Obespravljeni radnici Crne Gore

Raspadom Jugoslavije i privatizacijom, posebno velikih preduzeća – privrednih društava, došlo je do obespravljivanja radnika i ugrožavanja njihovih prava. Kroz pljačkašku privatizaciju veliki broj radnika ostao je bez posla. Mnogi su postali socijalni slučajevi, odlazeći na biroe rada. Stvorena je nova klasa novokomponovanih „biznismena”. Radnici su ostali nezaštićeni, kako od države, tako i od slabašnih sindikata.

U Crnoj Gori su veoma uspešna preduzeća rasprodata za bagatelu domaćim i stranim tajkunima. Nestala su uspešne i poznate firme: „Radoje Dakić”, „Željezara Nikšić”, „Velimir Jakić”, „Luka Bar” i mnoga druga. To se desilo i u Pljevljima. Uništena su poznata preduzeća, koja su zapošljavala nekoliko hiljada radnika: „Građevinar”, „Prevoz”, PTK, „Velimir Jakić”... O razmerama te pljačke govori podatak da je osamdesetih godina prošlog veka u Pljevljima radilo više od 14.000 radnika, a danas neuporedivo manje.

U procesu privatizacije uništen je sindikat, koji je trebalo da bude zaštitnik interesa radnika, da učestvuje u vođenju poslovne politike, štiti socijalna prava, odlučivanje o tržištu rada. Formirano je više sindikata u državnim preduzećima koja su preživela privatizaciju. Takvi „slobodni” sindikati formirani su i u državnim organima. Država i slabašni sindikati ostali su po strani, ne štiteći radnička prava. Mnogi radnici su vodili dugogodišnje sudske sporove, dok su primali socijalu na biroima rada. Problem je i u odnosu i saradnji između postojećih sindikata, što slabi njihovu pregovaračku poziciju.

Jugoslavija je bila brend u evropskim razmerama, pored ostalog, i zbog zaštite prava zaposlenih. Nova vlast u Crnoj Gori, donošenjem zakona i mera vlade, smanjila je enormne socijalne razlike. Prisutna je jaka opstrukcija bivše vlasti i novih „biznismena”. U vremenu sveopšte otimačine ukinuti su sudovi udruženog rada i društveni pravobranioci kao zaštitnici radničkih prava. Znanje i stručnost dugo nisu bili kriterijum u društvu, već veze tajkuna i dela vlasti.

Poznato je da je interes privatnog kapitala što veći profit na štetu radnika. Država i sindikat moraju biti na strani radnika. Podela na mali broj enormno bogatih i veliki broj osiromašenih neminovno vodi do socijalnih lomova u društvu. Tako nas uči istorija.

Radoman Purić
politikolog, Pljevlja