„Okean – Eho – Todor"

Naš akademik Todor Stevanović u Galeriji RTS-a pred publikom je do 31. januara 2025. izložio svoje radove okupljene pod nazivom „Okean – Eho – Todor”. Kako je saopšteno, predstavljeno je oko 300 dela iz četiri različita ciklusa: „Pećina”, prvi put predstavljenog pre tri decenije, „Eho”, sačinjenog od proznih tekstova, veliki formati pod nazivom „Tačka – krug” i premijerno 111 slika koje čine likovnu celinu „Okean”.

Stevanović (9. mart 1937. u Zalužnju) završio je studije slikarstva (1963) u klasi Đorđa Andrejevića Kuna i magistrirao (1967) kod Nedeljka Gvozdenovića na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu. Osim slikarstvom bavi se i crtežom, grafikom, filmom, keramikom, mozaikom, alternativama slobodnog medija, likovnom kritikom, teorijom umetnosti, filozofijom i književnošću. Član je Udruženja likovnih umetnika i Udruženja književnika Srbije. Redovno izlaže samostalno od 1956. i učestvuje na likovnim smotrama kod nas i u inostranstvu.

Bio je predstavnik Jugoslavije na Venecijanskom bijenalu 1999. godine. Njegova dela se čuvaju i izlažu u Narodnom muzeju Srbije, Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, Muzeju grada Beograda i u mnogim muzejsko-galerijskim ustanovama u nekadašnjoj Jugoslaviji, kao i u Engleskoj, Danskoj, Holandiji, Belgiji, Španiji, Kanarskim ostrvima, Australiji, Južnoj Americi, Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi, Austriji, Švedskoj, Rusiji itd. Dobitnik je mnogobrojnih nagrada i priznanja među kojima se izdvaja Nagrada udruženja „Lada” 2012. Nominovan je za KYOTO nagradu 2010. godine u oblasti umetnosti i filozofije. Dopisni je član SANU od 2003, a redovni od 2012. godine.

Na otvaranju se moglo čuti da delo Todora Stevanovića spaja filozofiju, umetnost i nauku, a govoreći tada okupljenima, prof. dr Milivoje Pavlović, predsednik Saveta za likovno stvaralaštvo RTS-a, je rekao:

– Todor Stevanović decenijama radi na dva razboja – likovnom i književnom. Njegova likovna produkcija je predmet značajnih istraživanja. Slika prelazi u reč i obrnuto, reč u sliku. Ima nekoliko beletrističkih dela koja su mu davno obezbedila mesto u članstvu Udruženja književnika Srbije. Stevanovićeve knjige su delimično u senci njegovih slika i crteža, i o njima nije dovoljno pisano. Ova izložba je prilika da se književni opus Todora Stevanovića temeljitije sagleda.

On je dodao da književne radove Stevanovića odlikuje lebdeći duh, da je sve tu slobodno i otvoreno, i da je jedino konstantna autorova vezanost za zemlju, za ljude, za ptice, za travke, za priče, za skaske i obredne igre juga Srbije.

– U delu Stevanovićeve književne produkcije, posebno u knjigama „Žvale za obične uzde” i „Svetlost, linija, Todor”, autor insistira na optičko-grafičkom delovanju teksta, na prevazilaženju linearnog toka zapisa i prelasku na prostorno čitanje. Stevanović tako negira, ili ozbiljno drma ustaljeni poredak prirodnog verbalnog jezika, ustajući protiv linearnog pisma, ali i linearne logike – rekao je Pavlović.

Koautori izložbe, prof. dr Jerko Denegri i Milica Vićić takođe su govorili o postavci.

– Za mene je, moram odmah reći, jedno veliko iznenađenje ova izložba. Mi svi znamo neke osnovne biografske podatke o Todoru Stevanoviću. On je renomirani umetnik, najzad, član je Srpske akademije nauka i umetnosti, što je znak priznanja društva prema njegovom opusu. Međutim, u poslednje vreme retko je izlagao i moram da kažem da sam ja, koji pratim koliko toliko likovni život, iznenađen i zapanjen upravo ovom izložbom koja predstavlja sigurno jednu važnu kariku ne samo u njegovom opusu nego i današnjem srpskom slikarstvu. Todor je nazvao ovu izložbu „Geneza”. Kad postavite sebi pitanje geneza čega, poreklo čega, način čega, moglo bi se reći geneza slike, kako slika nastaje od čega je slika sastavljena. Najčešće se može konstatovati njena materijalna činjenica, znači jedna dvodimenzionalna površina na kojoj je izvedena jedna intervencija slikarskog medija, metjea. U ovom slučaju možete videti jedan idealan krug – istakao je prof. dr Jerko Denegri.

U katalogu izložbe može se pronaći i ovo Denegrijevo razmišljanje:

– Krug je sam po sebi jedna idealna forma, jedan veliki simbol tako da je istovremeno to jedna slika koja je urađena sa najminimalnijim sredstvima koji se mogu zamisliti, znači samo površina na kojoj se nalazi samo jedna forma, što je vrlo radikalno poimanje slikarskog metjea i slikarske discipline, a sa druge strane jedan složeni simbol idealne forme velikog simboličkog značenja tako da je na neki način ispoštovano sa najminimalnijim sredstvima izraziti jedan kompleksan likovni i filozofski sadržaj kao što ova dela u sebi nose.