprave povuku predložene izmene krovnog Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kao pratećih zakona o predškolskom, osnovnom i srednjem obrazovanju. Poziv Ministarstva prosvete stručnoj i opštoj javnosti da učestvuju u ovoj raspravi sindikati smatraju „nastavkom manira obmanjivanja javnosti i imitacijom socijalnog dijaloga sa prosvetnim sindikatima”. Napominju da su svoje predloge i sugestije davno dostavili tvorcima obrazovne politike uz ocenu da „u okolnostima kada je sa predstavnicima zaposlenih u obrazovnim ustanovama održan (pre više meseci) samo jedan sastanak, poziv da učešćem na tribinama svi zajedno doprinesemo izradi najboljih zakonskih rešenja, predstavlja vrhunac licemerja”.