Pisac koji je voleo svet naglavačke

Izbor kratkih priča Dušana Radovića (1922–1984) nastalih u najranijem periodu njegovog stvaranja, šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, pod naslovom „Miki-Liki i najlepša žena sveta” objavljen je u izdanju kuće „Booka”, uz 36 stranica njegovih skica i crteža. Knjigu su priredili Zorica Hadžić Radović i Miloš Radović koji su zabeležili da su neke od ovih priča bile prvobitno objavljene u časopisima ili dnevnim novinama, a da je izbor priča načinio sam Radović u knjizi „sa pevanjem i pucanjem” – „Plavi žaket” (Zagreb, 1983). U napomeni na kraju knjige „Plavi žaket” pisac kaže: „Ova slikovnica nastala je od mojih književnih 'restlova', od različitih tekstova koje sam pisao sa razlogom i bez razloga, pokušavajući da otkrijem šta mogu”.

– Radovićeve priče su nastajale za različite potrebe i, najčešće, po porudžbini. Pisao ih je iz zabave, lako, ne držeći se tako strogih nazora i principa kao kada je stvarao za decu – napominju priređivači knjige, a za crteže, koji su se našli u ovoj knjizi, kažu da oni jesu „usputne, prateće žvrljotine, ilustracije traganja za idejom ili pravom rečenicom” i da autor nije imao nameru da ih objavi. U svakom slučaju, crteži se mogu posmatrati kao integralni deo njegovog stvaranja.

Zorica Hadžić Radović i Miloš Radović su iz mnoštva ovakvih crteža, vizuelnih prikaza piščevih razmišljanja, napravili samo manji izbor i omogućili čitaocima da ih, ukoliko žele, otcepe i urame kao uspomenu na Radovića i ovu knjigu.

Knjiga je podeljena u tri celine: Slučajevi I, Slučajevi II i Miki-Liki, a naslov knjige dat je po prvoj priči iz trećeg dela koja opisuje kako je Miki-Liki sreo najlepšu ženu sveta u podzemnoj železnici... Miki-Liki je junak svih priča u trećem delu, pa tako osim najlepše žene sveta, uz njegovo ime u naslovu svake priče imamo i najfrigidniju ženu sveta, slučaj, ekser, sirene, iglu, cveće, seksualno vaspitanje, princezu, samopouzdanje...

Na kraju knjige objavljen je tekst Bore Ćosića od 29. avgusta 1962. godine, preuzet iz lista „Danas”, u kome autor kaže da je Duško Radović „pouzdani miner svih uobičajenosti: drag mu je onaj drugi svet, svet naglavačke, u kome su izvrnute sve stvari, sve tačke i sve ačke”.

„Njegova publika: gotovo sva deca (sem one totalno nemaštovite) i skoro svi odrasli (zanesenjaci, kalamburisti, ekvilibristi, železničari, napoličari, odžačari i drugi). Duško Radović uneo je jedno novo osećanje rečeničkog prostora i jedan novi sistem fantastike... U privatnom životu: sanjiv, trom, nosi hozentregere i obožava boks-mečeve”, napisao je Bora Ćosić u pomenutom tekstu.