Kako proći kroz krize

Čini se da se o mentalnom zdravlju govori više nego ikada. Knjige, tribine, televizijske emisije, odnedavno i popularni podkasti koje vode psiholozi i psihoterapeuti, posvećeni su brojnim temama iz ove oblasti. Tu su i prigodne kampanje povodom obeležavanja svetskih dana posvećenih određenim mentalnim oboljenjima, dok na društvenim mrežama kreatori brojnih profila upućuju zainteresovane u probleme anksioznosti, depresije, međuljudskih odnosa...

U ovom kontekstu, ali i nezavisno od toga, zašto su važne knjige o mentalnom zdravlju? Tamara Džamonja Ignjatović, urednica edicije „Imago” izdavačke kuće „Klio”, inače redovna profesorka na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, kaže da su knjige u ovoj ediciji tematske i da često obrađuju neke specifične teme, kao što su trauma ili poremećaji ličnosti, a tu su i sveobuhvatne knjige poput udžbenika o psihoterapiji. Pomenuta edicija gotovo dve decenije izborom publikacija iz psihologije govori o različitim problemima koji prožimaju život ljudi u savremenom društvu.

– O mentalnom zdravlju posebno smo počeli da pričamo od epidemije kovida 19, sa promenom načina i uslova života, iako je bilo povoda u čitavom nizu događaja od devedesetih godina prošlog veka pa nadalje da se o toj temi više govori. Neposredno po izlasku iz te krize, dogodio nam se niz potencijalno traumatizujućih situacija. Prvo, rat u Ukrajini, koji je imao snažnu vezu sa našim nezavršenim obradama trauma povodom sukobe devedesetih, a onda masovna ubistva u školi „Vladislav Ribnikar” i u Duboni i Malom Orašju. Niz traumatizacija, sve do ove poslednje, pada nadstrešnice u Novom Sadu, dovelo je do toga da pitanje mentalnog zdravlja bude prepoznato na opštem planu – kaže Tamara Džamonja Ignjatović naglašavajući da o značaju ove teme govori brojnost takvih objava u digitalnom prostoru, ali da je ove probleme nemoguće kvalitetno obraditi u nekom kratkom tekstu, objavi ili čak podkastu. 

– Problem je i u tome što različiti stručnjaci, pa čak i oni koji su manje stručni, govore o mentalnom zdravlju. Sa poplavom interesovanja javnosti, povećano je i interesovanje pripadnika raznih drugih struka da se edukuju o toj temi kroz razne kurseve, smatrajući da ih to kvalifikuje da budu lajf koučevi ili da se bave tako složenim fenomenom kao što je mentalno zdravlje – dodaje ona. 

Takođe, ona ističe neke knjige koje obrađuju razne fenomene našeg vremena. Klimatske promene, na primer, predstavljaju važnu temu u savremenom društvu, pa se tako pojavila i nova oblast psihologije – klimatska. U knjizi „Klimatska psihologija” autori  Vendi Holveh, Pol Hoget, Kris Robertson i Seli Vajnproub bave se načinom na koji (ne) prihvatamo stvarnost ekološkog kolapsa, otvarajući temu anksioznosti što je u vezi sa svešću o rizicima klimatskih promena.

– Iako se globalna klima menja i predstavlja opasnost za ljudsku vrstu i celokupni život na planeti, činjenica je da ljudi nisu spremni da to prihvate. Nastavljajući da žive uobičajeno, nesvesno prizivaju masovno istrebljenje. Anksioznost se ovde pojavljuje kao realni odgovor na stvarnu opasnost. Ipak, kako autori „Klimatske psihologije” sugerišu, postoje načini da ljudi odustanu od uobičajenih verovanja i navika i usvoje nove načine života – ističe urednica edicije „Imago”.

U ovoj ediciji objavljena je i knjiga „Nova psihologija liderstva”, u kojoj Aleksandar Haslam, Stiven Rajher i Majkl Pletou posmatraju ovaj fenomen iz vizure odnosa lidera i njihovih sledbenika. 

– Fenomen novih lidera u svetu i njihovih karakteristika ličnosti postaje globalni problem. U našem specifičnom kontekstu, ta tema nas još više interesuje. Autoritarnost se može objasniti analogijom u vezi s dva Janusova lika. Autoritarne ličnosti su sklone da druge potčinjavaju, a istovremeno u susretu s nekim na višoj poziciji moći, potčinjavaju se autoritetu. U knjizi se daju primeri i istraživanja ličnosti novih lidera, a autori zapažaju sklonost mnogih ka demonstraciji moći.

Lideri se obično vezuju za pozitivne vrednosti i osobine kao što su odlučnost i odgovornost. Nažalost, današnji lideri nemaju te osobine, pa čak ni minimum pristojnog ponašanja. Veoma često kod njih možemo da prepoznamo karakteristike „mračne trijade” – makijavelizam, psihopatske karakteristike (nedostatak empatije) i narcizam. Lider treba da imponuje harizmatskim sposobnostima koje treba da dolaze iz pozitivnih karakteristika i moralnih, intelektualnih, stručnih i ličnih svojstava – objašnjava naša sagovornica i u kontekstu nedostatka empatije danas preporučuje knjigu „Psihologija prijateljstva” Mazada Hodžata i En Mojer.

Ovo delo, po njenim rečima, pokazuje koliko su različite forme prijateljstva danas dragocene.

– Pristup prijateljstvu je individualan, ali svakako da utiču i društveni faktori. Zaista se udaljavamo od bliskih odnosa pošto nam je komunikacija na dnevnom nivou često svedena na digitalne tehnologije, a s druge strane, toliko je komunikacija postala i okupirajuća da ostavlja malo prostora za lične kontakte. Živimo u nestabilnom društvu, u neizvesnosti, a socijalna podrška nam postaje najvažniji resurs da prođemo kroz krize sa što manje posledica po mentalno zdravlje – zaključuje Tamara Džamonja Ignjatović.