Gruzija pred novim izazovima

Đorđe Milošević*

Posle izbora bivšeg fudbalera Mihaila Kavelašvilija za novog predsednika Gruzije nije stavljena tačka na dalji tok događaja u ovoj zemlji. Do inauguracije, 29 decembra, preostalo je još nedelju dana i za to vreme, kao i toga dana, neki nepredviđeni događaji mogu da izazovu nove turbulencije u zemlji.

Takvu pretnju nagovestila je aktuelna predsednica Salome Zurabišvili, koja ne priznaje rezultate ni parlamentarnih ni predsedničkih izbora. Obavešteni izvori tvrde da ona smišlja provokaciju koja bi sprečila normalan tok inauguracije novoizbranog predsednika.

„Nikakvipredsedničkiizborise ne održavaju i nikosenebira”, ljutitojereklaSalomegrađanimaokupljenimispredzdanja u kojem u izboriodržani. Ona preti da neće napustiti predsednički položaj. Tvrdida„prinelegitimnom parlamentunemogubitilegitimninipredsedničkiizbori”. Sebe je proglasila jedinim zakonitim predsednikom Gruzije.

Premijer Irakli Kobahidze izjavio je tim povodom da razume emocionalno stanje gospođe Zurabišvili, ali da na dan inauguracije novog predsednika mora da napusti rezidenciju i ustupi je zakonito izabranom novom predsedniku.

„Mogu gospođi jedino da izrazim saučešće”, rekao je premijer. Istovremeno je ocenio da Gruzija u proteklih dvadeset godina ,,nije imala patriotski opredeljenog i psihički uravnoteženog predsednika”.

Analitičari podsećaju da je Salome Zurabišvili nedavno boravila u Parizu povodom obnavljanja Bogorodične crkve nadajući se da će dobiti bezrezervnu podršku lidera zapadnih zemaljaa, pre svega novog američkog predsednika Donalda Trampa. Kasnije je izjavila daje s Trampom i francuskim predsednikom Emanuelom Makronom razgovarala o „ukradenimizborima i teškim represijama protiv gruzijskog naroda” koje sprovo di vladajuća partija Gruzijski san. Podvukla je želju da Amerika ostane snažna i istakla da narod Gruzije u ličnosti Donalda Trampa ima velikog prijatelja. Želeći valjda da se umili američkom predsedniku, uzviknula je„Bože, blagosloviAmeriku”. Nije poznato kako su Tramp i Makron reagovali tokom ovog susreta.

Vladimir Novikov, rukovodilac Kavkaskog instituta Zajednice nezavisnih država, kaže da poseta Parizu nije donela očekivane rezultate. Ako Zarubišvilijeva ostane pri stavu da ne napusti predsednički položaj, aktuelna vlast će protiv nje podići optužnicu i ona će se naći pred izborom –ili da pobegne iz zemlje ili da ode u zatvor. Zapadne zemlje će joj tada biti potrebne ne da je podrže u borbi za vlast, nego da je spasu zatvora.

Zvanična Moskva veoma uzdržano prati sve što se zbiva u susednoj zemlji, iako je svakako zadovoljnakakosesituacijasadaodvija. Niko od zvaničnika nije javno čestitao pobedu Kavelašviliju, što je i razumljivo, s obzirom na činjenicu da su diplomatski odnosi dve zemlje prekinuti posle kratkotrajnog rata pre više godina, koji je isprovocirao tadašnji predsednik Gruzije Mihail Sakašvili. Osim toga, javno izražavanje zadovoljstva i upućivanje pozdrava moglo bi se tumačiti kao mešanje u parlamentarne i predsedničke izbore, što Moskva kategorički demantuje.

Opozicioni krugovi, uz snažnupodršku zapadnih centara, najavljuju dalje proteste i tvrde da režim Bidzine Ivanišvilija, osnivača ,Gruzijskogsna, sprovodi teror prema građanimaGruzije. Tvrde i da je vladajuća partija osnovala„eskadrone smrti”koji napadaju novinare i opozicione aktiviste, što aktuelne vlasti kategorički demantuju.

Međutim, veći izazov aktuelnoj vlasti u Gruziji predstavlja stav zapadnih i nekih drugih zemalja. Evropski parlament je nedavno osporio legitimitet parlamentarnih izbora i zatražio raspisivanje novih, a isti stav, uključujući i predsedničke izbore, zauzeli su i ministri inostranih poslova Evropske unije. To može da izgleda nelogično jer se vlasti u Tbilisiju zalažu za uravnotežene, dobre odnose i sa zapadnim zemljama i s Rusijom. To liderima zapadnih zemalja očigledno nije dovoljno jer oni žele da„pod svoje” stave celu, a ne samo polovičnu Gruziju.

Premijer Irakli Kobahidze, međutim, kaže da je pokušaj organizovanja„majdana” propao i da se on više nikada neće obnoviti. Aktuelna vlast uspela je da u potpunosti neutrališe nasilne resurse onih koji protestuju. Radikalna opozicija nema više mogućnosti da takve pokušaje obnovi, zaključujeKobahidze.

*Bivši šef dopisništva Tanjuga iz Moskve