Problemi sa kilogramima i visokim pritiskom

Subotica – U vreme praznika verovatno najmanje što želi da se čuje jeste savet da se „probuši kašika” i odmakne od teške, začinjene i slane hrane, a upravo je to ono što Subotičanima savetuju zdravstveni radnici nakon što su godinu dana radili preventivne preglede građana.

Četrnaest godina zaredom stručni timovi Doma zdravlja, Zavoda za javno zdravlje i subotičke organizacije Crvenog krsta organizuju akciju „Selu u pohode”. Tako se svakog meseca u jednoj prigradskoj mesnoj zajednici rade pregledi stanovništva za koje nije potrebno zakazivanje. Cilj je da se mobiliše narod na kontrolu zdravlja i da se preventivna zdravstvena zaštita omogući i meštanima van centra Subotice.

Ovi pregledi obuhvataju merenje krvnog pritiska, kontrolu šećera i masnoće u krvi, određivanje krvarenja u stolici, a rađeno je i izračunavanje popularnog BMI indeksa, odnosno indeksa telesne mase, analiza kompozicije tela, što je podrazumevalo određivanje procenta masi, vode, mišićne i koštane mase. Od aprila do novembra rađeni su i oftalmološki pregledi dijabetičara, dok su u srednjim školama volonteri Crvenog krsta održali niz interaktivnih radionica. Kako je objasnio Zoran Milovanović, saradnik Crvenog krsta, pod akcijom „Selu u pohode” odvijao se niz zdravstvenih, socijalnih i edukativnih aktivnosti.

Sumirajući rezultate ovogodišnje akcije, potvrdilo se iskustvo iz prethodnih godina da na preglede više dolaze žene nego muškarci: dve trećine u odnosu na trećinu pregledanih. Pretežno ove medicinske usluge koriste stariji, te je tako najbrojnija pregledana populacija imala više od 65 godina. Za to, kažu, ima više razloga, nije samo u pitanju demografsko starenje stanovništva već i činjenica da se pregledi rade u prepodnevnim satima.

Kontrola krvnog pritiska pokazala je da povišeni pritisak ima 35,7 odsto od preko 400 pregledanih, a čak 20 osoba imalo je ekstremnu vrednost krvnog pritiska od preko 200/100. Više od trećine, ili 37,5 odsto, imalo je povišene vrednosti glikemije, odnosno šećera u krvi, svaka četvrta osoba imala je povišeni nivo holesterola, iznela je podatke dr Verica Dronjak, načelnica Preventivnog centra pri Domu zdravlja.

Dve trećine pregledanih koji su stali na vagu imali su višak kilograma, a među njima većina je bila u rangu gojaznosti, čak 45 odsto. Dr Nada Kosić Bibić, načelnica Centra za promociju zdravlja u Zavodu za javno zdravlje, kaže da su većinom žene u kategoriji predgojaznosti, što je BMI između 25 i 29,9 kilograma po kvadratnom metru, dok su muškarci brojniji u kategoriji gojaznih. Međutim, ono na šta zdravstveni radnici skreću pažnju je da je najviše gojaznih osoba uzrasta od 46 do 55 godina, što znači da su u aktivnom, radnom životnom dobu. „U ruralnim mesnim zajednicama visoko je zastupljena gojaznost, podjednako i kod žena i kod muškaraca. Važno je ukazati da sa porastom indeksa telesne mase raste i rizik za razvoj raznih poremećaja zdravlja”, kaže dr Kosić Bibić.

Sumarna analiza kretanja zdravlja stanovništva u prigradskim mesnim zajednicama planirana je za narednu, jubilarnu godinu, ali već sada se može reći da broj gojaznih ljudi raste. Prema rečima dr Nade Kosić Bibić, činjenica da nismo uspeli da zaustavimo porast gojaznosti stanovništva prisutna je i na nacionalnom nivou, a zabrinjavajuće je da je sve prisutnija i kod dece i mladih. Prema njenim rečima, prosečni indeks telesne mase pomerio se od 27 ili 28 ka 30.

Pregledi oftalmologa, naročito kod osoba koje imaju dijabetes, takođe su ukazali na to da većina pacijenata nema dobro regulisanu hroničnu bolest, te da je prosečna vrednost šećera u krvi kod pregledanih iznosila 6,7, a da je više od polovine imalo već patološke promene na mrežnjači oka.

Zbog svih ovih podataka zdravstveni radnici ponavljaju da je potrebna redovna kontrola zdravlja, pridržavanje saveta lekara, i unošenje bar malih promena u korist zdravih životnih navika jer one mogu značajno da poboljšaju kvalitet svakodnevnog života.