Nemoguće je predvideti masovna ubistva

Masovna ubistva izazivaju veliku pažnju javnosti i pojačavaju strah od kriminaliteta kod građana. Svet je u subotu potresla vest o zločinu na božićnom sajmu u Magdeburgu u Nemačkoj, gde je Taleb A. (50) automobilom u pomahnitaloj vožnji usmrtio pet, a povredio više od dve stotine ljudi. Samo dan ranije, mladić (19) je u školi u Zagrebu u Hrvatskoj ubio nožem sedmogodišnju devojčicu i ranio dva učenika i učiteljicu.

Srbija će pamtiti masovna ubistva koja su se dogodila prošle godine, 3. maja u školi „Vladislav Ribnikar”, gde je stradalo devetoro dece i radnik obezbeđenja, a ranjeno još šestoro, a samo dan kasnije, 4. maja, u mestima Malo Orašje i Dubona kod Mladenovca, gde je ubijeno devet i ranjeno 12 mladih ljudi.

Naš Krivični zakonik ne poznaje pojam „masovno ubistvo”, već je ono jedan od oblika teškog ubistva, inkriminisano kao „ubistvo više lica”, za koje se može izreći kazna doživotnog zatvora. Međutim, vinovnik zločina kod Mladenovca Uroš Blažić osuđen je na 20 godina zatvora kao mlađe punoletno lice, dok dečak ubica K. K. iz škole „Vladislav Ribnikar” nije krivično odgovoran jer u vreme zločina nije imao 14 godina i nalazi se u psihijatrijskoj ustanovi.

Sudija Apelacionog suda u Beogradu mr Sretko Janković izneo je podatke o masovnim ubistvima kod nas i u svetu, u okviru katedre „Pravo na život” u Kopaoničkoj školi prirodnog prava.

Najviše masovnih ubistava događa se u SAD, u proseku 30 slučajeva godišnje, među kojima su i masakri u školama. U periodu od 2006. do 2020. godine u SAD je izvršeno 448 masovnih ubistava, sa ukupno 2.357 mrtvih a 1.693 ranjena. Istraživanja su pokazala da je skoro polovina Amerikanaca zabrinuta da će postati žrtva masovne pucnjave, dok jedna trećina zbog ovog straha izbegava javna mesta.

– Prema definiciji koju je dao Nacionalni centar za žrtve zločina u SAD, masovne ubice se razlikuju od serijskih po tome što deluju odjednom ubijajući veliki broj ljudi, deluju nasilno ispoljavajući svoj bes i što, posle izvršenja dela, izvršavaju samoubistvo ili ginu prilikom pokušaja hvatanja od strane policije, odnosno ta ubistva su akt očajanja, nemoći, frustracija, besa i neprijateljstva. Neka istraživanja su pokazala da su masovne ubice najčešće bile obični ljudi, odnosno ljudi za koje niko ne bi ni pretpostavio da su mogli da počine tako užasan čin – kaže mr Sretko Janković.

Vinovnici masakra u školama najčešće su sadašnji ili bivši učenici, a sudija Janković kaže da se obično ispostavi da su to deca sa mentalnim poremećajem koji nije prepoznat. Često imaju istoriju delikventnog ponašanja, mučenja životinja, ili braće, sestara i roditelja, podmetanja požara. Neki od njih koristili su drogu i alkohol i imali loš uspeh u školi.

– Obično takvo dete jasno signalizira okolini da ima problem, na primer otvorenom fascinacijom nasilnim igricama i filmovima ili satanističkim ritualima, ali ovakvi znaci često ostanu neprepoznati, ili ako su prepoznati – nisu preduzete adekvatne mere da se detetu pomogne. Iako čine mali deo globalne stope ubistava, masovne pucnjave u školama, koja su počinila deca ili maloletnici koristeći vatreno oružje, imaju značajan uticaj na društvo, izazivaju široku pažnju medija i kolektivni strah – kaže sudija Janković.

Istakao je da masovna ubistva u najvećoj meri ugrožavaju pravo na život, iako nisu česta. Nemoguće ih je predvideti, ali se mogu identifikovati „visoko rizične osobe” kao potencijalni učinioci.

