Evropa pluta bez lidera, a Berlin i Pariz se vrte ukrug

Vanredni izbori u Nemačkoj biće referendum o Šolcovoj propaloj koaliciji, ali nemačko proklizavanje bez pravih lidera pogubno je za celu Evropsku uniju.

Nemačka je u teškoj ekonomskoj krizi izazvanoj visokim cenama energenata i lošim upravljačkim odlukama.

Nekada moćni proizvođači automobila kao što je Folksvagen planiraju da otpuste hiljade ljudi. Ponos nemačkog inženjeringa mogao bi se suočiti sa potpunim izumiranjem kada puni uticaj kineskog uvoza električnih vozila udari na evropsko tržište.

Ukoliko nemačka automobilska industrija bude pogođena konkurencijom iz Kine, dosadašnjeg najvažnijeg izvoznog tržišta za nemačku robu, biće to istorijski preokret sa dubokim političkim i psihološkim efektima.

Nemačka je radikalno promenila kurs u odnosu na posleratni pacifizam nakon početka rata u Ukrajini. Sada dok Rusija polako osvaja položaje u istočnoj Ukrajini, oni na ekstremno desnim i levim političkim krilima u Nemačkoj protive se podršci Ukrajini u  ratnim naporima.

Krajnje desničarska AfD želi da prekine isporuke oružja i da Putinu dodeli pobedu. Oni imaju 18 odsto podrške, na drugom su mestu i ispred Šolcovog SPD-a.

Nova krajnje levičarska BSV podjednako je proruska, antiukrajinska, anti-nato, anti-EU i antiimigrantska. Neizvesno je da li partija Sare Vagenkneht može da pređe prag od 5 odsto potreban za mesta u Bundestagu, ali je već promenila javni diskurs.

Zanimljivo je da su i desničarski i levičarski ekstremi spremni da profitiraju od drugog Trampovog mandata. Oni dele njegova osećanja protiv „elita“, imigranata, slobodne trgovine, „globalista“, mejnstrim medija i institucija kao što je NATO, piše „Gardijan“.

Nakon raspada Šolcove koalicije prošlog meseca Nemačka se suočava sa Trampovim povratkom u Belu kuću bez uspostavljene vlade. U zavisnosti od ishoda i naknadnih pregovora, moglo bi da prođe nekoliko meseci, do maja ili juna pre nego što se formira nova koalicija u Berlinu.

Ovo je neublažena katastrofa s obzirom na jednako krhku situaciju u Francuskoj, drugoj najvažnijoj ekonomiji na kontinentu. Ako nova Bajruova vlada ne uspe, Francuska bi mogla da se upusti u potpunu ustavnu krizu koja bi uništila predsedništvo Emanuala Makrona jednom zauvek. A ovo bi sigurno povećalo šanse da Marin Le Pen ispuni svoj san da postane prva žena predsednica Francuske.

Sa Berlinom i Parizom koji se vrte u krug, Evropa pluta bez lidera dok budućnost kontinenta visi o koncu. Tramp je obećao da će udariti Nemačku visokim carinama. On je zapretio da će povući SAD iz NATO-a i obećao da će „uvesti mir u Ukrajinu“ u roku od 24 sata od preuzimanja dužnosti.

Da li će evropski lideri biti posmatrači dok predsednik SAD nameće nepravedan i neodrživ mir Ukrajini? Nikada nije postojala veća potreba za jedinstvenim evropskim stavom nego pred ovim izazovima. Nikada perspektiva nije izgledala tako neuhvatljivija.

Rat Rusije protiv Ukrajine izazvao je pomeranja centra gravitacije u Evropi na severoistok. Poljska i baltičke države postale su pokretači snažnijeg evropskog bezbednosnog stava na njenom istočnom krilu, zajedno sa Švedskom, Finskom i Češkom.

Ove manje zemlje su sada novi evropski lideri. Dok veći igrači u Evropi tradicionalni stubovi transatlantizma kao što su Velika Britanija, Nemačka i Francuska imaju problema da održe svoje kuće u redu, severoistočni koridor NATO će morati da podupre alijansu u opasnim mesecima koji su pred nama.