– S obzirom na to da se najveći broj masovnih ubistava vrši upotrebom vatrenog oružja, neophodna je stalna kontrola posedovanja vatrenog oružja i oduzimanje od građana koji ga nelegalno poseduju.    Borba protiv ekstremnog nasilja mora biti briga celog društva, stalna i sistematska, a prvenstveno zasnovana na preventivnim merama. Ta borba ne sme biti kampanjska i bazirana na ad hok populističkim merama, kojima se želi smiriti zabrinuta javnost – ističe mr Sretko Janković.

Naglašava ulogu porodice, škole i medija, koji moraju biti angažovani na stvaranju nenasilne kulture, dok nadležni državni organi moraju osmisliti preventivne mere kojima će se otklanjati uzroci agresivnosti i nasilja.

– Gledanje nasilničkih sadržaja u detinjstvu, kroz TV programe, filmove i video-igrice, povećava rizik od pribegavanja agresiji u odraslim godinama kod određenog broja lica. To može dovesti do usvajanja stava kako je primena nasilja najbolji način za rešavanje društvenih problema – kaže naš sagovornik.

Neophodno je zato, ističe, preispitati sadržaje koji se emituju kroz sredstva masovne komunikacije, gde značajniju ulogu moraju imati regulatorna tela za medije. Potrebno je stalno podizati svest o rizicima i opasnostima koje prikazivanje nasilnih sadržaja nosi sa sobom. Takođe, kada su u pitanju mediji, sudija preporučuje osmišljavanje mera koje će promovisati odgovorno postupanje prema antisocijalnom ponašanju u medijima i izbegavanje postupaka koji podstiču agresivnost i nasilje.

Masovna ubistva u Srbiji u 21. veku

Pre masovnih zločina koja su se dogodila prošle godine, od početka 21. veka u Srbiji je bilo još masovnih ubistava. U julu 2002. godine D. Č. (32) iz Leskovca je automatskom puškom ubio sedam, a teško ranio četiri osobe. Ubijeni su njegova supruga, njene dve sestre i još četiri osobe iz njihovih porodica. Ubistva su izvršena na tri različita mesta. Motiv je bio osveta supruzi i onima koji su, po njegovom mišljenju, držali njenu stranu. Nakon zločina izvršio je samoubistvo.

N. R. (37) iz Vranja je u julu 2007. godine u selu Jabukovac kod Negotina lovačkom puškom usmrtio devet, a teško ranio dva lica. Po izjavi članova porodice, stalno je govorio da je na njega neko bacio „crnu magiju”, zbog čega je hteo da se osveti komšijama, a lečen je od akutne paranoidne psihoze.

Lj. B. (60) je u aprilu 2013. godine u selu Velika Ivanča kod Mladenovca izvršio najmasovnije ubistvo u novijoj istoriji Srbije. U ranim jutarnjim časovima provalio je u četiri kuće u kojima su živeli njegovi rođaci i na spavanju ubio 13 ljudi, među kojima i dvogodišnje dete. Posle zločina izvršio je samoubistvo, a kasnije se saznalo da je njegova porodica imala istoriju duševnih bolesti, te da je u detinjstvu bio zlostavljan.

R. Š. (54) iz Sente izvršio je masovno ubistvo u selu Martonoš u blizini Kanjiže maja 2015. godine, kada je iz lovačke puške ubio šest ljudi. Prvo je u selu Orom ubio roditelje svoje bivše supruge, a zatim je došao u Martinoš gde je ubio svoju snahu i još tri lica. Kao razlog ovog zločina navodi se patološka ljubomora, s obzirom na to da nije voleo snahu i smatrao je da je njegova bivša supruga, od koje se razveo, kriva za brak njihovog sina.

V. R. (43), pripadnik BIA, u maju 2015. godine pucao je iz heklera u poslovnim prostorijama u Nišu i ubio pet svojih kolega, a tri ranio. Zvanična saopštenja dala su objašnjenje da je uzrok „vijetnamski sindrom”. Nakon što je uhapšen, izvršio je samoubistvo u zatvorskoj bolnici.

S. Z. (37) je jula 2016. godine u Žitištu kod Zrenjanina usmrtio pet mladih osoba, dok je njih 20 zadobilo telesne povrede. Ubistvo je izvršio pucanjem iz automatske puške na goste kafića, gde je bila i njegova bivša supruga. Motivom ovog masovnog ubistva smatra se ljubomora i neraščišćeni porodični odnosi. Pravnosnažnom presudom osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 40 godina.